Полицијски гласник

СТРАНА 176

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

ВРОЈ 23.

КАЖБЕНИ ЧИНОБНИЦИ Г. Војислав НовановиЛ, пиоар среза лесковачког, кажњен је одузгшањем алате за 15 дана, решењем Господина Министра Унутрашњих Дела од 22. маја тек. год. Ш6 8999, за кривицу из § 500. тач. а. грађан. судског поступка. Г. Гаврило АдамовиК, писар среза орашког, кажњен је одузимањем илате за 15 дана, решењем Господина Министра Унутрашњих Дела од 22. маја тек. год. П№ 8402, за кривицу из § 500. тач. а. грађан. судског поступка.

СТРУЧНИ ДЕ0

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСНИХ ') ОДЕЉАК ПРВИ 0 формалноотима које претходе продаји. [§ §. 472. б, 478. а. грађ. суд. поот.Ј. Одредбе које смо овде под заградом навели могу се поделити овако : једне се баве питањем о томе, када се, најдаље, после пописа, има приступити Формалностима продаје; друге говоре о извешћу о теретима на непокретним добрима у попис ради продаје узетим, и, напослетку, треће се баве огласом, то јест објављивањем продаје. Ми ћемо те одредбе овим редом и изложити и објаснити. §. I. Рок у коме треба да буде продаје. Рокукоме јевласт дужна, пошто је попис извршила, предузети иепуњење оних Формалности које претходе продаји одређен је у § 474. који овако гласи: »За иетнаест дана, од дана пописа покретности, или од дана добивеног извешћа по § 472. о непокретностима, дужна је власт приступити огласу«. Као што видимо, прву продајну Формалност, оглас, мора власт предузети у року од иетнаест дана како код покретних тако и код непокретних ствари. Само почетна тачка тога рока није иста. Док код покретних ствари он почиње одмах од дана полиса (не рачунајући, наравно, тај дан, сНез а ^ио), дотле, код непокретности, он иде од дана добијенога извешћа судскога о теретима. Што значи да ће, код непокретних добара, протећи много више времена између пописа и огласа него код покретних. Овај рок од петнаест дана сведен је, код покретних добара, на десет у случа') Ми смо, у бројевима 9., 10., 11. и 12. од ове год. овога часописа, нубликујући увод у свој комептар оних одредаба гд. XVIII. грађ. суд. пост. које се тичу продаје за извршење одлука судских, казали (в. горе наведени број 12;) да се те одредбе могу овако груписати: 1°, Одредбе о Формалностима које претходе продаји; 2°, Одредбе о самој продаји, где је реч и о уништају продаје од стране суда, и 3°, Одредбе о распореду новаца, добијеннх од продатнх добара, међу повериоце дужникове. Ми Немо, за овај мах, изложити само Формалности из прве тачке. Нааомена. Где год, код навода кога законскога прописа, није казано друкчије, има се узеги да је то пропис из грађ. суд. ноступка.

јима предвпђеним одредбом првога става § 473. која овако гласи: »Ствари које се могу укварити, или на одржање којмх се мора трошити. макар се и дужник примио чувања и трошка, морају се продатп најдаље за десет дана од дана пописа. (Замена од 14. Јула 1898.).« Разлог је овој одредби тај да се, како пнтересп повериоца тако а интереси дужника, очувају брзом продајом стварн чија би се вредноот, било услед кварења било услед трошкова, умањила, ако се са продајом не би хитало. Одредбе § 473. и § 474. нису прост савет који законодавац даје нзвршним органима. Дужност о којима је у њима реч санкционисана је § 500. а. (допуиа од 14. Јула 1898. год.) који смо раније, 1 ) у неколико, навели. По њему ће извршни орган бити одговоран, како дисциплински тако и грађански, ако »када треба не изврши ма коју одредбу закона о извршењима«. У пракси, бар у колико се тиче рокова означеннх у § § 473. и 474., § 500. а. не добија примене, и ако полнциске власти редовно те рокове пренебрегавају. У осталом, с погледом на велику оптерећеност полнцнскнх власти, чија је падлежност тако разноврсна, као и на несталност њиховога положаја, због чега често пута не добију ни толико времена да се са пословнма своје капцеларнје упознаду, било би, збиља, неправично од тих органа и тражити тачно »примењивање наређења § §-а 473. и 474. и, у противном случају, казнити их. То би значило изрећи једну казиу којој никаква кривица не одговара. Осим тога, како би се, с обзиром на тако честе промене у персоналу једне среске канцеларије, утврдило ко треба да одговара за одуговлачење извршења извесне одлуке судске ?. 2 ) Друга би ствар била, када би постојала код нас, као што је то случај у напреднијим државама на Западу, нарочпта класа чиновника, одређених искључиво за извршење грађанских одлука судских. Тада би заиста прописи § § 473. и 47 4. имали практичне вреднооти, поштосетада извршни органи не би моглп, као ово сада полициски чиновници, бранчти, од одговорности због одуговлачења егзекутивнпх наплата, разлозима којп не бн ту постојали а који сада иостоје. 3 )

