Полицијски гласник

СТРАНА 402

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 51. и 52.

цитанат, могло надметати, оно је дужно, извршном органу који руководи нродајом, положити кауцију. 0 кауцији говори други став §-а 479. који овако гласи: ,,Но сваки надметач дужан је унапрсд у име кауције да положи при продаји непокретности, и то оних, којо се у селу и сеооким атарима налазе, по 5 0/ 0 , а за оне, које се у вароишма, варошицама и атарима ових налазс, по 10°/ О од процељене вредности добра, које со продаје и којо хоће да лицитира«. (Допуна од 14. Јула 1878., зб. 33., стр. 58.). Какав је циљ кауције? Главни циљ њен је тај да власт извршна има уверења да је лице које хоће да лицитира озоиљан пидметач. Истина, то није увек сигуран зпак, и може се деспти и дешава се, да и лицитаити који су полажили кауцију не буду озбиљни купци, то јест да су се пријавила да лицитирају не зато што у истини желе да купе пописано добро, већ само стога да омогуће одуговлачење егзекутивне процедуре. Али, у недостатку других средстава, законодавац со морао овпм задопољити, да би колнко толико био сигуран у исаравне намере надметачеве. Оп је, до душе, могао тражити већу кауцпју, али би то нмало ту незгодну страпу што би се, на тај начин, ограничио број лицитаната, на штету самих у продаји заинтересованих лица. Други, и врло важан, цил> кауције јесте тај да се обезбеди, у границама могућпасти, наплата штете коју би лицитанат могао дуговати у случају друге продаје. Ми ћсмо видели, да се друга продаја врши на штоту првога купца, којн, ако би евентуално друга цена била мања од прве, мора ту дпФереацију попунити (§ 484.). Кауција служи за наплату те разлике. Наравно, ако је та разлика већа од кауције, и ако купац нема других добара из којих би се и остатак њен, по одбитку кауције, могао наплатити, први купац неће моћи сву штету накнадити. Али он би ову, у једном таквом случају, оставио сасвим неплаћепу, да кауцију пије био положио. 1 ) Колика је кауција? Видели смо, из цитиранога законскога прописа, да је она различна према, теоме да ли се продаје сеоско или варошко (градско) непокретно добро. У првом случају, она је од 5°/ 0 а у другом од 10°/ о од процењено вредност пописанога добра. Зашто ова разлика у проценту? Ми мислимо стога што сељаци, упогледу новца, не стоје тако добро као варошани, и да их, у погледу кауције, законодавац није могао са овима ставити иаравну ногу. Вероватно даби то утицало неповољно на број падметача на лицитацијама сеоских добара, да се и ту, као и код продаја у варошима, тражи у име кауције :10°/ о . Могло би се, истпна, ■ рећи, да би онда трсбало и кауцију код Ј ) 0 кауцији (Уа<1тт) у аустриском ираву имамо одредбе у §§. 144. а, 147. закона о извршењиаа (Ехеоа110п80Г(1пип§) од 189«.. Она износи најмањо десети део од процењене вредности поиисаног непократног добра («,..2ит ттс!е81еп с1бп 2ећп1еп ТеЛ (1ез Ксћаиип&в\уег&е8 <1ег 1ле§епзсћа.Г{; ипс1 с1еа 2ићећбгв..." — §. 147. први став реченога закоиа). У немачком праву кауција (8јећегће1(;81е]8(;ип^) је, по пуавилу, једна десетина од ЈВаг§ећо1е8» (попуде); Рј1ор. сЦ., в. 657.

продаја у варошима свести такође на 5%' када се већ кауција у лицитацијама сеоских добара не може повисити на 10°/ о . и тако, једнакости ради, изравнати и једне и друге надметаче. Али на ово треба одговорити, да, пошто је кауција, као што смо мало час видели, врло корисна, то је у толико боље у колико је њен проценат већи, под условом да се тиме, једновремено, не сужава број лицитаната. Отуда, када проценат 10°/ о није за вароши врлики, када је бар раван проценту 5°/ 0 у селу, зашто тај проценат не одржати, и тиме у ширим размерама омогућити, бар код јавних продаја градских добара, постигнуће оних циљева који се код кауције имају у виду? У чему се даје кауција? По трсћем ставу § 479. (допуна од 14. Јула 1878. год., зб. 33., стр. 58.) кауција се даје у готовом новцу илп у сигурним папирпма или у сигурној залози покретних или пепокретних имања. У практици, кауција се, махом, полаже у готовом новцу или у сигурним папирима. 1 ) Ко полаже кауцију ? Правило је да сваки надметач полаже кауцију, без обзира на његову личност и његову имов нуситуацију. Прематоме, извршни оргап не сме примити за лицитанта једно лице које не положи кауцпју, ма колико да је уверен у њогове исправне намерс н његову имућпост 2 .) Последњи став § 479. иормира изузетке од горњега правила, то јест говори о томе који надметачи нису дужпи положити кауцију. То су ова лица: а. Хиаотекарни аовериоци јЈинтабулаити). Али, није довољпо да један поверилац будехипотекарни, падаимаправо па то да, као надметач, не полаже кауцију, Ова привилегија даје се само оним хннотекарпим повериоцима који ће се

