Полицијски гласник

СТРАНА 122

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 16.

Потреба нарочитог проучавања медицинских питања, којима се решавају судски спорови, јавила се лекарима и у другом једном правцу. Сасвим је природно, да се с напредовањем правосуђа и појединих грана Медицине из дана у дан множио и број судских спорова, у којима је само лекар као вештак могао функционисати. И правници и лекари наилазили су у полицијској и судској лракси на с&свим нова иитања из области Медицине и њених помоћница, а међу њима ио гдекада и на иитања таке врсте, с којима се обична, ирактична Медицина никако и не бави, која су њој, дакле, сасвим страна и непозната. Овамо н. пр. спадају сви полицијски и судски спорови танатолошке природе, дакле питања, која се баве с појавама и променама на мртвом телу човечјем и његовим појединим деловима — н. пр. с повредама, учињеним после смрти, сапојединим стадијама лешинског распадања, са утицајем средине на лешину и т. д. — па онда на читав низ разних трагова — н. пр. трагова од крви, длака, семена, отисака и утисака, ткања, пушчаних зрна, оруђа и оружја и т. д. И така питања мора, дакле, лекар нарочито проучавати, ако је рад, да на њих може пред властима као правп вештак одговарати. Најпосле мора се и то признати, да је с новим нредметима н питањима лекарског вештачења, па онда и с новим лрименама медицинских начела на судске спорове растао и број нових метода и техничких средстав а за научно и ирактично исиитивање и оцен>ивање појединих судских случајева, а тиме и све већа потреба, да се лекар нарочито с њима упозна и у њима извежба, како би их могао у датој прилици употребити. Амо н. пр. спадају новији методи испитивања крви, венеричних инФекција, идентичности лешине и т. д. Према томе је већ јасно, да су се и предмети медицинског вештачења и начини њиховог проучавања и процењивања множили и усавршивали. На тај начин издвојио се мало па мало из целокуине Медицине као главног стабла један нарочити огранак —са задатком, да искључиво, на свој начин и с нарочитим погледима обрађује медицинска питања из полицијске и судске праксе. Сви научни и практични резултати тих радова прибрани су онда у једну целину, доведени у међусобну органску везу и сређени у неки систем као неку целину. И та целина представља данас једну засебну грану или струку у систему целокупне Медицине —■ т. з. Судску Медицину (»Судско Лекарство« ; Правну Медицину; тесНсша 1е§ае18; тесНста Гогепзјз; тес!есте 1е§;а1е, тес1есте јисИсЈаЈге). Судска Медицина је, дакле, онај део целокулне Медвцине, који се искључиво бави медицинским питањима из полицијске и судске праксе или из правосуђа у опште. Она излаже п упућује, како се према законским одредбама и специјалним потребама судова и законодавства у опште примењују начела Медицине и њених помоћница — Природних Наука — на полицијске и судске спорове. Опа на свој особени начин и

но нарочитим методима научно обрађује и практично регаава сва она питања у законодавству и правосуђу, којапо својој природи спадају у област Медицине и Природних Наука. 5. Оудока Медицина за лекаре. — Из овога тумачења ласно је извести и одговор на питање, може ли сваки ирактичан лекар — без икакве даље и нарочите спреме —■ у исти мах бити и иоуздан вештак у судско-медицинским иитањима. Истина је, да је лекарско вештачење пред судом само примена медицинског знања и лекарске вештине на судске случајеве, али та примена није тако непосредна и проста, да би се могла без нарочитих обзира и без нарочите спреме тачно извести. Судска Медицина, истина, није ништа друго, до само један изданак медицинске науке и вештине, и не може се од свога стабла и корена сасвим оделити, да самосталним животом живи и напредује на против: она и данас главну своју храну прима од Медицине и напредује само поред ње и уз њу: — али би ипак зато било сасвим неосновано и скроз погрешно, кад би се још и данас доказивало, да тај огранак Медицине нема и не може имати и таких појединости и особина, о којима практична Медицина и не води рачуна: — с којима се, дакле, ваља нарочито упознати; која управо треба специјално изучавати. Циљеви и задаће Судске Медицине; објекти и методи њеног истраживања; облик и начин, како се резултати тих истраживања лред судом објашњавају и коначно распраињају, тако се разликују од оних, што их налазимо у оним другим гранама практичне Медицине, да их мора сваки лекар нарочито ироучавати, ако хопе да буде добар и иоуздан вештак у сиоровима иред судом и властима. (наставиће св) Д-р №1. ЈовановиЂ — Батут

