Полицијски гласник

ВРОЈ 26.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 201

изрекли потпуно објективан ибеснриотрастан суд о истом. Писац књиге г. Др. Марковић, у место да усвоји наше умесне примедбе на његова »објашњења«, чију смо погрешност доказали, а изнели их у доброј намери, у самом циљу коме тежи и г. Др. Марковић, то није учинио. У бр. 19. 20. и 21. овог листа г. Др. Марковић одговорио нам је на наше примедбе, остајући и даље нри пстим конклузијама о спорним тачкама у нашој дискусији, трудећи се да Докаже да су правилна његова »објашњења", а наше примедбе неумесне. Спорна питањау овој дискусији ми смо у нашем приказу ове књиге г. Марковићеве дискутовали начелно, објективно, дајући разлоге за сва своја тврђења и побијали заклзучке г. Марковићеве пристојним тоном и онако како се то тражи у једној овако озбиљиој научној дискусији. Г. Др. Марковић на против, у поменутом свом одговору, трудећи се да побије наше наводе огрешио се о ово основно правило уљудности и објективности које важи за сваку озбиљну стручњачку контроверзу. У оскудици научних разлога којима би побио наша тврђења и одбранио своја погрешна објашњења г. Марковић прави неке недопуштене алузије на наша излагања, као што је н.пр. ово: како бих ја »учинио науци велику услугу, кад би сво^е мишљење објавио у ком од угледнијћх европских стручних часописа® (као што то ради сигурно г. Др. Марковић!), како »не знам шта је увиђај® како немамо »спреме колико његов најслабији ђак, како је закон »у сигурним судијским рукама® ит.п. мислећи да ће тиме побити наше наводе и одбранити своје накарадне коментаре. Већ и само ово довољно је да докаже колико је озбиљан овај писац који се служи и оваквим аргументима у једној чисто начелној, научној полемици, и ако му ми нисмо дали у нашој критици никаквог повода на овакав начин одговарања ни тоном којим смо се служили, ни иначе. Доктринар и прави научниккоме »правилна примена закона« збиља лежи на срцу, радовао би се свакој објективној начелној дискусији којом се пречишћавају спорна питања и утврђује једно правилно гледиште у науци о истима, ма се и не слагао са противним мишљењем о предмету контроверзе, јер иста користи баш самом оном циљу, осигурању правилне примене закона у коме ое и води. Г. Др. Марковића на против изгледа да љути оваква дискусија и зато ваљда и употребљује онај свој онакав тон бранећи своја »објашњења« какав н"е приличи овој дискусији. Или можда г. Др. Марковић мисли да је он толико ауторитативан у овој бранши науке да кад он нешто тврди о каквом предмету да је то догма и тсоп1;е81;аћ1е. Нико не сме ни помислити да може бити и другчије, а најмање усудити и да то доказује. Лепо мишљење о својој догматичности само на жалост изоловано у самом њему, јер г. Др. Марковић још није створио о себи репутацију у правничком свету да је он у своме Фаху ма и онолико ауторитативан колико су други наши аутори ове науке као н.пр. г. др. Радовић, па су ипак њихова миш-

