Полицијски гласник

БРОЈ 29.

У БЕОГРАДУ, НБДЕЉА 19. ЈУЛА 1909.

ГОДИНА

, ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊНХ ДЕЛА ,,ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" излази једанпут, а према готрсби и више пута недељно. Иретплата се полаже у напред, и то најмаље за пола године ■ код свију полидијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и опгатинска надлеппва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукоииси се пе враћају

СТРУЧНД ДЕО 0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ (НАСТАВАК) Затим у оглас.у мора се означити ироцењена вредност пописаипх добара. То ће нзвршна власт узети, такође, из аката пописа, иоиио, као што знамо, процедура пописа обухвата и нроцену пописатих стпари (§.466. а.) 1 ). Наиослетку, у огласу мора се означпти дан продаје као и место где ће се ова вршити. По §. 477. у огласу продаје непокретних добара треба означити и иитабулације лрибелешке) које буду на њему евеитуално иостојале. Ово означеше нома разлога. Пошто, као што смо казали, купац на јавној продаји добија добро чнсто, без икаквих хипотека (натхииотека, прибележака, натприбележака), без обзира на то да ли је суд, у извешћу о коме говори §. 472., избележио из хипотекарних књига све хппотеке и ирибелешке (§. 489., став трећи, донуна од 14. јула 1898. год.). Отуда, за куице на јавној продаји равнодушна је ствар, да ли на добру које се продаје постоје или не какве хипотеке. Због тога. у колико су у питању они, обзнашивање интабулација у огласу нема никаквога значаја. А да ли то има значаја за хипотекарне повериоце ? Нема такође, јер за те повериоце довољно је да буду на продају позвати; никакве иотребе ни користи нема, да се они у огласу обзнањују. Међутим, што је добро обзнанити, то су службености које пописату неиокретност терете. Та ограничења дужникове својине прелазе и на новога господара, те су стога надметачи заинтересовани, да те терете знаду. А ово означење баш законодавац не тражи, као што смо о томе напред опширније говорили. 2 )

') В. нашу књигу: 0 иоиису за извршење одлука судских, I.: услови Формалности и дејства ноииса, стр. 24.. 2 ) За доказ штетних последица које може имати, за купце на јавним продајама, необјављивање служ-

У Француском праву. оглас продаје не.садржи, ако се тичо непокретних добара, ни означење хипотека ии означење осталих права уиисаних на понисаном добру. Хипотеке се не означују стога што су оне равнодушне за купца на лицитацији, пошто продаја има за дејство

бености које терете пописану непокретност, ми ћемо навести само један распис Министра Уиутрашњих Нослова од 1. јуна 1 872. год. ПБр. 1890., упућен властима иадлежним за извршење грађаиеких одлука судских: «Г. Министар Правде доставио је г. Мииистру Унутрашњих Дела, како је у Касационом Оуду, решен један снор о службеносги једнога дућана са авлијом, која је на јавној лицитацији продата без свакога ограничења, а овај је имао право службености на авлију других дућана, који припадају другом господару, како је дакле тај случај решен у том смислу, да кунац означеног имања, код јавне и неограничене куповине, мора да трпи ограничење своје непокретности без икакве накнаде, а да је, вели, знао за то ограничење, сигурно би се другче при куповини управљао. Па поводом овога г. председник истога суда, изјавио је своје мишљење, како би вал>ало у оваквим олучајима постунати. с(Тако, вели г. председник, био би у овоме једини и ирост начин тај, да полицијске власти саме, приликом продаје имања, сазнају о свима теретима, који на њему постоје, о службености где једна ствар другој за употребу слу;ки (§. 332. грађански законик), ако би господар службеност имајући, имао нисмена уговора судом окружним или иначе потврђена; о личној службеиости, н. пр. удовичко или сестрино уживање и удомлење, осим ако не би продаја била са њиховим присгајањем. А све ово могло би се дознати нешто од самог господара чије се добро продаје, нешто од суседа или тутора ако би их било. дШто се год буде при овОме сазнало, то да .се, вели дал-.е г. председник, објави с том приметбеш, да онај, који би имао иодобно право, па би пропустио до дана продаје продавајућој власти јавити, може то право нрема новом купцу изгубити. Овим начином био би и јавни купац у сопствености сигуран, а он и треба да је много сигурнији од приватног купца, јер при јавној продаји раде власти државне, којима закон налаже сваку одговорност. «На основу бваког мишлења г. председника Касационог Суда, Министар Унутрашњих Дела, да би предупредио могуће сиорове и оштете купаца при јавним продајама, препоручује начелству — управи — да се оно са потчињеним му среским властима — квартовним оделењима — при јавним иродајама непокретности, у смислу горе изложеног начина о свима теретима и ограничењима продајућег се добра извештава, па то пре продаје објавл^ује, те да купци знају шта купују и са каквим ограничењем«. (В. Полицијски Зборпик закона, уредаба и расаиса у Краљевини Србији. Уредио Дим. 0, Калајџић. Београд, 1905., стр. 1265 и 1266.),

