Полицијски гласник

ВРОЈ 12.

110ЛНЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 95

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине вароши Ваљева, актом својим Бр. .2879, пита: »Један грађанин, доставио је начелству ово окр. да му је кантарџија ово општ. суда на име кантарије за премерени кукуруз на општ. кантару наплатио на име таксе 1*70 дин. док по закону вели. даједотични кантарџија требао да наплати 1-20 дин. па је молио да се са опт. кантарџијом поступи по закону. Начелство је ову тужбу спровело ово ошпт. суду с препоруком: да се са опт. кантарџијом поступи по § 382. кривичног законика. Узет на одговор оптужени кантарџија изјавио је, да је тужиоцу наплатио за измерених 1515 кукуруза по 010 пара динод 100 килогр. што чини свега 1*55 динара као што и кантарска цедуља гласи. Но овоме делу суд је нашао: да је кантарџија по гласу признанице, као јавне исправе, правилно наплатио таксу на нме мергше, јер је за измерених 1515 кгр. наплаћено 1*55 дин., а не 1-70 динара, па га је ослободио сваке казне и плаћања, а тужиоца осудио на плаћање трошкова. Тужилац незадовољан овом пресудом изјавио је жалбу начелсгву, но како је ова пресуда донесена на основу § 382. крив. зак. то је општински суд послао акта са жалбом првостепеном ваљевском суду као надлежном на решавање, и првостепени је суд унустивши се у расматрање овога предмета преиначио пресуду тиме: што је оптуженог кантарџију пустио испод суђења, а тужиоца ослободио од плаћања трошкова, налазећи да је тужилац достављач а не тужилац, који је само могао мислити да му је виша наплаћено кантарије. Међу тим, начелство известивши се о овоме, тражило је акта. овога нредмета и кад је видело да је општин. суд жалбу, ко.ја је била управљена начелству, послао лрвост. суду на расматрање — вратило је акта општ. суду с напоменом: да је за расматрање жалбе и доношења одлуке по овој, у оваквим делима, надлежна полицијска власт — односно начелство, позивајући се на^пропис чл. 1.4. закона о општ. мерини % чл. 26 правила, за извршеи>еовог закона, па је препоручило суду да у будуће у оваким случајевима поступи по наведеним законским прописима, иначе да ће одговорна лица строго казнити за невршење законских прописа. С тога ошпт. суд моли уредништво за објашњење: је ли општ. суд правилно поступио, што је акта са жалбом послао првостеп. суду на расматрање, пошто се ово дело извиђа и казни по опгатем крив. законику (Ј 382.):, или је суд требао послати акта са жалбом полицијској влаоти како то начелство у своме извештају вели, као и то да ли се оваква дела извиђају и казне по општем кривич. законику или по специјалном Цзак. о мерини). Ово је објашњење потребно општ оуду, да би. се у даним случајевима могао управљати." — На ово, иитање одговарамо : Ово дело, како је престављено од стране суда, не би могло бити кажњиво по § 382. кр. закона, дато није изречно речено у чл. 12. закона о општинској морини, јер § 382. поменутог зак.она кажњава криво и лажно ме ( рење, а случај, који је овде истакнут, , био би из § 114. у вези са § 132. кривичног закона. Али кад ,је' законодавац и све повреде члана 9. закона о мерини изједначио са кривом мером, тако има и да буде. Условљавајући, да се криво мерење и повреда чл. 9. поменутога закона казне по § 382. кр. закона, ■ законодавац није тиме рекао, да ово дело нема свога извора у закону о мерини, него је само на тај начин одредно величину казне, која се има досуђивати. Међутим, признавајући му извор у закону о меринп, он је одмах одредио и надлежност власти за осуду и иадлежност власти за разматрање на случај жалаба. Тако, у чл. 13. пренео је надлежност за суђење само на општинске власти, а у чл. 14. одредио надзорне властп за разматрање пресуда. Према овоме, осуда општинских мерача може бити по § 382. само с позивом и на § 12. закона о мерини, дакле у вези са овим специјалним законом. А чим је у вези са специјалним законом, онда се по познатом правном начелу: да је саецијални за кон иретежнији оО оиштег кад сц ови у сукоб у, и надлежност за разматрање преноси на власт, К0 ЈУ Ј е одредио специјални закон, у овом случају на окружно начелство. Нрема овоме умесне су примедбе начелства а погрешан рад општинског суда што је жалбу унутио првостепеном суду, и овога што је ушао у оцену ове. II Г. г. Марко Богдановић Светозар Н. Поповић и Живојин Томић, свештеници и тутори цркве александровачке у срезу жупском, актом својим питају : »Милић Пешаковић из Поповаца, земљоделац, по потврђеној облигацији полициском влашћу од 1870 год. дуговао је цркви александровачкој 200 — двеста динара — (1000 грогаа чар.)< По смрти Милићевој оптужен је код суда општине александровачке његов син и наследник Нпкола Пешаковић, и исти је осуђен да плати цркви главну суму 200 дин. са интересом свега 400 динара, која је пресуда и извршном лостала. Ну како према постојекем сада закону, на име § 471. грађ. суд. пост. није суд могао ову своју преС УДУ извршити без повреде истог параграФа, то је својим решењем известно о немаштини нредставнике цршзе и упутио их на стрпљење до побољшања НиколиНог 1шовног стања, и ако је Никола наследио знатан део Милићеве имовице, која му и данао у целости постоји, и из које би се имовине овај дуг наплатити могао. С тога учтиво питамо уродништво и молимо га, да нам изволи објаснити: 1. Вреди лизаНиколу, као наследника, § 471. грађ. суд. поступ. и може ли се истим користити, аошто је дуг ире овог закона учињен и влагаћу утврђен;

