Полицијски гласник

ВРОЈ 2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 11

СТРУЧНИ ДЕО

ПАРЛАМЕНТАРНИ ИМУНИТЕТ (наотавак) Према томе, граница иследниковог права није код нас најсретније обележена за заштиту слободе посланичке. Имунитет посланички бољег би израза нашао у дескрипцији, да се кривична процедура зауставља у моменту, где се дела директно на личност посланикову. Тада би иследник могао вршити нретрес стана, посланиковог на.селу, кад посланик није код куће већ у престоници у Скупштини, а не би могао претрес над његовом личношћу извршити. У осталом, и овакво стање, какво је, има добру страну ту, што се нретреси стана, принадлежности, и личности извршују хнтно, јер и по нрпроди својој одлагања често не трпе. Како се изузеци од општнх норми имају тумачити у најужем смислу, то излази, да иследник по предмету окривљења посланиковог лгоже иодатке за констатовање дела ирикуиљати, истрагу отио/ чети. увиђаје чинити, сведоке исаитати, вештачење извршити, иретрес стана и личности свачије иа и иосланикове обавити, и др. за ислеђење г отребно иредузимати, као и аисма иосланикова или на иосланика циуИена узаитити — све без овлашћења; али не сме иосланика на кривични исиит — на одговор — узети нити га 1Ј иритвор ставити. Сме га кап сведока исиитати, као вештака уиотребити - по туђим кривицама. Кад посланик, по ономе што зна, неће као сведок да иокаже, може се ставити без овлашћењау иритвор ао § 100. крив. суд. иостуака; супротно мишљење, налазимо, не одговара Уставу, јер ова мера, притвор због несведочења, не сматра се као казна по кривици сведоковој, већ као једно принудно срество, да сведок покаже оно, што зна; а да је то само принудна мера и ништа више види се и по томе, што се сведок пушта из неодмереног му притвора у слободу, чим сведочанство искаже; најзад и у цити(раном члану Устава стоји, да се посланик не може ставити у притвор за какву кривицу. Овакав имунитет траје од дана избора ла за све време трајања иосланичког мандата. Посланицима мандат траје до истека четворогодишње скупштинске периоде, или док Краљ посланицима мандате не одрекне распуштањем Скупштине. Кад престану мандати посланички у једном или другом случ:ају, узмимо завршењем четворогодишње скупштинске периоде, може се десити, да нови избори не буду благовремено извршени, и тада се земља налази без Скупштине. На потребу да се законодавно тело састане и ради у том међувремену — од истека старе периоде и избора за нову — Скупштина не може да се састане, јер је старим посланицима мандат истекао, а нових мандата нико није добио. Стари посланици ни по ком праву не би могли радити у Скупштини, јер су неовлашћени.

