Полицијски гласник

ВРОЈ 6.

У БЕОГРАДУ НКДБЉА 8. ФЕБРУАРА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" излази једанпут. а према потреби и више пута недељно.ТГретплата се полаже у напред, и то најмање за пола годнно код свију полицијских власти, и износи: 20 дииара па годину за државна и ошптинска иадлештва, а за све друге претплатнике у опште 12.днпара годишњо. За ииостранство: годишње 24, подугодшпњс 12 динара у злату. ЈГојодини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи со но враЈају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство 1-Сраљ Петар I благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела поставити: иа полициског писара треће класе среза косаничког МилиЈ.а БоричиЈ.а, полициског ггисара исте класе среза власотиначког, по службеној потреби ; за полициског писара треће класе среза власотиначког Атанасија Павловића, пређашњег полициског писара; и за полициског писара треће класе среза црногорског Александра Ломића, практиканта среза таковског. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 28. јануара 1909. г. у Београду.

ПОХВАЉЕНЕ ЧИНОБНИЦИ

Г. Аленсандар М. СавиК, писар Уп ]>апе Града Београда, ]1ешењем .Г. Министра Унутрашњих дела ПБр. 1795 од 26. пр. м-ца, на основу 1. става § 39. закона о чиновницима грађанског реда, јавно је похваљен због репности, коју је показао у хватању крадљиваца.

СТРУЧНИ ДЕО >1« ШТА СЕ НЕ МОЖЕ УЗЕТИ У ПОПИС ЗА ИЗВРШЕЊЕ СУДСКИХ ОДЛУКА? (Објашњење § 471. судског поступка у грађанским парницама.) (НАСТАВАЦ) Алн »чиновници® у смислу овога зак. прописа нису она лица. која' се у служби ириватних лица налазе, као што су на пр. чиновници у новчаним заводима, тр«рвачким ииндустријским предузећима, јер њима није од државне нити друге какве власти отправљање јавних дужности поверено. Под »научним људима« законодавац сматра лица, која су се одала позпв'има слпчнпм лекарском и правозаотупничком позиву. Ту би. дакуе, дошли у првом реду онн, којп су, практично примењујући научн« начела, створили себи од тога стално занимање, као што су на пр. приватни: инжињери.

проФесори, учитељи, марвени лекарп, архнтекте, геодете (зе' мљомери), хемичари, зубни лекари и томе слично.' 4 ) Од пописа се ОФицирима ичиновницима нзузимају »оружје, научне књиге и инструменти и у опште оне ствари, које су за извршење дужности потребне«, за тим »научним људима* »књиге и справе за њихов рад потребне". Забавце књиге, дакле, могу се у попис узети, исто тако и они егземплари цаучних књига, који се у више примерака налазе. ЈЛта је пак за вршење чиновничке дужности и за рад »научних« људи потребно, то је Фактичко питање, које ће се, у случају неизвесности, вештачким мишљењем расправити.' 5 ) 8. Од тачке 7. па на даље побраја законодавац иотраживања, која се не могу у попис узети. Тако на првом месту у тач. 7. наређује се да се не може у попис узети: »више од четвртине плате и пенсије чиновника и правителствених служитеља, свештеника, калуђера и општинских учитеља, а ако се поверитељи једногодишњим обустављањем плате не могу подмирити, онда се може задржавати половина плате." Циљ је овоме, законском пропису ,(и онима у тач. 9. и 10.), да се обезбеди минимум за егзистенцију оних лица, која од примања: (најчешће) периодичних нотраживања-живе. При овоме је свеједно, Да ли лица, у овим тачкама ћобројана, сем ових пот])аживања имају или немају какве имовине. И најбогатијем чиновнику и удовици, која има доста свога имања, не

74 ) Питање је да ли и бабице долазе у «научне људе" и да ли су, прена томе, и њихове справе за вршење њихових послова изузете од пописа. Ја мислим да се с погледом на сродносх позива лекарског и бабичког и бабице могу урачунати у ((Научне" људе. У осталом, ако со то не усвоји, бабичке справе биле би изузете као (<кајнужнији алат" — по тач. 4. Већ је теже питање да ли су уметници (на пр. сликари, певачи, вајари) «научни људи", јер ако.се афирмативно одговори, онда су и њихове (( књиге и оправе за рад потребне" изузете од пописа (на пр. оперском певачу клавир). Аустр. грађ. суд. пост. спомиње у § 251. тач. 5. изрично уметнике. Ја мислим да и уметнике греба убројити у научне л>уде. Лко ее пак то не би узело, онда би се морало признати, да се уметници могу позвати на тач. 4. § 471., ма да би иокаткад тетпко било сматрати кога чувенога сликара или опереког певача за рукоделца 9 . У таком случају могао би се неком чувеном композитору узети у попис клавир, неком славном вајару лли сликару прибор за сликање односно вајање и томе слично. ,5 ) Из ауетријс1;е судске праксе наводим овде односно овога питања: сматра се да јо практичном локару потребно за вршење праксе и да му се стога не може узети у попис : намештај у чокаоници и у соби за ординацију као и цепни сат. За тим нотребан канцеларијски намештај адвокатски; приватна природњачка збирка једнога народнога учитеља нпје искључена од по» писа, В, Кеитапи, Ј{оштеп1аг, 2. ВЈ. О. стр. 087,