Полицијски гласник

СТРАНА 400

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 51. и 52.

посавска, маоуричком, крајинском, браопаланачком, жупском, расинском, ресавском, темнићском, сврљишком, бањском, белопаланачком, хомољском, голубачком, заглавском, тимочком, бољевалком, до • бричком, рачанском и пожешком. Вредност свих ових паљевина износи око 11.000 динара. Опасие крађе извршене су: у Београду 10 (4 пронађене), у срезу бољевачком 9 (2 пронађене), у срезу ресавском 8 (2 пронађене), у срезу грочанском 7, у срезу алексиначком 6 (4 пронађене), у срезу мачванском 6 (4 пронађене), у срезу моравском округа пожаревачког 6 (1 пронађена), - у срезу зајечарском 6 (4 пронађене), у срезу студеничком 6 (2 пронађене). у срезу звишком 5 (4 пронађене), у срезу црногорском 5 (1 пронађена), у срезу ваљевском 4, у срезу гружанском ј (3 пронађене), у срезу поречком 4 (1 пронађено), у срезу жупском 4, у срезу нишавском 4 (1 пронађена), у срезу пожаревачком 4 (2 пронађене), у срезу тимочком 4, у срезу пожешком 4, у срезу космајском 3 (1 пронађена), у срезу пчињском 3 (2 прона^ене), у срезу крагујевачком 3 (све пронађене), у срезу леленичком 3, у срезу неготинском 3, у срезу јадранском 3 (2 пронађенеј, у срезу хомољском 3, у срезу голубачком 3 (2 пронађене), у срезу добричком 3 (2 пронађене), у срезу жичком 3 (1 иронађена); по 2 у срезовима: подгорском, пОсавском округа ваљевског, власотиначком, јасеничком округа крагујевачког (1 пронађена), ражањском, трстеннчком, беличком (обе пронађене), сврљишком, посаво-тамнавском, млавском (1 пронађена), таковском (обе пронађене), орашком, подунавском, јасеничком округа смедеревског, копаоничком, арил.,ском (обе пронађене) и уварошима: Пироту (1 прона1>ена) и Пожаревцу (1 пронађена); по 1 у^срезовима: колубарском округа бео-

градског, врачарском, посавском округа београдског, тамнавском, јабланичком, лесковачком, масуричком, крајинском, брзопаланачком, кључком, левачком, белопаланачком (пронађена), азбуковачком, поцерском, рамском (пронађена), љубићском (пронађена), качерском (пронађена), заглавском (пронађена), рачанском (оронађена), и у вароглима: Крушевцу, Нишу, Шапцу (пропађена) и Смедереву. Вредност ових крађа износи око 32.000 динара. Здонамерии иоиишхаји гуђих етвари извршени су: у срезу моравском округа пожаревачког 5, у срезу жупском 4, и по 1 у срезовима: космајском, врачарском, трстеничком (пронађен) и нишавском (пронађен). Вредност уништених ствари износи око 5000 динара. Сем ових дела извршено је у Србији у току месеца новембра још и 12 самоубистава и то: у срезу врачарском 2. у Београду 2 и по 1 у срезовима: посавском округа београдског, колубарском округа ваљевског. власотиначком, беличком, пожаревачком, моравском округа пожаревачког, моравичко.д и у варогаи Неготину. Ова су самоубиства извршена у 6 случајева веша њем, а у по 1 случај, дављењем у води, угушивањем угљеном , тро- ј вањем, легањем на железничке шине, ватреним оружјем и оштрим оруђем; узроци њиховом извршењу леже: у дугој болести за 4 случаја, у тузи за 2, у љубави за 1, у душевном растројству за 1 и у очајању, за 1 случај; у три случаја узроци су неиознати. Покушаји самоубистава извршени су: у срезу крагујевачком (ватреним оружјем из страха од казне) и у Београду (ватреним оружјем, у напитом стању). Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

СТРУЧНИ ДЕ0

О К Р У 3 и

Округ београдски ваљевски • • врањски • • • крагујевачки • крајински • • крушевачки • моравски • • нишки • • пиротски • . подрински • • пожаревачки ■ руднички - смедоревски • тимочки • • • тоилички ■ . ужички • чачански • • Управа града Београд

в 9-

цј и о '&■ "Ч н СО д

Свега: .... 28 3 2 28 4 2 8 67 || 195 13 12 2 Из канцеларнје Антропометријско - Полицијског Одељења Министарства Унутрашњих Дела, 16. децембра 1909. године АБр. 2363, у Београду.

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(СВРШЕТАК) Према овоме, чиновник који вршн ј^вну продају не треба да допусти надметање таквом страном поданику који, а за^го што се он не може да позове на дипломатску узајамност, нема опособности да будо власник непокретног добра у Србији. Ми мислимо да је ово несумњиво, и ако § 479. не спомиње, међу лицима која не могу лицитирати, и стране поданике. Када се имају у виду разлози одредбе §-а 479. односно лица неспособних да буду надметачи, а један од тих разлога је, као што знамо, и тај: да јавна продаја доведо до резултата, то јест до наплате поверилачких тражбина, онда се та одредба не сме. бар у колико је реч о том разлогу њеном, о тој тежњи, сматрати као лимитативна, већ као таксативна, ехетрН саиза. И заиста, какве бп користи било од продаје једног непокретног добра која би остада на једном оваквом страном поданику каквог смо ми горе претпоставили, хсада би та продаја морала пасти, јер се купцу, страном поданику, не би могла издати тапија, пошто он није способан да буде сопотвеник неиокретних ствари код нас? Ако би со. у казаном погледу, § 479. узео за рестриктиван, онда би требало допуститн надметање и душевно болесном лицу и удатој жени која нема мужевљевога одобрења — иошто ни њих законодавац не спомиље у § 479. — а таква би солуција очигледнч била противиа вољи и намери законодавчевој, којој ми овде, аргументом основаном на аналогији, морамо дати важности и у другим сличним случајевима, које би законодавац јамачно, такође, побројао у § 479., само да нам је, у том пропнсу, хтео дати исцрпну листу лица којима је забрањено лицитирати, Ми ћемо, дакле, реКи, на једап гепералан начин, да чиновник који руководп јавном продајом, треба да удали од ове сваког оног због чмје бн евентуалне куповинс, могла продаја унпштена бити. Истина, такав систом довешће, често, тога чиновника у положај, нп мало лак, да тумачп и иримони нејасне и непотпуне законске одредбе, што га може одвести једном од овадва, за њега подједнако непробитачна, резултата: или да неком који има прапа да лицитира ово не допусти, илп да дозволп надметање једиом лнцу које, ио закону, не можо бити лицитанат. И у једном и у другом случају његова, чиповникова, одговорнос/г је ангажована. Ипак ваља приметити, да чиновник неће увек одговоритп, поименце неће онда ако со њему, за дотично тумачење закопа, тумачење које га јо одвело неправилпој солуцији, пема пребацити нпкаква непа жња, што ће специално бпти онда ако јо он, том приликом, учинио погрешку коју би и свакп другп могао учинити. У таквом случају, крив је, за рђаво тумачење, не чиновник већ сам законодовац, који је био и сувише нејасан или