Полицијски гласник

СТРАНА 124

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 16.

митета. административне комисије и централног биро-а. Стални комитет био је састављен од чланова општинског одбора под председништвом старешине трговачког еснаФа, који је у овом времену имао све атрибуције председника париске. општине. Законима од 16—24. августа ] 790 и 19. до 22. јула 1795 год. додељене су полицијске атрибуције општинском одбору ; закон од 7 Фриктидора год. II пренео их је у руке револуционарних комитета, а закон од 28 термиодора год. III у руке административне полицијске комисије, која је доцније замењена централним биро-ом. Овај биро укинут је у почетку консулства, и законом од 15. фебруара 1800 год. створена је париска преФектура. Управник парисве полиције. Закон од 17. Фебруара 1800 год. ставља у дужност управнику Париза старање о свему што се тиче^полиције и ставља под његову власт полицијске комесаре, који су били распоређени у 12 општинских одељака. Консуларна уредба од 12 месидора исте год. одредила је изближе улогу управника париске полиције, а уредба од 3 бримера IX год. проширила је његову власт на територију сенског департмана, као п на општине Сен-Клуда, Севра и Медуна, ограничавајући му при овом извесне атрибуције из уредбе од 12 месидора. Консуларна уредба од 12 месидора остала је, и поред разних модиФикација, основа париској полицији. Атрибуције управникове, нрема овој уредби, могу ое ноделити на две главне групе : једне обухватају општу полицију (јавна сигурност, пасоши, просјаштво, скитничење, улични метежи, књижаре и штампарије), а друге полицију општинску (слобода и сигурност јавног саобраћаја, чистоћа, надзор над јавним местима ит.д.). Поред ових атрибуција, управник париске полиције обавља и судско - полицијску власт у смислу чл. 10 кривичног суд. поступка, као год и окружни начелници. Особље парисве полиције. Административне атрибуције париске полиције раздељене су на ова одељења: 1. Централна администрација; 2. Дирекција оиштинсне иолиције; 3. Диренција за истраживања; 4. Генерална контрола, и 5. Полицијски комесаријати. 1. У централну администрацију долази: а) диренција кабинета; б) генерални сенретаријат ; в) ирва дивизија; г) друга дивизија и инсиекција иијаца и нланица, и д) инсиенција саобраћаја и трансиорта. Кандидати, који претендују на службу у овим одељењима, а на места која попуњује сама преФектура, морају одговарати овим општим условима: а) да су Французи; б) да су старији од 21 и млађи од 30 год.; в) да су физички потпуно здрави, г) да су одслужили свој рок у војсци, и д) да су примерног владања (без икакве па и најмање новчане осуде).

2. Диренција оиштинске иолиције. Агенти општинске полиције установљени су 12. марта 1829 год.под нменом цличних иозорника. Установио их је управник полиције Деблејам. Као такви остали су до 1848 год., а те год. замењени су чуварима Париза. Идуће, 1849 год., поново су установљени позорници, а декрет од 20. јуна 1871 год. реорганизовао је њихову установу и утврдио им плате и чинове. Најзад је декрет од 28. јула 1893 год. створио Дирекцију општинске полиције, чији персонал еачињавају: директор, 1 шеФ и овога помоћник, 1 подшеФ биро-а, 4 дивизиона комесара, 25 оФицира, 28 инспектора, 80 бригадира, 800 подбригадира и 7000 позорника. Год 1893 установљено је и звање вице-директора, као помоћника директора. 3. Дирекција за истраживање установљена је 1894 год. Под њом стоје : одељење за јавну сшурност и три иокретне бригаде, три бригаде за истраживање, одељење за надзор над иријавама и становима за самце и одељење за судску идентификацију. Иод директором ове дирекције, поред шеФова појединих оделења, стоје и инспектори за истраживања, који се деФинитивно примају у службу после једногодишње пробе. 4. Генерална контрола установљена је декретом од 17. септембра 1854 године. Дужност је њена да контролише вршење службе и да води надзор над персоналом. На челу њеном стоји генерални контролор полицијске преФектуре под чијом се влашћу налазе: 1 полицијски комесар, 1 секретар, 1 главни инспектор, бригадири, подбригадири и ннспекторн. 8. Полицијски комесаријати. Установа полнцијских комесара веома је стара. У далекој прошлости они су постојали под именом комесара Шатле-а са административним и судским атрибуцијама. Њпхова данашња организација одређена је декретнма од 21. маја и 27. јуна 1790 год. По њима, у сваком од 48 париских квартова има по један полицијски комесар. Закон од 12 месидора год. VIII ставио је ове комесаре под власт управника париске полиције. Уредбом од 1. јуна 1871 год. одлучено је, да у сваком од 80 париских квартова буде по један полицијски комесар. И ако је ова уредба претрпела више модификација, принцип који је њоме постављен, остао је у важности. Број полицијских комесара по квартовима данас износи 88. Овоме броју треба додати 3 полицијска комесара са специјалним, судским атрибуцијама, 1 комесара при париској берзи, I при полицијском суду, 23 у општинама сенског департмана и 3 у општинама Медуна, Севра и Сен-Клуда. Персонал једног полицијског комесаријата у Паризу сачињавају: 1. полицијски комесар, 1 секретар, 2—3 инспектора и 1 званичник. У већим комесаријатима има 2—3 секретара и потребан број бригадира, подбригадира и позорника. Комесари полиције постављају се. по предлогу преФекта, декретом председника републике, а бирају се међу секретарима полицијских комесаријата или међу чиновницима и агентима осталих одељења,

