Полицијски гласник

(ЈТРАНА 336

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 43.

од дужег времена истакла криминална политика. Имало би ое што шта аамерити извођењу основне замиолн, али овде нећемо у то улазити. Најинтересантнији је трећи од ова три случаја. Аустријанац (странпц < рема § 40. подлежи прогонству), који је због извесних злочина најмање два пут био осуђен на робију, па у току идућих пет година од дана издржане последње казне опет изврши какав злочин, може после осуде за ово дело бити и даље задржан у старалаштву, »ако га његови злочинп показују као опште опасна н ако се мора узети, да се он неКе на даље уздржати од вршења даљих казнимих радњи«. Старалаштво у том случају није казна, већ средство сигурности ; оно се не изриче због дела које је предмет суђоња, већ због опасности која прети у будућности; оно се изриче приликом одмеравања казне за нзвршено дело, алн на крају постаје извршним тек онда, 'ако подаци за време издржавања осуде утврде ненрекидно трајање опште опасности. 0 правилности и целисходности тога схвата?ва може се бити различитих назора. Али ако се једном стане на становиште предлога, онда се не може увидетн, за што старалаштво не може да. траје исто тако дуго као и стање опште опасности и за што да у сваком олучају мора постићи свој завршетак са истеком десете године. То постављање највпше границе може да одговара бнтности казне; оно се никако не слаже са појмом мере сигурности. С каквим се правом сме да пусти у друштво несумњиво опасан човек, да извршује даља казнима дела? Предлог ту нестално лелуја између два схватања. Приликом даљег претресања мораће се одлучнти за једно или друго, п то ће се онда моратн даље и извести. Од први пут осуђеног човека понеки међустеиени воде ка опште опаспоме злочинцу из навике. То правничкн потпада под појам аоврата. Правилно постулање са иовратом један је од најважнијих и најтежих задатака казненога законодавца, јер баш ту дају најразличитије податке идеје о одмазди и мисли о сигурности. И у том питању предлог показује неснгурност, која се мора сажаљевати. Предлог зна за две врсте поврата, од којих се прва дели опет на две подврсте: на обичан аоврат , код кога је различан први и поновљени поврат (§ 64.), и на поврат ио ионовљеној тешкој осуди (§ 63). Обадва главна случаја са свпм се различно третирају. Општи део предлога даје опредељоно правило само за други случај: казиа се има одмерити у гранпци обичнога казненога оквира, повишеној за четвртину. Против тога се на овом месту нема шта рећи. Напротив, код обичнога поврата општи део (изузимајући 2. став § 43.) задовољава се постављањем двају захтева. Једном не смеју проћи пет година од дана издржане последње казне, и за тим ново казнимо дело мора »почивати на истој наклоности« као и дело које је изазвало прву казну. У осталом казвени оквир задржан је за посебни део како код обичнога тако и код поновљенога поврата.

