Полицијски гласник

ВРОЈ 2

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 15

5.50 динара, јер је нретпоотављало, да је такса из тачке 20. тариФе, за сам препис, наплаћена у своје време оделито. Овакав прорачун тачан је. Али, да би Јтитање о препису и оверавању акта у опште било тачно изведено, оно узима могућан случај такав, да неко једновремено врши и препис акта и оверавање ових, и онда би на десет оригиналних табака била укупна такса ова: 1. За препис десет табака оригинала, рачунећи по 0.50 дин. од полутабака (т. 20) 10 динара; 2. За оверавање: од првог табака, рачунећи по препису, 2 и од 6 полутабака по 0.50 дтан. (тач. 15.) 3—5 динара; 3. За молбу за копирање 0.50 динара свега 15.50 динара. II Суд општине бобовишке, актом својим Бр. 2431, пита: Но чл. 2. закона о чувању пољског имања, иступе против овога закона извиђа и суди опгатинска власт по званичној дужности. По овом законском наређењу суд је овај, по достави свога пољског чувара, казнио једног грађанина са десет дана затвора за дело крађе учињене на пољским усеврша — секао струкове кукуруза са родом и однео својој кући. Осуда је наслоњена на § 391. к. зак. јер је вредност покрађе изнела 3 динара. По жалби осуђеног, првостепени суд поништио је ову осуду само зато, што оштећени, из • чијих је њива учињена крађа, нису поднели тужбе и платили таксу, налазећи да се оваква дела извиђају само на тужбу приватних. Како су примедбе првостепеног суда обвезне за општински суд по § 15. и 16. Полицијске Уредбе, то је суд поступио по овим примедбама. Али налазећи, да је по јасним прописима чл. 2. поменутог закона, његова радња у погледу извиђања и суђења ових кривица иравилна, јер се оваква дела извиђају и суде по званичној дужности, а не само по тужби оштећених, пошто са њихова тужба само тражи у погледу нарнаде штете, о којој говори чл. 19. поменутога закона, суд је овај учинио корак преко среске власти, да се овакво тумачење првостепеног суда достави г. Мин. Нар. Привреде, коме је овај закон стављен у извршење, те да он учини даље што треба, како би се или издејствовала начелна одлука Касација о овоме, или иначе учинили какви кораци, који би омогућили правилну примену овога закона, али је срески начелник вратио овај акт, налазећи да су иримедбе вишег суда правилне. Моли се уредништво за обавештење: да ли је рад овога суда правилан или не? (< — На ово питање одговарамо: По чл. 2. закона о чувању пољског имања, чије су одредбе императивне, све иступе против.овог закона извиђа и суди општински суд ио званичној дужности. По чл. 7. истог закона, сваки иступ, учињен против овога завдона, повлачи сем чакнаде штете још и каВну.

