Полицијски гласник

БРОЈ 17.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 135

да присуствује секцији леша, показао се необично хладан и равнодушан. По подне се ипак одлучио на отворено признање. Кад је у понедељак отишао код Росберговице, с којом је већ одавна одржавао« везе, видео је како баш спушта новац у касицу. Тада му је, како он вели, дошла мисао, како би добро било да се дочепа тога новца. Најпре је сео с Росберговицом у кујну и заједно су пили кафу. У том је спазио једно парче ужета и брзо га сакрио под мишку. По том је ушао у спаваћу собу са Росберговицом и тим је уж^етом задавио. Узео је касицу са 64 марке и новчаник са 6. марака, па је мирно отишао својим путем. Карл Ото Најман рођен је у ЛајпцигФолкмарсдорФу 21. Фебруара 1887., дакле извршио је дело у старости од 21 годину. Једва је био пунолетан, кад је осуђен на три месеца затвора због злочина противу јавног морала. Његов послодавац Ломан уулици Ост бр. 55 дао је о њему најбољу сведоџбу. Зарађивао је 27 марака недељно, а кад је радио преко времена онда и по 34 марке. Ннкада никакве наклоности ка екстравагантностима није приметио Ломан на њему. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: 1 Суд општине варошице Жабара, службеним актом својим пита: »Среска власт упутила је овоме суду 52 наредбе са захтевом, да опгнт. суд по истима узима у попис имања и извршује наплате по пресудама првостепеног суда, пресудама и решењима полиц. власти итд. а кад је од председника општ. суда скренута пажња власти, да општ. суд није надлежан да ради на овим извршењима. у месту где је седиште полицијске власти, — власт узима зато на одговор председника па и деловођу. Моли се уредништво за одговор : има ли места овакоч постулању итражењу среске власти и поред одредаба § 466. грађ. суд. пост. § 330. казн. суд. пост. и расписа Г. Мин. унутрашњих дела од 23-ег нов. 1902 г. П№ 29.316. — или нема?« — На ово питање одговарамо: Кад приватна лица поднесу полицијској власти на извршење пресуде судске, или суд сам нареди извршење у смислу § 454. грађ. суд. поступка, па је имовина дужника у месту где је седиште полицијске власти, онда је полицијска власт сама дужна да изврши попис, и наредба њена, да то учини општински суд, била би незаконита (§ 466. грађ. суд. пост.). Такав попис, у осталом, бпо би основ за поништај продаје као незаконите (§ 501. помен. закона). Према овоме, општински суд увек има права да скрене пажњу власти на погрешку коју она чини, па ако би власт ипак остала при своме захтеву, онда да изврши

наредбу, а да се жали вишој надзорној власти. Пописе оних имања, која нису у месту седишта среске власти, мора вршити општински суд кад год му се то нареди, јер та његова дужност истиче из чл. 94. закона о општинама и § 466. грађ. суд. поступка. Исто тако мора суд да врши наплату из покретности по разним захтевнма полицијске власти. II Суд општине селачке, актом својим Бр. 490, пита: »Фебруара месеца 1903 године, суд је издао под једногодишњу аренду једну општинску лпваду, која се налазила на шумском општинском земљишту. У мају месецу псте године. дакле у првој половини закупне године, шумска управа одузела је ову ливаду од општине и пустила сеоску стоку да по њој пасе, те је тако закупац истиснут из закупа. Како закуп није раскинут кривицом арендатора, него са свим треће стране, суд није тражио аренду од закуица све до пре годину дана, док општински пуномоћник није тужио дотично лице за аренду. Општински суд покушао је да се ова сума расходује. али то није одобрио г. Министар <1инансија. Настаје сада питање: да ли да суд осуди на плаћање арендатора, ма да он иије ливаду уживао, или како је потраживање према њему застарило, онда да учини одговорним председнике и кога имено, кад се до сада изређало преко десетак а ни један није покушавао наплату?« — На ово питање одговарамо: Кад закуп није раскинут кривицом арендатора, него држава одузела ливаду насилно, вероватно као своју својину, онда општина нема шта ни да потражује, нити који може бити одговоран што аренда није наплаћена, кад она није ни припадала општини. Нека се овај Факат констатује одборском одлуком и потврди доказима; н. пр. актом шумске управе да ливаду одузима и т, д. па нека се учини предлог за расходовање, и онда ће се то одобрити. Могла бн се, у осталом, ова ствар завршити и на тај начин, што би арендатор био ослобођен, кад је већ подигнута тужба, али не по основу застарелости, него по томе, што је он лишен закупа, те ннје ни био дужан да плаћа аренду, и таква би пресуда скинула и одговорност рачунополагача. III Суд општине жлнске, актом својим Бр. 437, пита: »Ђурђа жена Јанка Станојевића, из Црвења, умла је, а тестаментом учинила је распоред са имањем тако, да га ужива њен муж, али да га не може задужити, а по смрти његовој да га наследе њеии синови : Јеленко и Вељко, од којих први живи одвојено у Зајечару, а други је задругар са Јанком.

На ово имањо већ неколико година нико не плаћа порез — ни Јанко ни синови. Кад је нре 3 године пореска власт одредила продају овога имања, суд је према тестаменту поништио продају, и дуговани порез попео се на 600 и више динара. Од општине се непрекидно тражи наплата пореза и чини одговорном, ма да је она немоћна бар ове суме да наплати. Моли се уредништво за обавештење: да ли се може ово имање узетп поново у попис за наплату пореза, и ако је продаја једном поништена; и може ли се бар за приватне дугове синова умрле продати ? — На ово пптање одговарамо: По чл. 108. закона о непосредном порезу, право државно на наплату пореза првенствено је, и не зна ни за каква друга ограничења сем оних из чл. 107. истог закона. Према томе, ако порез није плаћен на имање, онда нека га суд изда под кирију у смислу тачке 4. чл. 107. закона о порезу ; али ако се тим путем не би могао порез наплатити за дуго време, онда нека га узме у попис и пошље пореском одељењу да продају изврши. Наравно да треба означити да је имње својина Јанка и Вељка, а да отац Јанко има само право уживања. Тестаменат ни у ком случају не може бити препрека наплати пореза. кад се претходно изврше све Формалности које тражи грађански судски поступак за продају непокретности, а то одељењу, које ће продају да врши, мора бити познато. За приватне дугове не би се могло продати због Јанковог права уживања. IV Суд општине суводолске актом својпм Бр. 102 и суд општипе влаолске актом Бр. 138, представљају : »Извесно лице из ове општине има да одговара за једно иступно дело. НеКолико пута позивано је позивом да дође, али се оно није освртало на те позиве. Кад је слат олужитељ да га силом дотера, онда оно чим спази служптеља уђе у кућу и затвори се, па отуд прети да ће из пушке убити сваког оног, који покуша да силом продре у кућу. Моли се уредништво за обавештење: сме ли суд врата разбити и њега силом дотерати судници, јер ће скоро да застари кривица за коју је окривљено, и треба ли да доноси какво решење о разбијању врата и на основу које закоиске одредбе. Сем тога, може ли се одмах ухапсити онај, који је осуђен по § 327. т. 1. кр. зак. илп тек кад пресуда постане извршном. — На ово питање одговарамо: Кад неко неће да дође на позив власти, који му је предат пред двојицом грађана, да одговара за иступну кривицу, онда власт има права по § 21. и 33. Полицијске Уредбо да га силом дотера, јер се у опште не сме дозволити да неко недоласком на позив пзбегне законску од-