Полицијски гласник

БРОЈ 5.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 1. ФЕБРУАРА 1909.

ГОДИНА V,

ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛНСТ МИНИОТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" пзлази једаппу!, а према нотреби и више пута иедељно. Претпдата се нолаже у папред, и то најмање за нола годино код свију нолидијских власти, и износи: '20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претпдатнике у опште 12 динара годишње. За иностранстно: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Ведичанство Краљ Нетар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела. поставити: за полициског писара прве класе Управе вароши Београда Александра Ј. Андоновића, комесара железничке полиције у Београду, у рангу полициоког иисара исте класе, по службеној потреби; за полицнског писара прве класе среза посаво-тамнавског, Милана Комарчевића, иолициског писара исте класе среза голубачког, по молби; за полициског писара прве класе среза голубачког, Александра Ђ. Младеновића, писара друге класе првостепеног суда неготинског; за полициског писара треће класе среза златиборског, Владимира Живановића. полициског вдсара исте класе начелства округа ужичког, по службеној потреби, и за полициског писара треће класе иачелства округа ужичког, Мплорада Лазовића, практиканта истог начелства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 19. јануара 1908. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар 1. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела поставити: за полициског писара прве класе срезЛ космајског Витомира Јо-вановића, полициског иисара у пенсији. Из канцеларије Мпнистарства унутрашн.их дела, 19.. јануара 1909. г. у Београду.

РАЗГРУПИСАВАЊЕ ОПШТИНА

Указом Његовог Величанства Краља Петра I. одобрена су решења Народне Скупштине, сазване у први редовни сазив за 1. октобар 1908. године, од 13. јануара 1909. године, која гласе : »да се село Гузевље одвоји од своје садање општине мачкатичке среза масуричког, округа врањског, и сиоји са општином предејанском среза власотиначког, пстога округа" ; »да се село Жучковац одвоји од своје садање општине јошаничке у орезу бањском, округа нишког, и да образује нову општину под називом оптнтина жучковачка, у истом срезу и округу«; »да се села: Никтпић, Прњавор и Милатовац, одвоје од својих садањих општина, и то : Никшић од општине жировничке, Прњавор од оиштине ботуњске и Милатовац од општиие ресничке, среза и округа крагујевачког, и да сва три села оснују нову онштину под називом: општина милатовачка у истом срезу и округу«; »да се села: Брестовац и Коњуша одвоје од своје садање општине љуљачке. у срезу гружанском округа крагујевачког, и да образују нову оиштину под називом: општина коњушка, у иСтом срезу и округу«; »да се села: Горња Сухотна и Доња Сухотна одвоје од своје садање општине гредетинске среза моравског, округа нишког, и да за себе образују општину под називом: општина доњо сухотиначка, у истом срезу и округу«;

»да се села: Слатина, Шуман-Топла и Зорунац одвоје од своје садање општине слатинске, среза заглавског, округа тимочког, и образују нове општине и то: Слатина и Шуман-Топла општину слатинску, а Зоруновац општину зоруновачку, у истом срезу и округу«; „да се село Добро Поље одвоји од своје садање општине бродске, среза власотиначког, округа врањског, и да само за себе образује нову општину под називом: општина добропољска, у истом срезу и округу«; »да се село Кривача одвоји од својо садање општине снеготинске, среза голубачког, округа пожаревачког, и да образује иову општину, под називом општина кривачка, у истом срезу и округу«; „да се село Сварче одвоји од своје садање општине драгушке, среза прокупачког, округа топличког, и да само за себе образује нову општину под називом: општина сварчанска у истом срезу и округу«, и »да се општине: качуличка, коју састављају села: Качулице, Премећа и Петница, и лазачка, коју образује село Лазац, у срезу трнавском, округа чачанског, споје у једну општину под називом : општина лазачка, у истом срезу и округу«. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 17. јануара 1909. године у Београду. СТРУЧНИ ДЕ0 ШТА СЕ НЕ МОЖЕ УЗЕТИ У ПОПИС ЗА ИЗВРШЕЊЕ СУДСКИХ ОДЛУКА? (Објашњење § 471. судског поступка у грађанским парницама.) (наставак) ј. Уживају ли благодејање из тач. а § 471 и страни аоданици земљорадници? По § 47. грађ. зак. важи у погледу

приватних права, која се странцима у Србији признају, начело законскога рециссроцитета. Јер по овом законском проиису: »У опште у свима случајима, у којима страна држава са Србима поступа као са својима, сматраће и ови закони странце као своје. У случају сумње мораће туђинац то доказати. (< Према томе, ако би који странац земљорадник тражио, да се и према њему примени тач. 4. а. § 471, он би морао доказати да — ако такав пропис постоји и у држави чији -^ Т ј он ноданик — да се он и на српске. грађане приме-