А ) Овде се мисли на онај увод који је, као што смо већ то приметили, штампан у бр. 9. а 12. Полицијскога Гласника од ове године. 2 ) Наравно, овим нећемо да изузмемо од одговорности оне чиновнике који се, ни с погледом на ово што смо уопште у олакшицу полициских органа навели, не могу извинити за одуговлачење, у конкретном случају, продаје пописаних добара. 8 ) Пројекат закона о среским судовима, који је једна комисија, састављена од сгране Министра Правде, г. Марка ТриФковића, израдила, ставио је у надлежност тих судова извршења грађаиских одлука судских, Пројекат тај оштампан је у целини у Архиву за иравне и друштвене науке, св. за Јануар 1908 год., стр. 598. и 599.. На ревизији гл. XVIII. грађ. суд. пост. («0 извршењу пресуде ); ) чињени су воћ покушајн, а нарочито од 1896. год. (под владом г. Стојана Новаковића). Измене и допуне које је тада унела Пародна Скупштина у грађан. суд. поступак остале су неозакоњене. Године 1898., под Министром Иравде, г. Костом Христићем, допуњеио је и нзмењено (закон од 14. Јула 1 898. год.) неколико одредаба из гл. XVIII. тога закопика, допуне и измене од неоспорне користи. Постлвљењем за иачелнкка Министарства Иравдо, сада покојнога, Милана Ст. Мар-

Било како му драго у овом погледу, тек имамо овакав резултат: појединци, услед речених одуговлачења, трпе велике штете за које ни од кога не могу тражити пикакве накнаде. Не могу од извршних органа. — а зашто видели смо; не могу од државе, јер ова одговара само онда, када чиновник, чија 6и се кривица утврдила, не би могао накнаду нлатити. 1 ) § II. Извешће о теретима. У § 472. предвиђа се случај иродаје непокретних добара. Ио томе проиису извршна власт, пре него пристуии огласу такве продаје, мора тражити од надлежнога нрвостепеног суда извешће о теретима тта истом имању. Надлежни суд, то је онај суд код кога су тп терети уписани, то јест суд у чијем се делокругу пописано имање налази. (Тачка VI. Интаб. Уредбе). Ова одредба о извешћу о теретима има сћоју специалну важност у српском законодавству, у коме, по § 409. грађ. суд. поступка, поиис непокретних добара ствара одмах залогу, дакле, н пре него је заведен у судске хипотекарне књиге.» Међутим, по оном правплу, да права стечена на непокретиим стварима не могу имати дејства наспрам трећих лица, док се не убаштине (1а 1тап8спр(;1оп, ГНе Етуег1еШип&), овако не би требало да буде, јер се попис непокретнога добра равна интабулацији. Ова тајност хипотеке добијене пописом непокретнога добра траје дотле док првостепени суд не добије, од извршне власти, акат којим му ова тражи извешће о теретима; јер по другом ставу § 472. (замена од 14. Јула 1898. године), суд је дужан означити у интабулационом протоколу да јс и кога дана одговорио по-

ковића, нравника велике ерудиције, рад на реФорми српскога законодавства улази у активнију Фазу, чему је допринела и Народна Скупштина, вотирањем једног озбиљшЈЈег кредита за тај рад: јер се, напослетку, увидело да је немогућно, беснлатним комисијама, извршити законодавпе рсФорме. На предлог иачелника Марковнћа, Мпнистар Правде, г. Д-р Мих. Полићевић, сасгавио јо комисију за ир-трес законског нацрта који је Марковић био пзрадпо. У ту комисију су ушли : г. г. А. Ђорђевић, С. Пегковић и В. Ђорђевић. Нацрт тај има осам одељака са 220 параграФа. ГБега је, са краћпм објашњегвима, објавио његов аутор у Гласу Права, Судства и Администрације, год. 1904., бр. 32., 33., 34. и 35., иод насловом: Судско извршење грађанско-аравних иотраживања. (По предлогу закона о изменама и допунама грађ. суд. поступка главе XVIII. о извршењу пресуде). Овај цројекат био је и иред Државним Саветом, који је на њега дао своје примедбе актом својим од 22. Децембра 1904. год. бр. 9.662.. Да приметимо да је, но овом предлогу, извршење грађанских одлука, сасвим умесно. преиесено са полициске на судску влас/г. Исти систем који је усвојен и у пројекту закона о среским судовима о коме је горе било речи. (Овом нриликом обраћамо пажњу читалаца иа чланак Ст. Максимовића: Требају ли иам срески судови у Пороти, 1882., Стр. 65. ; као и иа члаиак М. Ст. Марковића : Предлог закона о среским судовима, Порота, 1882., сгр. 40.). В. М. Ст. Марковић, Пренос изврихења грађанских иресуда од иолиц. власти на судове, у Гласу П^ава, 1904., број од 1. августа. Пројекат о преносу извршења грађанских одлука од полициске власти на првостепене оудове, Мин. Правде, г. Драг. Пећић, упутио је - Народној Скупштини актом својим од 6. новембра 19 05., год. бр. 11.415,. ! ) В. Др-а Драг. Аранђеловића, О одговорности државе и чиновника, за штету, коју чиновник учини у вршењу званичне дужности. IIз (( 11олицијског Гласника )} . Веоград, 1908. год..