') У каквој моиети треба да со кауцпја положпУ За ово пцтан.с имамо јодпу одлуку одел,ења Касационога Суда од 29. Доцсчбаа 1898. год., бр. 10515., по коме : «Кауција ирн јавниу лпцпгацијама може се положпти у сробру баш п онда, кадје у условима лицитације означено, да се мора у злату положити": Ст. Максимовић, Пова збирка, књ. IV., стр. 78.. Нста одлука паведена и код С. Јањића, ор. сИ., Полицијски Гласнин, год. 1904., св. од 29. Августа, стр. 267. и 268.. И ми палазимо да је ова одлука правилна. И заиста, § 479. вели да је кауција 5°| 0 односно 10°| о од процењсие вредпостн ; како се, пак, процеие пописаних добара вршо, код нас, увек у сребру, пошто је сребрна монета код нас логална моиега, то из тога излази да се, по закону, н кауција у тој монети полаже. Услове лицптацијо, постављене законом, не могу ни власт нп запнтерећ соваиа лица, дужник и цовериоци, отежатп. У остау лом, п са гледиштз циља кауцијо, горња одлуна судскосиована јо. Кауција има, као што смо горо то веказалп, за задатак да, колиио толико, обезбедп штета која би со могла показати другом продајом, ако би до ове, услод тога што купац па првој продајп на би пзлицитирану цону положпо, морало доћи (§ 484.), а ту штету тај купац мојко дуговати само у сробру. Осим тога, озбиљпост купчева која се показујо полагањем кауције од његове страно пијо искључена ии онда када он кауцију положп у сробру, ма да би, бар код нас, где, по правилу, злаго има већи курс од оребра, полагање кауције у злату било јачи доказ те озбиљнооти купчеве. 2 ! Продаја је неуредна, и има мсота њеном уништају, ако су лицитанти лицитпрала без положено кауције (а ниоу, наравно, бпли законом ослобођени од полагањо ове): решење (одељења) Касационога Суда од 17. Октобра 1902. год. бр. 7833., С. Јањић, ор. сИ., Пол. Гласник, год. 1904., св. од 29. Августа, стр, 2 67..

према рангу евоје хипотеке, а с обзиром на процењену вредпост пописанога добра, моћи наплатити из цене добијене продајОхМ тога добра. У таквом случају, кауција, у колико је реч о евентуалној накнади штете из § 484., није потребна. Ту штету гарантује примаље хипотекарнога иовериоца. То примање његово служи овде за кауцију. Исто тако, ни са тога гледишта да је кауција знак да је лицитанат лице које ће бити у стању да плати излицитирану цену, кауцију пе треба од оваквог хипотекарног повериоца тражити: чим је надметач у опште хипотекарни поверилац, тиме самим има места презумпцији, да он није пнсолветан, да је, дакле, човек од извесне могућности. Ово нарочито важи за оног хиистекарног повериоца који се може, с поглед )м на дан угшса своје хипотеке, из излицитиране цене иаплатити. 1 ) Ако ли је, пак, ранг дотичнога хипотекарног повериоца такав да, с обзиром па прзцену погшсанога добра, он нема шта да прпми, онда је он у положају обичнога повериоца, повериоца незаложног којп, онако исто као и сваки други надметач, има да положн кауцију. Може бити да ће и тај хипотекарни поверилац добити, такође, неки део од своје тражбине, поименце то ће бити онда ако поиисано добро на продаји изиђе скупље него што је процењено; али то је евентуалност која не даје таквом хипотекарном повериоцу право на надметање без кауције. Ако би, према процени, тражбина кога хинотекарног повериоца била унеколико обезбеђена, али опет не онолико колико износи кауција, тај поверилац положиће, за кауцију, у готовом новцу односно у папирима или залози толико колико још треба до оне суме која се за кауцију полаже. 2 ) б. Прост иоверилац. И прост поверилац може бити ослобођен од давања кауције, попменце онда ако се он, према процени пописанога имања, може наплатити бар у мери кауције. Ако је његова наплата, с погледом на процену, сигурна само у граници једног дела кауције, онда ће тај поверилац иоложити у готовом

Да интабулисани иовермоци не иолажу кауцију, иод условом прсдвиђспим у § 479., имамо о томе примедбе Касационога Суда (одсл»ење) од 1. Августа 1903. год., бр. 4380.. С. Јањић, ор. сИ., Пол. Гласиик, год. 1904., св. од 29. Августа, стр. 268.. 2 ) Да опај пронис §-а 479. по коме (( интабуланти и непнтабулисапи поверпоци, за чији је рачуи непокретно имање узето у иопие, и то ако и у колико њиховс тражбпне са иптсресом, ио одбптку нредходећнх иречнх тражбипа, не прелазе процену дотичпог имања у време иродаје 0 не полажу кауцију. (Измеиа допуие од 14. Јула 1878. год. зб. 33. сгр. 58., од 19. Јануара 1878. год. зб. 34. стр. 149. која јс ступила у живог нстог дана и годние), не треба гумачнти у том смислу да су само они хииотекарни позериоцп и иросги поверпоци за чији је рачун имање узего у иоиис ослобођспи давања кауцију чије тражбипс ии у колико не ирелазе процењеиу вредност иоиисанога добра, већ да сс он има узети онако како смо га ми горе протумачили, можемо, у ирилог тога, навести и иримедбе одељења Касационога Суда од 2. Јуна 1887. год бр. 2132.: С. Јањић, ор. сИ., Пол. Гласник, год. 1904., св. од 29. Августа, стр. 268.. Разуме се да, као што смо то већ напред казали, својство хинотекарног повериоца неће, у погледу ослобођења од кауције, иомоћи оном лицитанту чија тражбина остаје сасвим нзван процењене вредности нописанога добра: и ои ће бити дужап кауцију положити.