љења критикована и дискутована, а како изгледа неће је ни стећи. Искрено кажемо, због овога оваквог његовог одговора ми смо се размишљали: да ли да у опште и дискутујемо даље са г. Др. Марковићем о спорним питањима »у овој дискусији, јер видимо са каквим научником« имамо посла. Што то ипак овде чинимо то већ није више ради г. Др. Марковића, кога као што се види не могу убедити никаквп аргумеити, па ма их црпела из најбољих стручних дела, него ради оних који би можда још могли тражити каквог ослонца у »објашњењима« г. Др. Марковићевим у практичној примени науке из које је предмет ове дискусије. Осим тога, неможе се допустити да се под видом научних коментара уноси заблуда и пометња у питањима о којима су сви они који примењују закон у пракси одавно на чисто. Стога ћемо се позабавити мало »одговором® г. Др. Марковића и његовом књигом. * * * У материји увиђаја у спору је на првом месту питање : да ли је иследник по нашем кривичном поступку , безусловно дужан да код дела кој а остављају трагове одмах ссредузме увиђај чим сазма да, је гјчињено такво дело или закон то не тражи, већ оставља увиђавности иследника ово вршење увиђаја? Цитираћемо пре свега, и опет § 54. нашег кр. пост. о овом питању: »Ако би се на ком месту или лицу налазио траг казнимог дела, ислеђујућа власт сама ће се о том трагу уверити и старати се да се он не изгуби«. Г. др. Марковић у својој књизи: »о доказима у кривичном поступку" у објашњењу овог §-а тврди: »да се смисао »§ 54. нема узети тако: да је иследник »безусловно дужан предузети увиђај чим »сазна да је кривично дело, које је у пи»тању за собом оставило неке трагове и »ако би се по тексту његову могло узети »да је то иследникова дужност«. (стр. 147.).. »да ово наређење дакле не принуђава »већ само упућује иследника и од његове »обазривости и увиђавности зависи хоће »ли извршити увиђај или не, при чему »се има да руководи циљем увиђаја као и »циљем саме истраге® (стр. 150 и 151). Ми смо у нашем приказу књиге г. д-ра Марковића казали: да је овакво објашњење и придавање смисла § 54. кр. пост. т. ј. овакво решење постављеног питања, апсолутно погрешно и противно закону. Рекли смо даље, да је иследник по овоме законском пропису дужан, обавезан: да код дела која у опште остављају трагове изврши и то одмах увиђај и учини претходне констатације места извршења, предмета и осталог, што се одноои на само кривично дело које оставља за собом трагове, без обзира на то да ли ће се овим увиђајем који ће он извршити утврдити што или не. Г. д-ра Марковића просто је револтирала ова наша примедба на његово објашњење. У своме одговору на ово наше умесно тврђење, г. др. Марковић каже: како је »наше резоновање иетачно, неосновано«, како не знамо »шта је увиђај«,

и нокушава неким мизерним разлозима да докаже тачност свога »објашњења® § 54. Наше тврђење о облигатној дужности иследника да изврши увиђај у случају о коме говори § 54. нашег кр. пост. ми смо засновали баш на самом тексту овог §-а, за који и сам г. д-р Марковић признаје: »да би се ио тексту његову могло узети даје то иследникова дужност «. Рекли смо: да саме оне речи § 54.: »ислеђујућа власт... сама ће се о том трагу уверити и старати се да се оч не изгуби«, — показују да је овај законски пропис имаеративан и да баш принуђава иследника на ову дужност вршења увиђаја у случају који предвиђа, ако хоће да испуни деликатну мисију пследника која му је поверена. Ове речи текста с.адрже обавезу, налог, а не просто овлашћење, какав им смисао прпдаје г. др. Марковић. И друге разлоге за поменуто наше тврђење у овоме питању ми смо изложили довољно јасно и опширно у бр. 8. и 9. овога листа и упућујемо на њих. Овде ћемо само дискутовати о наводима г. др. Марковића у његовом одговору којима је покушао да потре наша тврђења у овој ствари. Треба имати на уму само то да је реч о делима која остављају трагове, ((1еИс1а (асН регтапепНзЈ као н. ир. убиство, разбојништво, паљевина, опаска крађа, т. ј. таквим "за које-се по самој њиховој природи може у напред мислити да су оставила »траг на ком месту или ком лицу® као што каже наш законодавац у § 54., јер о тим делима и јесте реч у овоме законском пропису. Код ових дела, тврдимо ми и опет, а то ће тврдити сваки практичар, који зна шта се хоће овим заКонским прописом, да је иследник, у ислеђењу ових дела, безусловно дужан, и то одмах, баш чим сазна за извршење кога од истих, да изврши увиђај и учини поменуте претходне констатације о којима говоримо. »Ја хоћу, — вели г. Др. Марковић у »своме одговору, —да иследник зна шта »ради, да буде свестан сваке своје радње, а не да буде проста машина, па чак и »комичан излазећи на лице места да види »нешто, што му или никако не треба или »што је у напред већ несумњиво докаЗаНО". (НАСТАВИЋЕ СК) Милош СтанојевиЂ судија.

ПОСТУПАК ПОЛИЦИСКЕ ВЛАСТИ ПРИ<ЛИ^ОМ ИСТЕ^А УГОВОРА О ЗАЦУПУ (§ 356. в. К. 3.)

Овај поступак регулише § 356. в. К. 3., којигласи: »Ако кирајџија или закупац, коме је рок закупа истекао, или му господар закуп на време отказао (§ 701. Г. 3.) неће на захтев господарев из закупног добра да изађе, полициска власт ће му наредити, да се у року од једнога, а најдаље до три дана из закупног добра исели; и, ако он то не учини било хотично, било из узрока који га по закону не оправдавају, власт ће га силом из добра истерати и за непослушност казнити затвором од 1 —10 дана или вовчана од 5—-50 динара. X.