Полицијски гласник

ВРОЈ 50.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 14. ДЕЦЕМБРА 1908.

ГОДИНА IV.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖВЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВД УНУТРДШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претплата се подаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СТРУЧНИ ДЕО

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(СВРШЕТАК) Разлог са кога је законодавац усвојио да се поред доказане лажне одбране са два права основа подозрења може добити саставни доказ лежи у томе, што и сама лаж оптуженог чини основ подозрења, јер се из ње изводи закључак на кривицу онога ко лаже, пошто невин по правилу нема разлога да лаже. Разуме се, да и од овога правила има пзузетака, те је стога потребно бити обазрив ири оцени ове околности. 2. Ако се независно од наведених основа подозрења, ислеђењем или на претресу докаже, да је оптужени такво лице, за које се по његовом начину живота, његовим односима, по његовој нарави или склоности к подобним делима, лако може држати, да је такво дело учинило (§ 238 т. 6 под 2). Из речи »неза висно од наведених основа иодозрења" јасно се види, да се ова околност (склоност оптуженог за извршење подобних дела) не може изводити из основа подозрења који противу оптужеиог постоје, већ из сасвим других околносги. То значи, да се и овде има применити други одељак §-а 237, т. ј. да се једна иста чињеница не мЂже једновремено употребити и као основ подозрења из §§ 121 или 122 и као ова околност из § 238 т. 6 под 2. Тако н. пр. ако је доказано да противу оптуженог стоје основи подозрења из т. 3 и 4 § 121, то се из њих не би могло извести да постоји и ова околност о којој је сад реч, т. ј. да је он по његовом начину живота, његовим односима и т. д. да је, дакле, склон за извршење кривичног дела за које се оптужује. Та околност мора бити заснована на другим чињеницама, независним од оних на којима почивају она два основа подозрења. Закон се није задовољио само тиме, да уопште упути на начин живота, на односе, на нарав оптуженог као на моменте из којих би се дала извести склоност за вршењем кривичног дела које је предмет тужбе или подобних дела, него је навео, примера ради, и околности из којих се ово може извести. Те околности јесу:

а) Ако је оптужени ире тога због подобног злочинства суђен, па није оправдан, или је због подобног у предстојећем случају за крива нађен (§ 238 т. 6 под 2 а). Овде се, дакле, тражи, да је оптужени пре истраге која је сад у питању због подобног злочинства суђен, и да није оправдан. »Да није оправдан« значи, да је или пресудом осуђен или да је ослобођен из недостатка довољних доказа. Овде је закон реч „злочинство" употребио у смислу речи »кривично дело <( , те под тим треба разумети и злочин и преступ. То раније кривично дело мора са садашњим бити подобно. — Узеће се да ова околност постоји и онда, кад се кривично дело, које је оптужени раније учинио, једновремено суди с доцнијим кривичним делом, па он буде осуђен због ранијег дела, које о доцнијим такође мора бити бар подобно. Узмимо н. пр. да је једно лпце учинило крађу и после извесног времена утају, и да су оба ова кривична дела једновремено пронађена, на, према томе, да су и нредмет једне тужбе. Ако сад оптужени прпзна крађу а утају не призна, али противу њега за утају има два основа подозрења из § 121 или § 122, то се из тога, што је у истом суђењу нађен за кривог због подобног кривичног дела, изводи да постоји склоност за вршењем таквих кривичних дела, те се из тога узима да постоји околност из § 238 т. б под 2, која с она два основа подозрења даје саставни доказ. То значе речи: «или је због аодобног у иредстојећем случају за крива нађен®. Као што се види, овде се тражи да је оптужени за раније дело »за крива нађен«, а не само да није »оправдан", према томе он мора бити осуђен а не и ослобођен из недостатка доказа. б) Ако се оптужени дружио и у особеном поверењу живео с једним или више њих, који су му познати као злочинци или иначе као рђави људи (§ 238 т. б под 2 б). в Ако при кривичним делима, извршеним из користољубља, оптужени не би могао доказати откуда му онолико за живот, према ономе што троши (§ 238 т. б 2 в). В. И један основ подозрења из § 123, т. ј. један од непосредних непотпуних доказа довољан је да образује саставни доказ, али само тако, ако уз тај основ подозрења дође и једна од околности из §-а 238 т. 6 под 1 или 2, о којима је детаљно говорено сад под Б. 1 и 2. Потребно је дотаћи се овде једног спорног питања у нас, а то је: да ли један основ подозрења из §-а 123, као