који су на специјалном конкуроу признати за кандидате на ова места. Инспекгори и званичници почињу са приправничком службом. Функционисање иолицијских комесаријата регулисано је наредбом управника полиције од 30. априла 1887 год. Према овој наредби, они су отворени публици од 9 часова пре подне па до 10 у вече. Иолицијски комесари у сенском департману имају засебну организацију, која је утврђена законом од 10. јуна 1853 год. Поред секретара, ови комесари имају под собом и потребан број агената, којима командују бригадири и подбригадири. Број ових агената данас износи 904. Остала одељења. Поред побројаних органа, у састав париске полиције улазе још неке службе: инспекција душевно оболелих, инспекција мале деце и дадиља, инспекција санаторијума, надзор над градским трамвајима н железницама, кланицом, маргом ит.д. које службе такође приномажу њеној превентивној или репресивној акцији. 0 организацији, улози и Функционисању ових служби говориће се ДОЦНИЈе. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПСИХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОНИНЦИ СПЕЦИЈАЛ ИСТЕ

(нАСТАВАк) Важно као мотив за убиство код таквога: ништавнога, без равнотеже и импулзивнога карактера — нарочито наглашавамо импулзивитет — јесте и подраж'авање, које се често појачава до сугестије. Примере за то већ смо раније изнели. Разбојнички убица, који напада на писмоноше са новчаним аманетима, читао је често из новина какав сличан пример, који је остао неоткривен. Вајнгарт износи један врло драстичан пример, где је жена необично утицала и подстрекавала свога мужа на убиство : Једна жепа у Дрезди већ је поодавна била бацила око на уложну књижицу своје сусетке. Читаве недеље наговарала је свога мужа : »Учини ми то задовољство и уби ту жену! Ми смо увек тако мирно и срећно живели, а још ћемо много срећније живети кад се будемо дочепали њене уложне књижице.« Необично лако подложни утицају, муж заиста и изврши захтевано убиство. — Да ли је убица већ раније осуђиван, то, на жалост, Вајнгарт не саопштава. Хамбуршки разбојнички убица Тома Рикер, који је убио зубнога лекара Клауснера у железничком возу, био је само посинак Рикера, инспектора осигуравају^ег друштва у Рајхенбергу (Чешка), Млади убица био је у Оранијенбургу од октобра 1904. до октобра 1905. године, посећивао је тамошњу вртарску школу. Он се није звао Рикер, већ Храбе од Фернолдо и био је син једног аустријског племића, који је још пре рођења детета побегао у Америку. Мати детиња била је Циганка. Инспектор Рикер, који је тада становао у Хартманицу (Аустрија), из милосрђа је узео к себи Циганку и