Полицијски гласник

БРОЈ 21.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 163

битку притворског трошка ако је већи од 1 марке спроводи суду, иначе се на квиту враћа дотичноме. У прнземном спрату се налази соба за лекара, за свештеника и полицијску асистенткињу. (НАСТАПИЋЕ св) Жив. А. ЛазиЂ

ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ (НАСТАВАК) Игијена, чистоћа, епидешије, санитарни реглеман. хешиЈски лабораторијуш и т. д. Игијена. Уредбом консулском од 12 месидора год. VIII стављено је у дужност управнику Париза, да се стара о чистоћи у вароши и да предузима потребне мере за спречавање епидемије и заразних болести у опште, а закон од 15 Фебруара 1902. год. поверава му: 1, санитетски надзор над становима са намештајем; 2, предузимање приватних мера због заразних болести, и 3, извиђање и суђење иступа против одредаба о калемљењу богиња. Поред овога, речени закон још му ставља у дужност заштиту новорођене деце, санитетску полицију животиња, старање о медицинској и апотекарској полицији, примену закона и реглемана који се односе на продају животних намирница и Функционисање хемијског лабораторијума. У општинама сенског департмана ово врше општински председници под надзором управника полиције и сенског преФекта. Према чл. 24. закона од 7. априла 1903. год. и управник париске полиције и сенски пре®ект потпомогнути су у вршењу својих санитарних атрибуција са по једним игијенским саветом, који обавља исте послове које и игијенски савети по окрузима. У срезовима париским постоје још и игијенске комисије, састављене из по 9 чланова, под председништвом општинског председника. Чланове ових комисија поставља управник полиције. Да би осигурао примену законских одредаба о игијени, чије му је извршење законом стављено у дужност, управник полиције створио је својом наредбом од 7. октобра 1 9,03 год. игијенски биро и доделио га другој дивизији централне администрације. Наредбом од 20. јануара 1904. год. створена је опет, генерална инспекција техничких игијенских служби са задатком: да контролише спољие службе игијенског биро-а и пр'едлаже мере које треба предузимати у циљу спречавања и локализовања заразних болести. Заштита новорођене деце. Заштита новорођене деце у сенском департману осигурана је закоњом од 23. децембра 1874. год. и реглеманом јавне администрације од 27. Фебруара 1877. год. Према одредбама чл. 1 и 2 полицијске наредбе од 7 августа 1828 год. никаква приватна болница нити завод за породиље не могу се отворити у ресору париске полиције без одобрења управника поли-

ције. Етаблисмани ови подлеже прегледу лекара инспектора. Зараане болести. Извештаје о заразним болестима, које подносе лекари у смислу чл. 5. закона од 15. Фебруара 1902 год. и декрета од 10. Фебруара 1903.год. прима игијенски биро и доставља одељењима за дезинФекцију. Општинс-ко одељење за дезинФекцију у Паризу стоји под сенским преФектом. Одлуком управника полиције од 31. децембра 1904 год. установљени су 6 лекара — инспектора за еиидемију. Њихова је главна дужност: 1. да у случајевима појављених зараза нредузимају иотраге и утврђују одакле је зараза дошла; да прате њен ток и предузимају потребне мере у циљу њеног локализовања; 2., да прегледају путнике који долазе из заражених крајева, и 3. да у општинама сенског департмана контролишу службе дезинФекције и калемљења богиња. Санитарни реглеман. У смислу чл. 4. закона од 15 Фебруара 1902 год. управник полиције издао је под 22 јуном 1904 год. санитарни реглеман за варош Париз, који се поглавито односи на чистоћу по јавним местима и профилаксију заразних болести. Реглеман овај наређује издвајање и осамљивање сваког заразног болесника, и прописује,дасваколице,које је дошло из заражене земље, достави преФектури свој санитетски пасош, добивен на граници, са тачним назначењем своје адресе, како би га лекар-инспектор могао наћи и прегледати. Привремени деио-и за блато и нечисто&у за земл>орадничке потребе могу постајати, по одобрењу управника полиције, које се издаје на основу повољног мишљења општинске власти, ну с тим, да од зграда за становање буду удаљени најмање 200 а од путова најмање 100 метара. Јавна куиатила у сенском департману и њихово Функционисање регулисани су наредбом од 29 априла 1887. год. Чинећи разлику између хладних, топлих и лековитих купатила и басена за пливање, наредба ова прописала је специјалне одредбе за сваку категорију понаособ у циљу осигурања пристојности, сигурности и чистоће. Гајење домаКих животиња: паса, мачака, зечева, свиња, крава. кокошију, голубова и т. д. зависи од нарочитог полицијског одобрења, које се издаје само под условом да се локали, у којима су ове животиње смештене, одрзкавају увек у највећој чистоћи. На случај основане жалбе, издато допуштење може се опозвати. Проституција. Одредбе полицијске о проституцији имају двогуби циљ: а) да заштите јавно здравље, и б) да спрече уличне скандале. Власт управника полиције у овој материји потиче из атрибуција општинске полиције, које су му додељене уредбом од 12 месидора год., VIII. Кад се једна женска притвори због неморала, па се истрагом утврди да живи искључиво од проституисања, изводи се пред нарочиту комисију која одлучује да ли је треба уврстити у ред јавног женскиња. Ако ова комисија — коју са-