Њихове одлуке не вежу никога; они су скун обичних људи а не народних посланика, јер то својство више немају. Значи да нема континуитета скупштинског. Да би се избегла оваква незгода, ваља Уставом иредвидети и то, да четворогодишња периода траје и до извршених избора нових посланика. Кад би код нас било Уставно наређење у томе смислу, тада бп имунитет посланички имао трајати не само до краја рока од четири године већ до извршених избора нових посланика. — и за све то време (до извршених избора нових посланика) иследник не би могао без скулштинског овлашћења узети на одговор и ставити у притвор посланика. Како код нас нема те уставне одредбе, иследник може аосланика узети на одговор и иритворити без одобрења одмах ио истеку четврте године, или одмах ио расиуштању скциштине, пошто акт Краљев о распуштању производи исго дејство као и истек рока од четири године. У правном смислу тако стоји ствар о трајању мандата. Другојача пракса, и ако изгледа потребита, није у сваком случају целисходна: претпоставимо, да је Краљ распустио Скупштину за то, што је осведочено изнето, да је већина посланичка издајничка, неморална, или буди што, у отправљању своје мисије; нареде се нови избори; створи се потреба, да скупштина дела пре извршених избора; зар старе посланике, који су без мандата, скупити и од њих направити Народно Иреставништво, да одлучује о појединим питањима и поред свих незгодних особина чланова његових и поред тога што их Устав није овластио за продужни рад! Имунитет почиње од дана избора, дакле ире верификације ауномо&ија посланичких — а то је потпуно целисходно, и по теорији, основано. Чим протече рок од четири године посланиковања, или чим се Скупштина указом краљевим распусти, иследник поступа са окривљеним послаником као са сваким грађанином без икаквог одобрења.. Имунитет овакве просторности времена може се сматрати за довољно претеран. Ограничити га само на време сесије скупштинске, можда је оправдано, јер је ово ограничење свакако на корист кривичном судству, које мора да отоји на висини; ако није на висини, треба га лечити, али свакако не ширити без велике нужде имунитет посланички. У либералним, и демократским земљама, имунитет је ограниченији, јер се либералност на сваки начин не огледа у ширењу имунитета, који у крајњим границама не имплицира стварне слободе. Ако се посланик потрже на одговор или притвара ван скупштинске сесије, то иије ни на уштрб његовог угледа; ако је прав, изићи ће здрав и читав; ако је крив, правда треба у сваком моменту да буде јача од његовог угледа, кад му тај углед и није потпунце достојан парламентарног седишта. Једна је незгода за ово ограничење имунитета на време сесије, што то треба да повлачи једно нарочито умерење, које опет са своје стране у довољној мери омета рад иследнички: тражење парламента да се

окривљени члан иусти из притвора за време сесије. Одобрење скуиштинско тра.жи се за сваку кривицу иосланикову, без обзира да ли се извиђа по званичној дужности или на тужбу приватног лица; не само за злочине и ирестуине, него и за истуине кривице. Ма да се негде иступне кривице не подвргавају овом ограничењу, налазимо, да је код нас умесно решење овога питања, јер: код нас се и иступи строго казне; код неких се иступа гледа и на намеру кривца; поједина дела, која по тежини и ирироди треба да су преступи, кажњавају се код нас као иступн; иступни кривац мора код нас лично да буде узет на одговор. Не прави се разлика, да ли је народни посланик кривицу учинио ире избора или за време трајања мандата. Што се тиче узимања на одговор народног посланика због његових дисциалинарних кривица, почињених у својству чиновника у дејству или стању покоја, сматрамо, да и за узимање чиновника — посланика на одговор такође треба одобрење народне скупштине, као и за узимање посланика на одговор по ма ком специјалном закону — на пр. закону о лову и риболову, таксама, шумама, механској уредби и т. д. — јер никакво ограничење у погледу разликовања кривица посланичких није постављено за обавезу тражења дозволе. Кад Народна Скупштина изда одобрење за једно дело, то важи само за то ,дело а без обзира на његову доцнију квалификацију, јер се квалиФиковање кривице може према току истраге мењати. Екстрадираног иосланика за једно дело, не може иследник узимати на одговор или иритварати и за још које дело. Како је имунитет посланички створен ради општих интереса, а не ради користи личности појединог лосланика, — следује, да се иосланик имунитета не може одре&и: не може захтевати од иследника, да овај њега узме на одговор без скупштинског овлашћења, јер то он дозвољава одричући се имунитета, — пошто се правне норме јавно-правног карактера не могу мењати вољом појединаца. (свршиће се) Алекс. Јов. КузмановиК

БЕРЛИНСКА ПОЛИДИЈА (наСТАВАк) Кривичној полицији, политичкој полицији и полицији јавнога морала стоје на расположењу нарочити ексекутивни органњ Пожарна трупа чини засебно ексекутивно одељење. На челу ове установе стоји пожарни директор. коме су потчињени: 2 виша пожарна инспектора, 6 пожарних инспектора, 15 »брандмајстера« (ранг поручника), 7 наредника, 29 машиниста, 109 виших ватрогасаца и 800 ватрогасаца. Трупа се дели на 5 компанија и 18 водова. /