Полицијски гласник

ВРОЈ 51 и 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 407

акта за све време чувати. Ти се бројеви продужују од заснивања архиве и свака нова акта су за један већа од дотле највећег броја. Ако н. пр. у даном моменту има у архиви 135.275 јшчних акта, оеда ће прва следећа акта добити за један већу циФру 135.276 и тако редом. Под тим истим бројем спреми се картон за азбучни регистар у величини кабинет ФотограФије, на који се исписује: име и презиме оног на кога се акта односе, дан и место рођења, занимање, број деловодника односног одељења под којим су послата у архиву и година (н. пр. 17213 Х/908.), поред кога крупнијим циФрама број под којим ће акта лежати у архиву и, на послетку, назначење на шта се она односе. Сви остали предмети који доћу у ову архиву, као они што се односе еа просјаке, скитпице , и т. д. који су само у пролазу ухваћени и код којих се претпоставља да се више неће вратити у ФранкФурт, означе се при диу плавом оловком само са односном нумером деловодног протокола и текуће године, пред који се број ставља још слово М. (н. пр. М. 419/906.) и тада се остављају у оишта акта т. зв. мисцеланија, поређано просто једно на друго по кутијама од папендекла. И за ова општа акта исписује се картон за азбучни регистар као и за лична акта, само што се на њега ставља једино деловодни број односног одељења са текућом годином, без оног архивског броја, који се ставља на засебна лична акта. Чим се акта једпом понове ваде се из општих кутија и спајају са новим у засебна лична акта, дотичнога лица, а на картон који већ постоји додаје се само нов редни број, под којим ће се та акта чувати. Кад из главне архиве поједина одељења траже потребна им ранија акта стављеном наредбом на новим актима „сајузити", онда се по азбучном картонском регистру тражи картон дотичнога лица и кад се нађе онда се из њега види број под којим се акта налазе, извуку се из реда и на њихово место оставља се забелешка о броју акта, имену, одељењу које их је таржило, под којим бројем и када. Овај систем личних акта веома је користан за полицијске циљеве, јер се из њих види цела историја једнога лица. У архиви раде два чиновника (секретара), од којих је један њен руковалац, четири шуцмана и већ помевути прошивач акта. III Дрво одељење. Најважнији задатак првог одељења чини надзор над радњама (Ое\уегћероНге1), где спадају занати, трговина и индустрија, дакле радиност у опште, којој је циљ прибављање добара. По закону о радњама * који важи за целу Немачку Царевину радиност је слободна*, изузевши ограничења по закону * Ое\?егће-Ог(1пип§ Гиг (1аз Беиисће Ке^сћ од 26—УН-908. * Еснафи нису нринудни, већ установе засноване на доброј вољи, те према томе немају јавни карактер. о царини, порези, поштама и изузетцима ради заштите појединаца од опасности и штете. Та законска ограничења радиности, а ова су једино и допуштена, предмет су полицијске делатности, као и старања над организацијом запата, унапређењем радиности и заштитом радника. Главна разлика чини се на радње које се обављају стално на једном месту и оне које се обављају путујући. Почетак сваке сталне радње у једном месту пријављује се надлежној власти (општини) са назначењем места предузећа. Ова, ако нема да учини никакав приговор, у року од три дана дужна је да изда реверс о примљеној пријави. То су радње које не условљавају полицијско одобрење. За извесне радње изискује се претходно одобрење (полицијска дозвола) или са гледишта природе предузећа или са гледишта личне способности и поузданости предузетника. Са првога гледишта тражи се полицијско одобрење за парне казане, Фабрике и у опште предузећа, која носе извесне штете, опасности и досаде за становништво. За таква предузећа сопственици М0 Р а ЈУ поднети месној полицијској власти пријаву са нацртом постројења у три примерка. Полиција у свом званичном листу објављује такву пријаву и позива заинтересована лица да у року од 14 дана поднесу евентуалне приговоре противу истог предузећа. Ако није било никаквих приговора, онда полицијска власт испитује предузеће са грађевинског здравственог и гледишта опасности од ватре, испитујући да предузеће нема каквих недостатака, опасности или досаде за публику, па према томе доноси и одлуку. Кад су преговори учињени, н. пр. од суседа, онда се обе стране позивају пред нарочити административни суд (варошки или окружни одбор), који после свестраног испитивања и евентуалних стручних уви!,аја доноси своју одлуку, против које има места жалби врховном административном суду. Приговори приватно-правне природе упућују се надлежном грађанском суду, али то не задржава доношење одлуке о дозволи. Са личнога гледишта за извесне радње траже се нарочитим испитом документоване способности (апробација лекара, марвених и зубних лекара, апотекара, независно од докторске промодије) или моралне квалиФикације (механџије и каФеџије, старинари и т. д.). При давању механских и кафаиских права испитује се како личност која тражи нраво, тако и локал и место где се овај налази. У погледу личности нарочито се гледа да је молилац иснраван грађанин и да не даје основа за бојазан да ће допуштати коцку, ићи на руку проституцији, јатаковавву и пијанству.* * У овом погледу постоје прописи, да се јавним лицима не смеју давати алкохолна пића и т. д.