Под овим иступима закон разуме и крађе, јер и њихово суђење ставља у дужност општинским судовима, у колико то не прелази круг њихове надлежности. То се јасно види из другог става чл. 1. и чл. 16." и 22. овога закона. Кад се свему овоме дода још и то, да се и по § 391 к. зак. на који је била и наслоњена пресуда општ. суда, све крађе казне по званичној дужности, сем оних о којима говори став трећи ове одредбе, а који случај није овде, онда је општински суд правилно и по закону радио, што је ушао у извиђање и суђење ове крађе без тужбе приватних тужилаца и без плаћене таксе. На сваки начин, требао .је срески начелник да овај случај достави г. Министру Народне Привреде, па би била ствар његове оцене шта би он даље радио, јер се оваквим схватањем првостепеног суда пружа могућност, да многобројне крађе остану без законских последица, било што приватни неће увек знати ко им је крађу изврнгио, било што би се све ове кра1 ( е склањале од власти међусобним погодбама крадл»иваца и покрађених. III Суд општине брековачке, актом својнм Бр. 1195, пита: »Пресудом овога суда од 12. августа 1907. године, осуђено је извесно лице по § 364. тач. 1. к. закона на новчану казну у користи општинске касе и да плати за пресуду 2 дин. таксе. Кад је сада приступљено извршењу ове пресуде, осуђени је изјавио да је пресуда застарила пО § 396. к. зак. и тражи да се она према њему не извршује. Моли се уредништво за обавештење: је ли ова новчана казна застарила или не? с< — На ово питање одговарамо: Питање о застарелости иступних пресуда опширно је расправљено у бр. 28. Полицијског Гласника за 1908 год. Нека суд нађе тај број и пажљиво ирочита одговор иод II. дат на питање општине мало-лаолске, па ће видети за које време застаревају иступне пресуде, а по томе ће извести закључак је ли застарила пресуда о којој је реч или не. И овом приликом уредништво скреће на*ш>у општинским часницима, да брижљивије читају лист и прате тпта се у њему пише; па ће све мање имати нотребе да понављају питања, која су један пут већ расправљена. IV Један општински писар пита: Један грађанин ове оигатине живи сада стално у окружној вароши, где плаћа порез на радњу и личност, а у овој опнхтини задужује с-е порезом на непокретно имање. Његов порез у окружној вароши нзноси преко 15 дин. те је увршћен у гласачки списак, јер он није изузет у омиолу чл. 32. зак. о општинама. Како и у овој општини његов иорез премаша суму од 15 динара, то настаје питање: да ли ће он морати да се уведе у омислу чл. 21. а зак. о општинама у

бирачки списак и оне општине где стално живи и ове где има имања; управо да ли лични порез утиче на прво гласања или не ? Како је сада време за правл.ење гласачких спискова, то молим уреднигатво да похита са одговором.« — На ово питање одговарамо: Један грађанин може имати имања у неколико општина, и у свима плаћати преко 15 динара непосредног пореза са државним прирезима, али му то не даје права да у свима општинама бира и буде биран, јер право гласа имају само она лица, који су стални грађани дотичне општине—чл. 30. зак. о општинама. Само дакле, стални грађани могу ући у бирачки списак, ако нису изузети по чл. 32. поменутога закона, а они сонственици имања, који се задужују по пореским књигама као странци, улазе у бирачке спискове оних општина, где су стални грађани. V Суд општине марковачке, актом својим. бр. 3292, пита: У овој општини живи једно лице, које је раиије било трговац па пало под стечај: Из распродате имовине нису се могли измирити повериоци, те је стечај скинут услед исцрпљен.а стецишне масе. Његова жена има непокретно имање и оно га је пријавило за порез. Моли се уредништво за објашњење, да ли ово лице може бити бирано за каквог општинског. часника као на пр. кмета одборника и т. слично«? — На ово питање одговарамо: У 26. броју Полицијског Гласника за 1908 годину, објашњено је, зашто не могу бити уврнтћени у бирачке спискове они, који су пали поди стечај па овај дигнут само због тога, што је маса исцрпљена. Нека суд нађе тај број и прочита одговор под III, па ће то бити одговор и на његово питање, које не би ни чин^п да оу часници његови пажљиво пратили обавегатења, која је уредништво до сада давало. УТ. Суд општине салашке, актом својим Бр. 2.500, пита: ко.јој ће се власти подносити жалбе на решење суда и одбора, којим се извесна лица стављају под полицијски надзор на основу § 4. а Полицијске Уредбе (< ? — На ово питање опширно је одговорено у бр. 37. овога листа за 1908 годину под V. Нека суд нађе тај бро.ј, па ће наћи и одговор који тражи. И овом приликом наглашава се, да се на питања, која су једном објашњена, неће внгае давати никакав одговор, јер то одузима и простор листа ивреме, на гатету оних питања, која.нису била предм ет р а < • п р ав љ ањ а. У1Т. Председник општине јунковачке, нита: I. Кад у оелу, где је општина, постоји касапница, коју општина даје под закуп,