2. Ако не вреди, је ли одговоран суд опгатински за штету цркви овим путем причињену, давајући Николи заштиту коју му § 471. не даје, и 3. Треба ли црква да води парницу противу овакове радње ошит. суда, или ће поново тражити извршење пресуде те да црква дође до свога права?® — На ово питање одговарамо: По § 471. тачке 4. а става 7. грађанског судског поступка, за потраживања која иотичу из времена пре појаве овога закона (до 1.јануара 1874 године) не важи оно благодејање, које земљоделцу пружа садашњи закон, него оно, које је имао по дотадагањем закону, јер закон не може имати повратне силе. Како је и потраживање цркве александровачке још из 1870. године, кад није важио садашњи закон, то она има права наплате из имања умрлог Милића у оним границама, у којима се имање землдоделца могло продавати по старом закону. И пошто наследник има права само на оно, што по исплати дугова претекпе, (§ 490. грађ. зак.) то би власт могла приступити извршењу. Али кад она другчије схвата поменута законска наређења, онда треба тражити Формално решење о томе: из којих се узрока не вршн иаплата, па против тога решења изјавити жалбу вишој власти, те ће се то питање расправити на тај начин. Према овоме нов сиор није нотребан. III Г. Влад. Живановић, полицијски писар, пита: »Решењем истражне власти среза златиборског, стављена су под крив. истрагу и у притвор извесна лица, за дело тешке теласне повреде, предвиђено и казнимо по § 177. крив. закона. Кад је ово решење у смислу § 131. крнв. суд. пост. а по жалби обвињених, послато ужичком првостепеном суду на расматрење, суд га је у своме Н-ом оделењу решењем својим одобрио као на закону основано. Продуженом истрагом, а у току псте утврди се, да је у томе делу участвовало још једно лице, које је пом. иследна власт такође ставила у притвор. И кад су акта по службеној дужности послата ужич. првостепеном суду на расматрање и регаење, суд га је у своме I оделењу, састављеном из других судија, поништио из разлога: што је вели до сада целокупном вођеном истрагом утврђено, да не постоји дело из § 177. крив. закона већ делб из § 182. нстог закона, које по § 131. кривичног суд. пост. не повлачи истражни притвор , јер ово дело није бешчастеће. Међу тим, продуженом истрагом после првог судског решења. ток истраге ни у колико није измењен ни у погледу квалиФикације дела, ни у погледу крив. одговориости оптужених. И према томе ова друга, одлука првостепеног суда о ништењу решења о истражном притвору, коси се са њОговом првом одлуком о оцобравању решења о истражиом притвору, јер су различита а по једном истом правилно квалиФикованом делу донесена. Према овоме молим уреднигитво за следеће објашњење: