Полицијски гласник

БРОЈ 42.

У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 18. ОКТОБРА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" изда.чи једанпут, а арема похреби п внше пута иедељно. Претплата се подаже у напред, и то најмаае за пола годиве код евију полицијских вдасти, и изпосп : 20 динара годину за државиа и општинска надлештва, а за све друге нретплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годншње 24, полу годишњс 12 дннара у злату. Појсдини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО ———— : т П Е Т А Р I ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ И ВОЉИ НАРОДНОЈ Краљ Србије Уважавајућн оставке, које су Нам аоднели: Председник Нашег Министарског Савета и Министар без портФеља, Стојан Новаковић; НашМинистар Грађевина, Никола П. Папшћ; Наш Министар Просвете и Црквених Послова и Заотупник Нашег Министра Војног, Љубомир Стојановић ; Наш Министар Правде, Стојан Рибарац; Наш Министар Иностраних Дела, Д-р Миловап Ђ. Миловановић; Наш Миннстар Финансија, С/гојан М. Протић ; Наш Министар Пародпе Привреде, Јаша М Продановић ; Наш Министар Унутрашњих Дела, УБубомир Јовановић, разрешавамо пх од досадашље дужности и упућујемо Стојана М. Протића на његово место у Државни Савет, а Стојана Поваковића, Николу II. Нашпћа, Лзубомира Стојановпћа, Д-р Милована Ђ. Миловановпћа, Јашу М Продаповпћа и Љубомира Јоваиовића стављамо на расположење. А постављамо: за Председника Пашег Министарског Савета и Мииистра без порт-

Фе .т.а, Николу П. Пашића, Мииистра на расположењу ; за Нашег Минпст-ра Иностраних Дела, Д-р Мпловапа Ђ. Миловаиовпћа, Мпнистра па расположењу; за Нашег Мипистра Финансија, Стојана М. Протнћа, Државнога Саветника ; за Нашег Минис.тра Просвеге и Црквеннх Послова, Јована Жујовића, Мпнистра на расиоложењу; за Пашег Министра Правде, Косту Тимотпјевића, правозаступника и народног посланика ; за Нашег Мипистра Народне Привреде, Јашу М. Продановића, Министра па расположењу; зо Нашег Мипистра Унутрашњих Дела, Љубочира Јовановића, Миннстра на расиоложењу; за Нашег Мпнпстра Војног, Мидутипа Марпновића, инспектора пешадпје и ђенералштабног пуковнпка; и за Пашег Мипистра Грађевина, Велислава Вуловића, Председника београдске општине. Председник Нашег Министарског Савета нека изврши овај указ. II. , ктобра 1 909 .ТОД. у Веограду. ПЕТАР С. Р. Председник Министарског Савета Ник. П. ПашиЋ о. 1>.

Р А С П И С свима окружним начелствима и Жправи града Београда Прва и најглавнија дужност полиције јесте старање о јавном реду и о дичној

и имовној безбедности грађана, и јаван ред и безбедност камен су темељац сваког правно урећеног друштва. Брига о одржању јавнога реда и заштитп личне и имовне безбедности стављена је у дужност државним полицијским п општинским властима. Тако: 1. По чл. 2. закона о јавној безбедности »за одржање јавне безбедности, реда и мира старају се полицијске и општинске власти, свака у своме подручју®. 2. По чл. 6. закона о уређењу округа и срезова први главни задатак управвих власти у округу јесте: »да се старају о одржању јавнога реда и опште личне и имовне безбедности у округу и срезу«. 3. По чл. 12. овог истог закона: »окружни начелник стара се да у његовом округу буде увек ред, да је сваком грађанину у округу потпуно ујемчена лична и имовна безбедност, отклањајући својим брзим и енергичним мерама и наредбама све оно што би томе могло сметати;" и 4. По члану 95. тач. 2. закона о општинама, општински суд »стара се о безбедности лица и имања у општини®. Наведене законске наредбе несумњиво доказују, да је наш законодавац обратио нарочиту пажњу на одржање јавног реда и безбедности у земљи, и да није пропустио ни једну згодну прилику а да то нарочито не истакне. С тога је дужност полицијске власти да ову законодавчеву тежњу и оствари, у погледу штићења личне и имовне безбедности. Из прегледа кривичних дела у целој земљи за последњих пет година — чији је број више пли мање стационаран — и њихових узрока и последица, види се несумњиво, да су и државне лолицијске и општинске власти биле доста лабаве како у погледу спречавања тако и у погледу истраживања ових дела. Многа и многа кривична дела извршена су, а многа, опет, остала непронађена само с тога, што ни полицијски ни општински органи нису вршили своју