стављају два полицијс.ка комесара и један управников делегат — нађе да треба. онда јој се иадаје санитетска, исирава, Исправе ове двојаке су: беле и црвене. Прве се издају женскињу које нису сиФилистичне, и које с тога долазе на преглед сваких 15 дана, док се женске са црвеним исправама — сиФилистичне морају прегледати сваких 8 дана. Оиштински хемијски лабораторијум створен је деФинитивно наредбом управника полиције од 10. Фебруара 1881. год. Служба у овом лабораторијуму двојака је: а) спољна — за надзор — коју обављају 14 полицијских комесара и 11 инспектора, и б) унутрашња — за анализирање коју обављају 32 хемичара под надзором 5 шеФова. Опмта полиција Поједини објекти опште полиције, у надлежности управника Париза, предмет су специјалних инструкција и специјалне реглементације. Не улазећи у детаље, изложићемо овде само важније од њих. Душевно оболели. Примена закона о душевно оболелим поверена је делом сенском преФекту делом управнику париске полиције. Док се сенски преФект поглавито брине о Финансијској и административној страни службе, дотле управник полиције има да се стара о јавној сигурности с једне, и заштити индивидуалне слободе с друге странч. Да би извршио овај двогуби задатак, закон му је дао права, да по званичној дужности интернира опасне болеснике, али га је у исто доба и овластио да оне од њих, који су оздравили, пушта у слободу, и да води надзор над јавним и приватним етаблисманима за душевно оболела лица. Интернирање душевно оболелих по званичној дужности бива увек на интервенцију полицијског комесара, а сам начин на који се ово извршује зависи од тога: да ли се болесник већ налази у каквом заводу или је у слободи. У првом случају надлежан полицијски комесар по позиву директора завода, а по добивеном уверењу од лекара који је болесника лечио и саслушању послуге — болничара упућује сам оболелог у клинички азил св. Ане. Тек по извршењу свега овога управник полиције наређује истрагу, преко комесара кварта у коме је болесник становао, у циљу утврђења његовог цивилног стања, народности и т. д. Овом приликом,, а на случај потребе, предузимају се нужне мере и за заштиту имовине оболелог лица. У другом случају полицијски комесар,. извештен о болеснику, било од његове Фамилије илиод публике, приступа истрази о његовом душевном стању. Ако се овом истрагом утврди, да има вероватноће да је болесник душевно оболео, комесар га спроводи у специјалну болницу при самој префектури. Они болесници, за које се нађе новим прегледом да су доиста душевно болесни, спроводе се истог дана у азил св. Ане, а остали, т. ј. они који нису душевно болесни, или чијајекриза пролазна, враћају се Фамилији. (свршиђе се)