Полицијски гласник

СТРАПА 82

110ЈШЦИЈС1Ш ГЛАСНИК

1И Ј 0,Ј II.

ничком, јадранском, подунавском, рамском, тимочком, прокупачком, пожешком и у варошима: Пожаревцу и Нитну. Вредност свих ових иаљевииа пзноси 4.921 динара. Оиасне крађе извршене су: у вароши Веограду 12 (6 пронађених), у срезу ресавском 11 (2 пронађене), у срезу млавском 7, у срезу пожаревачком 7, у срезу јадранском 6 (све пронађене), у срезу зајечареком 6 (3 пронађене), у вароши Пожаревцу 5 (2 пронађене), у срезу темиићском 4 (све пронађене), у срезу тимочком 4 (1 пронађена), у срезу поцерском 3, у срезу орашком 3 (1 пронађена), у срезу јасеничком округа смедеревског 3, у срезу хомољском 3, у срезу бољевачком 3, у срезу грочанском 2 (1 пронађена), у срезу колубарском округа ваљевског 2, у срезу пчињском 2 (1 пронађена), у срезу гружанском 2 (обе пронађене), у срезу лепеничком 2, у срезу алексиначком 2, у срезу нишком 2 (1 пронађена), у срезу подунавском 2 (1 пронађена), у срезу добричком 2 (обе пронађене), у вароши Нишу 2 (1 пронађена), и по 1 у срезовима: посавском округа београдског (пронађена), тамнавском (пронађена), власотиначком. крајинском, брзопалаиачком, поречком, ражањском, трстеиичком, расинском, деспотовачком(пронађена), беличком, сврљншком, моравском округа нишког, нишавском (пронађена), лужничком, рађевском, моравском округа пожаревачког (пронађена), голубачком, љубићском (пронађена), качерском, заглавском (пронађена), прокупачком (пронађена), косаничком, ужичком (пронађена),

иожешком (пронађена), црногорском, жичком, трнавском (пронађеиа), студеничком, и у варошима: Крушевцу, Шапцу (пронађена) и Смедереву. Вредност свих ових кра^а износи 10.250 динара. Злономерних ноништаја гуђих ствари било је: у срезу посаво-тамнавском 4 (1 пронађен), у срезу раоинском 2, у срезу сврљишком 2, у срезу лужничком 2 и по 1 у срезовнма: иосавском округа београдског (пронађен), ваљевском (пронађен), власотиначком, трстепичком, ресавском, левачком (пронаћен), црногорском и кључком. Вредност уништених ствари износи 1515 динара. Поред изложених дела у току месеца јануара извршено је још у Србији и 4 самоубиства и то по 1 у срезовима: брзопаланачком, нишавском, косаничком и у вароши Београду. Ова самоубиства извршенасу: вешањем 3 и ватрсним оружјем 1. а узроци њиховом извршењу леже : у болести, љубомори, дома&ој расари и за 1 случај узрок је непознат. Покушаји самоубиства извршени су по 1: у срезу посавском округа ваљевског (ватреним оружјем), у вароши Неготини (оштрим оружјем), а узроци њиховом извршењу леже: у пијанству за 1 случај, а за други узрок је непознат. Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

0 К Р У 3 II

Округ београдски • • ваљевски • • • врањски • • • крагујевачки • • крајинеки • • • крушевачки • • моравски • • • нишки .... пиротски • • • иодрински • • • пожаревачки ■ '• руднички . • • смедзревски • • ТИМОЧКИ .... ТОПЛИЧКИ • • • ужички • • * чачански • • • Уирава града Београда

Свега:

Убиства

Детоубиства

Нехотична убиства

Покушаји убиства

Разбојништва

Силовања

Тешке телесне повреде

м н а ОЈ •<3 в

Опасне крађе

Злонамерни ноништаји туђих ствари |

сЗ т н о N \о о лЗ О

Покушаји самоубиства 1

—

1 1

—

5" 4

3 4

—

1 2

—

1 1

—

3 4

1 3

2 1

2 2 2

—

5 2 1

1 1 2

3 3

24 2 9

3 3 1

14 4 3

—

129

Из канцеларије Антропометријско - Полицијског Одсљења Министарства Унутрашњих Дела, 10. марта 1909. годнне АБр. 501. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО 0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ (нАСТАВАк) Дакле, ако ноступак којисе наређује није ни нреступ ни злочин, нижи чиновник је — под резервом онога што мало час рекосмо о дужности нижих чигговника односно давања примедаба — само извршилац воље више власти: не само да он има. ако не жели навући на се дисциплинску одговорност, да поступи" по наредби претпостављене му властн, онда када је наредба само противна закону, а не сачињава ни иступ чити ангажује ма чију грађанску одговорност, него он не сме извршење иаредбе одбити ни онда када би извршење њено одпело једном од ова два последња резултата. Онај који би извршењсм налога био оштећен, било да норед штете има п ис.тупа било да не, имао би само право на тужбу, против наредбодавца, којн се сматра као лични учннплац дотпчнога дела, Нижи чиновник био је ту само његов иуномоћник. СЈш тапЛа! 1рзе Гетазе ујс1е1иг. Правило сасвим оправдано. У пзнршењу закона мора бити јединства. Држава је један механнзам, а да мсханизам иравилно ради, сви делови његови морају функционнсати саобразно директиви коју му човек даје, конструншући га. Када би. при тумачењу п примени закона, сваки чиновник био аутономан, независан, то би се државни механизам врло рђаво кретао, пошто су закони често ненотпуни, нејасни и противуречни, услед чега добијају и различну интерпретацију, према томе ко их интерпретнра. Апсолутно је, дакле, потребно да у извршењу закона неко има пресудну реч, те да би се, на тај начин, осигурало оно мало час наглашено јединство. Та последња реч прииада, наравно, министру, као члану највишега управнога тела, владе, односно вишим органима који стоје под заповешћу министра и који, под својом сопственом влашћу, имају друге, ниже, органе. Стога нижи чиновници морају наредбе претиостављене власти привести у дело, па ма оне, по поимању чиновника, биле и нротивне закону, изузев, као што смо видели, случаја преступа и злочина, где се власт вигиих органа, у погледу нижега особља зауставља. 1 ) ') Ношто судока власт има само тај задатак: да штити права појединаца, нормираиа у законима стављеним у љсну надлежиост, то јс појмљиво што је код те власти у важности само на ело аконшости (легалности) и што, отуда, она нема да се обазире на наредбе управне влаети. Али друкчије ствар стоји са овом последњом влашћу, којој јс други сасвим задатак, а тај је: да осигура Функционисање државнога мехапизма. Тај механизам је један сисгем, а код сваког система има један центар, једна снага, око које се све окрсће. Због тога и у државиом мехапизму мора бити цеитра, једие више вол^с која обезбеђује Фупкциописање тота мсханизма јсдипством акцијс. Ово зпачи да, код управнс илаоти, вдада друго начс .10, а то је начело зааоведања или, што је исто, наче сО иослушности. Ако би иижсм управиом органу, онако исто као и суду, бир руководии принции: законитост, онда би се п>ему морала призпати и власт да извиђа, да ли су и у колико парсдбе виших о •• гана на закону основане, па да их, према томс, изврши или ие. Лако јс увидети да би то сасвим укочило државпп мсханизам, чијс се Функцнопасап.с