Полицијски гласник

СТРАНА 30

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4,

После свега овога, на нреставку надзорне власти, предмет је послат Државном Савету на решење, о разрешењу свих часника општине, који су радили супротно њеним наредбама. Државни Савет, одлуком својом од 2. ов. м. бр. 7905. није усвојио предлог о разрешењу општинских часника, са ових разлога: Кад се из акта види, да је општински одбор одлуком својом од 27. августа 1908 г. бр. 1923. молио надзорну власт, да предузме корак, да се кмет Д. Г. за злоупотребе и неправилности, наведенеу истој одлуци, разреши од дужности кметовске, онда је надзорна власт била дужна по званичној дужности да иследи кривице његове, те да се утврди, да ли је оптужба противу њега била оправдана, или не ; и тек у случају да је истрагом утврђено, да су наводи у оптужби били истинити, надзорна је власт могла да наређује да се кмет Драгомир не разрешава, или ако је већ био уклоњен, да се уведе у дужност; па ако одбор ту њену наредбу, која би тек сада била на закону основана, не би извршио, тада би се она могла користити правом из чд. 148. и 149. зак. о општинама, а пре никако. * И ако смо мишљења, да је у овом случају имало места разрешењу часника општинских, јер су, суд и одбор, противно чл. 122. и 148. зак. о општинама, сами разрешили од дужности кмета Д. Г. а то су према наведеном закону могли учиниси само по тражењу надзорне власти, и да је о извиђању злоупотреба кмета Д. Г. питање засебне врсте, ипак налазимо, да је гледиште Државног Савета правилно, јер је среска вдаст одиста требала. да претходно извиди све оптужбе противу кмета, пошто се не може тгретпоставити, да разрешење појединих часника зависи од њене воље, хоће ли га тражити или неће, већ је дужна да и по својој званичној дужности предузима извиђај и разрешење тражи увек, кад за то наступе законом предвиђени случајеви. Како се опазило, да многе полицијске власти на штету свог аукторитета и саме службе, неправилно извиђају и чине предлоге за разрешење општинских час-ника, то је господин Министар унутрашњих дела расписом још од 8. јуна 1906. г. ГШ 14.189.. изложио тачно упутство, како у оваквим случајевима треба да поступају, те да се радња саобрази закону, и избегну непријатности и за полиц. власт и за дотичне општ. часнике. Тај би распис требао да проучи сваки полиц. чиновник, а нарочито,срески начелници. V В. Б. Н.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине пребрешке, актом својим Бр. 36, пита:

Поводом изузећа председника и чланова суда општине блацке у једном спору грађаиеке природе, по коме се парниче лица из општине блацке због службености пута, — решењем првостепеног суда прокупачког одређен је овај суд за извиђај и лресуђење овога спора. Како је по овоме спору ово општински суд морао излазити на лице места ради потребног увиђаја, које је место од овд. општ. суднице удаљено 6 километра то суд пита и моли уредништво за објашњење: има ли суд овај права тражења дневнице, путног и подвозног трошка за излазак на лице места; као и ако има онда колика би дневница припала н. пр.: једном лицу — судији?« — На ово питање одговарамо: И по закону о општинама, и по расиису г. министра унутрашњих дела од 20. априла 1889 г. П№ 5127 (Пол. Зборник страна 1334) општински часници немају права ни на какву дијурпу за све послове, које врше у кругу своје оаштине, јер зато имају сталну плату. Како ће се поступати у случајевима, кад један општински суд буде одрећен да суди какав грађански спор грађанима друге општине, па наступи потреба одласка у другу општину око извиђаја, што је скопчано са знатним изДатцима, о томе не говори ни један закон, нити има какво службено објашњење. Полазећи одатле, да су општински часници вршили један посао, који потиче из природе њихове службе, за коју су плаћени, мора се узети, да они немају право на дневницу ни за суђења ван круга своје општине. Али, како су овакви изласци скопчани са трошковима много већим, него што би били у домашају општине из које су час'ници, и како није право да ове трошкове чине часници на рачун својих и иначе незнатних плата, то уредништво налази да би они имали право на путне и подвозне трошкове аналогно § 440 грађ. с. поступка и да ове треба да обухватају својом пресудом, коју по дотичном спору изричу, па ће парничари, ако не буду задовољни, употребити правна средства, те ће се, тако, чути и глас суда по овоме. II Један срески писар пита: Одређени судија за разматрање иступних пресуда општинских и полицијских власти, ништи пресуде среске власти, донесене по чл. 108. и и 114. закона о шумама, кадгод нису потписане од стране два кмета сходно § 10. Полицијске Уредбе. Како су овакве пресуде наслоњене на специјални закон и немају ничега заједничког са кривичним законом и Полицијском Уредбом, то молим за објашњење: да ли је овакав рад судијин правилан или не?« ■— На ово питање одговарамо: За извиђање и суђење иступних шумских кривица, полицијске власти налазе овлашћења у чл. 120. закона о шумама. Начин истраге није нарочито прописан, и оне га могу, али не морају саображавати Полицијској Уредби.

То исто важи и за пресуду. Према томе уредништво налази, да пресуду, донесену по иступним шумским кривицама, не морају потписивати два кмета. III Суд оиштине шљиварске, а.ктом својим пита: »Један овдашњи грађанин има по пресуди начелника среза зајечарског да издржи 4 месеца полицијског надзора, за иступну крађу. Према акту среске власти, суд је истог ставио под полицијски надзор 1. ов. мес. који је издржавао до 8. овог месеца. Како је наредбом војне власти позват на 20-то дневну вежбу, то је према наредби старије војене власти упућен данас 8-ог овог месеца. на вежбу, [према чему је надзор престао издржавати од 8. овог месеца. Усљед овога случаја учтиво суд моли уредништво за обавештење: 1. Да ли је суд могао неупућивати именовано лице на вежбу кад се налази под полицијским надзором док исти буде издржавао, о чему да је известио команду? 2. Пошто је већ упућен и ступио, на вежбу, онда да ли му се проведено време на вежби може рачунати као и да је надзор издржао, пошто за ових 20 дана неће бити овојој кући ? и 3. Ако му се не може ово време урачунати, онда може ли се понова ставити под надзор, да исти потпуно издржи?« — На ово питање одговарамо: Полицијски надзор досуђује се у тој цељи, да се извесно лице, за које је утврђено пресудом судском да је вршило извесна кажњива дела, одржи под сталном пажњом власти за одређено време — § 37 а. кр. закона. На какав ће начин власт водити контролу над њим, то је остављено њеној увиђавности. Тако, она га може ноћу притварати, а може га оставити и у његовом дому са извесним ограничењем. Отпочето издрл^авање надзора, као казне, не може се прекидати по начелу постављеном у § 289. кр. суд. поступка. Према томе, кад општински суд није обавестио војну власт пре, него јпто је дотичног упутио на вежбу, да он издржава надзор, онда се има сматрати да је под надзором и за оно време, које ће провести на вежби, јер је и тамо под надзором државних власти имора се узети да је и тамо по пристанку власти, која над њим пресуду извршује. Овакво је мишљење уредништва по овој ствари. IV Један општински деловођа пита: Једна жена из ове општине, коју је муж од себе отерао, молила је да јој се изда уверење о сиромашном стању, како би могла повести спор против свога мужа за развод брака. Општински суд не зна да ли јој сме издати уверење, пошто њен муж плаћа лореза преко 5 дин. не рачунећи прирезе и личност.