Полицијски гласник

ВРОЈ 27.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 5. ЈУЛА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према иотреби и више иута недољно. Претнлата се полаже у иапред, и то најмање за пода године код свију полицијских вдасти, и износи: 20 дииара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претпдатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, подугодишње 12 динара у здату. Поједиии бројеви „Полицијског Гласника" но продају се. Рукописи се но враћају.

СЛУЖБЕНИ Д Е 0 Указом Његовог Величанства Краља Нетра I, на предлог Министра унутрашњих дела, одликовани су: > Орденом Белог Орда петог степенд: Душан Алимпић, управник вароши Веограда, и Орденож Св. (Јаве четвртог степенл: Михаило МарјановиК, начелник округа београдског. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 29. јуна 1909. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петрћ I, на предлог Министра унутрашњих дела,. одликован је Орденол Св. Саве треиег степенл.: Велисав Вуловић, председник општине београдске. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 29. јуна 1909. год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Нетар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за лекара среза зајечарског Др. Душана Петровића, лекара општине зајечарске ; за лекара среза ваљевског Др. Велимира Пазарца, лекара среза кључког, по лотреби службе. и за лехсара среза кључког Божидара С. Јанковића, дипломисаног лекара Петроградске Императорске војно-медицинске Академије. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 29. јуна 1909. год. у Београду.

КРЕТАНзЕ КРИМИНАЛИТЕТА у меоецу мају 1909. год. Према званичним извештајима окружних начелстава и Управе града Београда, у току месеца маја'извршено је у Србији:

1.

Убистава

44

2.

Детоубистава

2

3.

Нехотичних убистава • • •

2

4.

Покушаја убистава • • • •

38

5.

Разбојништава

8

6.

Тешких телесних повреда •

21

7.

Паљевина

32

8.

Онасних крађа

162

9.

Здонамериих поништаја ту-

20

ђих ствари

Од

изложених дела пронађено је

Убистава 43 или 97'6°/ 0 -

100 %. 100 %. 90 %. 75 %. 100 %. 0-9%. 38'9%.

2 %•

Детоубистава 2 Нехотичних убистава • 2 Нокушаја убистава • • 35 Разбојништава ••••(} Тешких телесн. повреда 21 Паљевина 3 Опасних крађа • • • • 63 Злонамерних поништаја туђих ствари - • • • 4 Највећи број убистава извршен је помоћу ватрено? оружја (22), затим помоћу оштрог оруђа (12), помоћу туиог оруђа (7), трљањем (1), иесничењем (I) и задављивањем (1). Узроци са којих су ова убиства извршена леже: у освети за 12 случајева, у међусобној свађи за 10, у домаћој расири за 5, у нористољубљу за 5, у вршењу званичне дужности за 4, у неморалним иобудама за 2, у иијаном стању за 1, и у страху од назне за 1 случај. За четири случаја узрок је непознат. Посматрана према местима у којима су извршена изложена убиства јављају се: у срезу грочанском 4, х ) у срезу јабланичком 3 (1 пронаћено), у срезу звишком 3, у срезу космајском 2, у Врањи

^ 1 ) Сва ова убиства извртпио је оглашени хајдук Ђурађ Михаиловић, из Пудараца,

2, у срезу лепеничком 2, у срезу беличком 2, у срезу азбуковачком 2, у срезу посаво-тамнавском 2, у срезу мачванском 2, у срезу бол>евачком 2, у ерезу моравичком 2 и по 1 у срезовима: тамнавском, лесковачком, гружанском, расинском, ресавском, сврљишком, алексиначком, хомољском, орашком, заглавском, за^ јечарском, прокупачком, косаничком и у варошима: Смедереву, Нишу и Београду. Детоубиства су извршена по 1 у срезовима: подгорском и ресавском. Нехотична убиства су извршена ло 1 усрезовима: брзопаланачком и подунавском. Покугааји убистава извршени су: у срезу космајском 4, у срезу поречком 3, у срезу власотиначком 2, у срезу рамском 2 (1 непронађен), у срезу таковском 2, у срезу подунавском 2, у срезу зајечарском 2 (оба непронађена), и по 1 у срезовима: грочанском, колубароком округа београдског, тамнавском, подгорском, јабланичком, лесковачком, јасеничком округа крагујевачког, беличком, моравском округа нишког, нишавском, поцерском, мачванском, орашком, бољевачком, добрпчком, ужичком, рачанском, пожешком, жичком и у варошима Нишу и Београду. Највећи број ових дела извршен је у међусобној свађи и освети. Разбојииштва су извршена у срезу пожаровачком 2 и по 1 у срезовима: брзопаланачком (непронађено), поречком, деспотовачком (непронађено), поцерском, бољевачком и у вароши Зајечару. Теише тедесне иовреде извршене су: у срезу бољевачком 3, у срезу пчињском 2, у срезу кључком 2 и по 1 у срезовима: посавском округа ваљевског, подгорском, јабланичком, јасеничком округа крагујевачког, гружанском, расинском, параћинском, поцерском, рамском, љубићском, таковском, орашком, прокупачком и пожешком. Паљевине су извршене: у срезу студеничком 4(1 пронађена), у срезу бољевачком 3, у срезу космајском 2 (1 пронађена), у срезу јасеничком округа крагујевачког