Али на тај начин долазимо опет до несталне и контрадикторне казуистике. Један пример. Код крађе (по § 336. тач. 3.) поновљени поврат ствара разлог за ггооштрењо казне. Пооштрење се мора применити, ако је крадљивац већ два пут ооуђивап због подвођења из користољубља (§ 275. тачка 4.). Али код подвоћоња је, напротив, изостављено пооштрење казне у случају поврата; длкле ко је већ два пут олуђиван због крађе, па сад будо суђен због подвођења из користољубља, иотпада под нормални казнени оквир. Недоследност је као дап јасиа. Или се тражи једнакост »наклопости«, н тада подвођење из користољубља мора битн суђено као и крађа. Или одлучујо једнакост деликта, п тада осуда због подвођења из киристољубља не може бити разлог да се пооштрава казна за крађу. Законодавац није начисто с тим, да у опгптем делу мора да заузме основно становиште у питању поступка са повратом. 2." Систем казни \ ј аредлогц даје мање повода за критнчке замерке. Као што се могло п очекивати смртна је казна задржана, а тако исто п њено редовно пзнршење вешањем (§ 18.),. Према садашњем позитивном праву облаот њене примене бптно је отраннчена: палазимо је само код покушапог убиства цара (§ 109. тачка 1.) и код извесних случпјев! убистава (§ § 286., 287.). Она је у § 109. предвиђена апсолутно, у § 286. алтернативно иоред доживотне робије, а у § 87. (кад на вечиту робију осуђепи злочпнац изврши какво убкство) опот је апсолутно предвиђена. Смртна је казна са свпм нскључена код умањене казнене урачупљивостн (§ 4.), код малолетника '§ 59.), код саучешћа (§ 13.) и код покушаја (§ 14.). Кад се у опште сагласимо са смртпом казном. онда се овом регулиеању готово нпшта нема пи приметити. Да ли пак смртна казна треба да буде задржана или не, то је питање које пма да се одлучи више према политичкнм и културннм приликама, него ли према јуриотичко-техничким, тс тако и није место да га овде испитујемо. Као казне лишења слободе, предлог предвиђа робију, тежи и лакши затвор ; п томе долази субсидијсрно и домаћи затвор (§ 60.). Казна робије предвиђена је у трајању доживотно или од једне до двадесет година, а досуђује се у годинама или у месецима (§ 19.); казна тежег затвора (ОеГап^шзвз^гаЈе) може бити од три дана до двадесет година (§ 20), а казна лакшег затвора (НаЉ1га1;е) од једног дана до пет година (§ 21.). У предлогу није изнето којим се озпакама разликују казне лишења с гободе једна од друге; за то се не могу оцењивнти нн разлози, који су довели до тога, да се предвпђају дво казне лишења слободе, којо досежу трајање до двадесет година. Вредпо је пажи.е, да преступ може битн и дело које се казни лаким затвором, и да иступ може бити и дело које се кажњава тешким затвором, док је у сваком

случају злочин оно дело, које се казни робијом (§ 2.). Условни отпуст предвиђенје само код казни, које пролазе годину дана лишења слободе. Новчана казна може бити од 2 до 50 хиљада круна (§ 27.). Код предвиђања казне није се обзирало на приход осуђенога, али је то учињено код одмеравања у погледу казненога оквира (§ 43.). Предви1)Она је подела на рате и рокове, али је тврдички ограничена на три месеца од даиа извргнности пресуде (§ 27.). На место новчане казне која се не може извршити, долази казна лишења слободе (§ 29.); нредлог дакле није ни нокушао да отклони огромну неправду, по којој сиромашак илаћа телом оно што богаташ кесом плаћа за издржање казне. Врло су мало задовољавајуће одредбе о сужавању ирава грађанске части (§ 33.). И овде се јасно испољава тсжња предлога, да сузи слободно одмерење судијино, а тиме и индивидуалисање осуде свакога дела. Сужавање права грађанске части обавезно је везано за осуду на смрт и на робију. Па чак и код осуда на тешки затвор, најмањи гнест месеца, мора се изрећи сужавање тнх права, „ако се осуђеноме ставља на терет особпта грубост, грубо користољубље, бестидност и страх од рада. к Познато је, да позитивно немачко казнено право стоји баш на са свим супротном становишту у том питању; изузимајући незнатно мали број случајева, немачко право даје слободно одмерење судији у погледу сужавања права грађанске части, па чак и код случајева осуде на смрт. Не можемо да верујемо, да правној спести аустријокога народа одговара шаблонизирање, какво је предвиђено у предлогу законика. Узгред да напоменемо и једну малу случајну грешку. Кад на захтев ослобођенога буде дата јавности пресуда о ослобођењу, онда то свакако не значи никакво кажњавање; према томе се онда не може разумети, откуда је могла та одредба (§ 35.) залутати у одељак који говори само о казни и кажњавању. (свршиће се) Д. В. БакиЂ

ЛОНДОНСКА ПОЛИЦИЈА (наставак) У прошлој години у метрополитанској полицији било је: 32 виша интенданта, 552 инспектора, 2298 наредника и 14760 констаблера са 3I1 коња. Персонал ове огромне полицијске силе етупа у жандармерију обично без икакве претходне војничке обуке, јер у Енглеској не постоји обавезна војна служба. Трупа се нопуњава нз свију могућих класа. Главно је да кандидати морају бити крупни, снажни и бистри људи, високи најмање 1,71 м. и да нису млађи од 21 ни старији од 27 година, нити да на издржању имају више од двоје деце. На обуку констаблера полажу веома много. Већ при самом пријему полицијски