гашење евију хипотека (1а риг^е с1е« ћуроШе^иез). Хипотекарни повериоци имају само право на излицитирану цену, која се између њих распоређује онако како је то прописано у чл. 749. и даљим (Шге XIV) грађ. суд. поступка (1а ргосесЈиге (1е Г ог(1ге, код нас: распоред новаца). У

Приметићемо да онај део овога расписа који позива имаоце службености, да за ове јаве полициској власти до дана продаје, како би она о томе могла известити куице на јавној продаји, а ако они то не. би учинили, да то право могу према лицитанту коме је добро уступљено изгубити, тај део, дакле, расппса ћема ослонца у закону, због чега он нити веже појединце нити суд. Ако је титулар службености учинио све што је било потребно по одредбама гл. 111. (§§. 331. а 393.) грађ. законика за стицање њено, он нема даље да се брине о њеном опстанку: сваки потоњи прибавилац добра на коме она постоји има, онако исто као и његов претходник, да сноси, иа прибављеном добру, ограничења својине која се састојс у службености (стварној или личиој). На њему је да се претходно извести, да ли на дотичној непокретиосги има и каквих службености. И ово важи, такође, и за јавне иродаје. Ми смо, истина, казали да би, код ових продаја, требала власт да помогне појединцима у њиховој дужности да се о службеностима известе, али ако би, и поред те помоћи, кунац на јавној продаји остао у незнању извесне службености, ималац ове не би могао отуда трпети никаквог уштрба. * Још ћемо додаги, на адресу цитиранога расписа, да се, како изгледа, у њему код стицања службености не прави разлика између 1;Ци]и8-а и то(1из ас^шгеп(11. По њему, као да би уговор о службености био довољан за њеио постојање. Међутим, то није тачно. Уговор о службености само је титулус асдшгеп(11 (основ стицања), али да би службеност иостојала, иотребап је још и тос1и8 ас^игепсН (начин стицања — §. 342. грађ. зак.\ а ои је код нас, где нема баштинских књига, у пракси тај: да се службеност уведе у интабулациопе нротоколе. Отуда, ако је неко имао само уговор о службености, али овај није био увео у речене протоколе, он не може, према купцу који је јавном продајом стекао својину на истом добру, никакву службеност истаћи (§. 298. грађ. зак.). Шта више он, у одсуству тога увођења, није иостао власник права службености - ни према свомв сауговорачу, пошто се, по нашем законодавству, стварна права ни т(;ег раг!:е8 не стичу пре предаје (традиције) , овде увода у судске књиге. Питање само може бити о ономе тнтулару службености који је, пре јавне продаје, био стекао застарелошћу (узукапијом) службеност на добру које је продато (§§. 926. и 929. грађ. зак.), али се у расправљање његово овде пе можемо упуштати. (Упућујемо, поводом овим, читаоце на исцрпну расправу Јована Лончарића, Прибављање стварних службености застарелошћу и губитак услед неуаотребе, објављену у Браничу, год. 1906.).