БЕРЛИНСКА ПОЛИДИЈА

(наставак) 2. Полиција за надзор над јавним моралом (31Непро1Ј2е1). — Задатак је ове полиције да води надзор над проституцијом и стара се о њеном регулисању, а сачињава други, засебан ресор кривичног одељења. Она стоји под управом једнога криминалнога инспектора, непосредно потчињеног шефу крив. одељења, а под његовим надзором раде два крим. комесара, 13 крим. наредника и 181 кримин. шуцман, као и потребан број канцеларијског особља. Као и код кривичне полиције чиновници су сви у цивилу. И у погледу надзора над нроституцијом варош се дели на тринаест срезова. У свакоме од тих срезова врше сталну службу по један крим. наредник са потребним бројем гауцмана. Њихова се служба састоји у томе, што обично у 8 часова изјутра, сем ако нарочите околности пе изискују ранији почетак рада, прегледају станове пеза и проститутки које не стоје под санитетско-полицијском контролом, па лица која се траже или

проститутке које се код пеза затекну, а нису пријављене, затварају. Пре подне се проституткама узгред предају позиви држав. тужиоштва и извршују разни захтеви других власти. Том приликом пропатролирају се и улице, па оне проститутке, које се примете да греше према полицијским прописима, приводе или достављају ради кажњавања. У 11 часова пре подне сви наредници са својим потчињеним свршавају рапорт, којом приликом шуцмани предају нареднику окончане или од њега примају нове предмете, налоге и упутства, а наредници, опет, по том чине распоред са службом за идућа 24 часа. Поступак при стављању женских нод санитетско-полицпјски надзор сличан је ономе у Фрапкфурту на Мајни. Женске за које се утврди да почну блудничење као занат проводити не кажњавају се нити се стављају одмах под надзор, већ се више пута протоколарно опомињу и предају родитељима или старатељима, па тек кад то не помогне онда се подвргавају надзору. Шенске и'спод 18 година шаљу се у заводе за поправку, где се уче уредном животу. При одељку се налази и једаи свештеник кога општина плаћа. Његова је дужност да девојке, које нису морално са свим пропале, опомиње на штетне последице живота којим су погале и да се стара да им створи могућност за частан начин живота, ради чега стоји у вези са разним добротворним другатвима. Особита се пажња поклања онима које се први пут ухвате у неморалном животу. Такве се у затвор не спроводе као остали затвореници оним опгатим полицијским транспортним колима, већ фијакером и држе се одвојено од осталих. Оне које имају стан и не притварају се, већ се пуштају пошто потпишу иозив да сутра дан саме предстану власти. Специјално за такве још са свим непокварене женске постављена је при овом одељку и полиц. затвору нарочита дама, која носи титулу »полицијска асистенткиња" и којој је дужност да такве женске саслушава и посредује између њих и полиц. чиновника, све то само да би се сачувало и оно мало достојанства, које је код таквога жеискиња још остало. Из истога разлога ни лекарски преглед над њима не врше полиц. лекари, већ једна хонорарна лекарка, па тек оне које она нађе да су заражне понова прегледа полиц. лекар, пошто је само он надлежан да заражену женску упути на принудно лечење у болницу. Преглед над женскињем које стоји под надзором врше 13 полиц. лекара два пута недељно. Просечно се годишње изврши око 150.000 прегледа, од којих се констатује око 2000 заражених. Број оболелог женскиња које не стоји под надзором, дакле тајних проститутки, знатно је већи, око 25°/ 0 . Од претпрогнле године заведена је једна новина у овом погледу, а то је да се проститутке микроскопски прегледају. Кад се зна да лекарски прегледи од ока нису никад сигурни код полних болести, онда је занародно здрављо ова новина од велике користи.