Полицијски гласник

БРОЈ 36.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 6. СЕПТЕМБРА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једаннут, » лрема потреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицијских власти, и износи: 20 динар^. на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За нностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, иа нредлог Министра унутрагањих дела, поставити: за лекара среза тимочког Д-р Владимира II. Поповића, бив. среског лекара, и за лекара среза моравичког Д-р Драгутина Т. Владисављевића, лекара среза драгачевског, по молби. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 28. августа 1909. год. у Београду.

Указом РБеговог Величанства Краља Петра Т., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Радисав Јаковљевић, лекар среза моравичког, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 28. августа 1909. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО КАЗНЕНА ЗАСТАРЕЛОСТ И ЊЕНА ПРИМЕНА КОД ИСТУПНИХ ДШЛА (свршетак) Као акти ислеђењ а или гоњења, којима се прекида застарелоот у кривичном предмету, у опште сматрају се сва она дела, која тсже да утврде дело и пронађу кривца, било у каквој одређеној или неодређеној личности. То су акти који бивају час гп гет, као што су излазак на лице места, вештачење, час хп регзопат као позивање појединих лица да предстану власти, једном речи акти који теже да истраже и уједине слементе доказа, такви као извиђај на лицу места, претрес, узапћење предмета, испит сведока, па и сама од-

лука о кривичној одговорности. То су акти ислеђења којима се прекида застарелост по закону, о којој опецијално говоримо, у примени § 396. кр. зак. и који потсећају на успомену деликта. Само такви акти власти, под условом да су уредни и извршени са свима битним формалностима. које закон нрописује, и од надлежне иследне власти, могу се по цитираном § 396. кр. зак. сматрати као „ дела која је власт иредузел а«, којима се прекида застарелост по овом §-у. Никакви други акти, као што су н. пр. поменута забелешка на актима о позивању сведока тражење каквог извешћа, без уредног доказа о томе да је исто и извршено, не могу се сматрати по овом законском пропису као дела којима се прекида застарелост и по томе и не утичу на њено трајање. Прекид застарелости чини бескорисним размак времена, које је већ протекло, тако да нова застарелост треба да почне од последњег дела којим је она прекинута, али ни оно не може модификовати њено трајање, које јс закон у оиште одредио за какво кривично дело. Прекидни акт или дело којим почиње нова застарелост продужава иериоду застарелости за онолико време колико је закон у оиште одредио, а то је три месеца код иступних дела; и ако у том року нове застарелости, која почиње од иоследњег дела којим је застерелост прекинута, не буде никакве друге акције, дело ће застарити по истеку овог новог периода од три месеца. Акти ислеђења којима се прекида казпена застарелост имају аисолутно дејство и безличан карактер; они прекидају застарелост, баш да су управљени против неизвесног лица; они је прекидају, баш и ако нису били саоиштени олтуженоме; они је прекидају према свима оптуженима, ма да су били управљени против само једног а. Доиста сваки акт ислеђења и гоњења кривца, који по сили законске претпоставке, одржава правно успомену на деликт, и по том потребу примера, треба да спречи ток застарелости према

свима лицима коЈа су участвовала у кривичном делу, баш и тада кад би она била још непозната или баш била још и не извештена. * * * Изложићемо још само неколике сумарне напомене о застарелости ирава извршења иресуд а и завршити ова расматрања § 396. кр. зак. о коме смо специјално говорили у овој расправи. Казне изречене одлукама или пресудама које доносе било обични или изузетни судови, гасе се кад су остале без ефективног извршења за извесно време. Овде, то није право гоњења, већ право казненог извршења које се гаси застарелогаћу, зато што није било извршено у року који је закон утврдио. Овај принцип о застарелости осуде усвојио је и наш законодавац у § 79. крив. зак. који садржи одредбу о застарелости осуде за преступна дела и злочинства, и у § 396. крив. зак. у коме је одредба о-застарелости пресуде заиступна дела, која опецијално расматрамо. Застарелост се по овом законском пропису примењује на све казне које се изричу пресудама за иступнадела: како на казне лишења слободе тако и на новчане казне које се изричу овим пресудама за ова дела. Трајањс ове застарелости регулише последњи став § 396. кр. зак. који гласи: кад застари пресуда, којом је ко за иступљење осуђен, неће се извршивати; а она ће застарити за онолико време, за колико би застарило и само учињено иступљење, за које је кривац осуђен, рачунајући од дана кад буде пресуда извршнл, или ако после тога кривац побегне из руку власти, од дана кад побегне". Логички, као почетак рока застарелости казне треба сматрати дан кад је осуда постала извршна, јер од овога датума настаје право извршења; од овога датума дакле застарелост јавне акције престаје и застарелост казце треба да почне тећи,