Локал мора одговарати извесним хигијенским прописима, које члан кварта лично испитује, а такође не сме се налазити у близини школа, цркава и других јавних надлешатва. При давању концесија за локале где се крчми ракија и шпиритуозна пића испитује се још и месна потреба за таквим локалом, при чему се у интересу сузбијања пијанства врло строго поступа. Издата права важе само за дотичну личност и одређени локал, а чим та личност промени локал или исти локал закупи друго лице. онда је потребна нова дозвола. На тај се начин предузетници држе у рукама, јер им је много лакше и простије у случају неисправности закратити дозволу, него је одузимати другим административним путем. Право издаје општинска власт (по селима окружни одбор) по мишљењу полицијске власти, која чини потребну истраг/ и увиђај. Јавни локали су отворени до 11 часова ноћу, а изузетно полиција с погледом на потребу (н. пр. у близини жељ. станице, позоришта и т. д.) и исправност сопственика локала, по мишљењу дотичног члана кварта, продужује тај »полицијски час« (РоП2е181иш1е) до 12, 1 и 2 часа по поноћи, па и преко целе ноћи (ово само за каФане). Што се тиче оних радњи које се иутујуКи обављају оне све без разлике условљавају дозволу, којој претходи тачно проверавање молиочевих моралних квалиФикација. Таква путујућа лица не смеју бити осуђивана за прљава и друга иоле тежа кр.ивична дела, да нису под полицијским надзором, да не пате од заразних болести, да нису одани пијанству, скитњи и нераду, просјачењу и т. д. Продавци књига, колпортери, поред дозволе морају имати узасе и потврђен списак књига које носе ради продаје. Ове дозволе издаје окр. одбор по полицијским податцима и мишљењу. Све јавне забаве, вештачке продукције (изузев оне где је заступљена виша уметност/, позоришне и орфеумске представе и т. д. подлеже дозволи и контроли овог одељења. Над сваким новим комадом, пијесом и целим програмом врши се претходно цензура и тек онда даје се дозвола. Преко извршних квартовних органа ово одељење ради заштите раденика и у интересу унапређења и одржања телесних и моралних квалификација радник за време рада води контролу над радњама и Фабрикама. У том циљу врше се ревизије редовно бар једаред на сваке пола године, а изванредно по потреби контролишућн нарочито да ли се послодавци држе предвиђених ирописа у погледу пријема радника и раденица, раднога времена, реда и т. д. (н. пр. да ли се узимају у рад и деца испод прописног броја година, да ли малотници посећују продужне школе, колико часова раде, да се раднице не задржавају ноћу дуже него што је дозвољено и т. д.). Раденичке књиге морају имати само малолетници а други не. У њих се убележава где је дотични и колико радио.