Полицијски гласник

СТРАНА 404

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 51. и 52.

лање, онда за што не би ваљало да се за те опасне повреде љулског интереса, за те кажњиве радње, од којих је свака предвиђена законом, кривцу одмери законска казна, према напред изнетом правилу, не губећи узалуд време у томе, што би истраживалп и нагађали, да ли су све те кажњиве радње производ баш једне решимости или нису. 2 *) Најзад, што се тиче догматичке замерке, која би се односила на то, да се на овај начин не води довољно рачуна о јединству и множини злочина, ми морамо понова да укажемо на то: да се постајање продуженог злочина у пракси тешко решава и да је због тога много боље да се његово решење у законодавству избегне, у толико пре, што са решењем тога питања правосуђе не би имало шта да добије. 30 ) Као резултат целокупног излагања излази: да је целисходније и боље да се из законодавства избаци појам продуженога злочина и да се одређивање казне, за стицај кажњивих дела у опште регулише, подобно саставу норвешког каз-

неног законика.''

М. С. ЂуричиЋ члан касационог суда.

СА МЕЂУНАРОДНОГ КОНГРЕСА ЗА ПРИМЕЊЕНУ ФОТОГРАФИЈУ

Од 11. до 15. јула ове године одржан је у Дрезди међународни конгрес за примењену ФотограФију у науци и техници. Повод је конгресу била међународна фотограФска изложба, које је у то време такође била у Дрезди. Једно по подне од тих дана посвећено је расправама на конгрес .у о примени ФОтограФије на пољу криминалистике. Најпре је говорио проФесор д-р Рајс (Лозана) о примени ФотограФИЈе у служби суда и полиције. За тим је говорио директор дрезданске полиције Кетиг о новој Бертилоновој криминалистичкој путничкој комори; на крају је д-р М. Урбан (Минхен) демонстровао са својим апаратом за радове у лабораторијуму, који је сам констуисао, и изнео разне прилошке за Фореазичну ФотограФију. Како су садржине тих предавања интересантне за криминалисте, директор Кетиг изнео је њихов извод у Гросовом »Архиву за криминалну антропологију и криминалистику,® и ми ћемо га саопштити нашим истражницима.

м ) Види противно гледиште Одр-а на стр. 182, који вели да нема.никаквог паметног разлога еа кога би казнени законик овај један злочин — продужени злочин — поцеиао у множину злочина. Ми не предлажемо никакво цепање једног злочина, већ само погоднији и сигурнији начин за изрицање правде без икаквих штетних последица за кривца. зи ) Вида Мотиве за пројект норвешког казн. законика стр. 181. 31 ) Овај појам нзбачен је из следећих новијих законика и пројеката: Иорвешки казн. зак. в. § 62., бугарски казн. зак. в. § 64, швајцарски пројект од 1903., чл. 52 и од 1908. и чл. 56., аустријски пројект од 1909 г., §§ 65 и 66., и немачки пројект од 1909 г., §§ 90 и 91,

ПроФесор д-р Рајс добар је и вичан говорник, и његов говор у главном садржао је ово: Сразмерно је дуго трајало, док је фотограФИЈа добила нриступа у практичну правну науку или боље речено криминалистику, док се данас употребљује као спомоћно средство у свима наукама и индустријама. Кримииалистика ое до пре кратког времена готово неповерљиво држала према Фотографији. А баш криминалистика може у најбогатпјој мери да иримени ФотограФију за своју службу, јер у многим случајевима сама ФотограФија омогућава истражнику да упозна истину. Данас бп се без претеривања могло ре^и, да је ФотограФија постала једно од најважнијих помоћних средстава за истражног судију и полицију. Као датум, кад је Фотографија уведеча у судску праксу, означују го носледњих 20 година прошлога столећа. У ствари је судска Фотографија учинила значајан напредак последњих 15 година 19. столећа, нарочито лепом ФотограФСКом методом Алфонса. Бертилона: сигналетичном фотографијом, ма да није свуда у тој мери примењена, што је по њеној заслузи било могуће. Најстарија примена ФотограФије за проналажење истраге у судским стварима требало би да је у аФери, коју у 1854. године помиње „Јоигпа1 (1ез ТгШипаих" (Баизаппе). У том документу под насловом »]Чоиуеаи тоуеп сГеп^иеЂе" прича се, да је у току године 1852. и 1854. у Лозани извршен читав низ крађа, чији су се учиниоци врло тешко могли похватати. Најзад је похватана цела крацљивачка дружина. У њој се налазила међу активним крадљивцима и јатацима једна индивидуа, чије име и порекло судија никако није могао да утврди, и поред све најбоље воље. Судија дође тада на ту идеју, да непознатога (помоћу Бе §иеггео1пр1е) фотографише у много егземплара и разашље Фотографије у разне кантоне п суседне државе. Тој новој мери није ни сам придавао мпого важности. Био је јако зачуђен, кад је добио извештај, да је фотограФија упозната у једном месташцу у великом херцогству Бадену, где је осумњичени одрастао. Тада му је било лако да сазна ближе податке о окривљеноме из разних казнених завода и т. д. Доцније је Фотографски поргрет (нарочито после увођења хартије осетљиве на светлости) чешће примењиван за циљеве идентификације. Такве су злочиначке портрете израђивале полицијске власти, да би по отпусту злочинаца из казнених завода могле имати њихове ФотограФије, ради нових потерница и иденгификација, а и да би их евентуално могле послати и другим полицијским властима. Тако се постепено ФотограФија све више употребљавала за утврђпвање злочиначких физиогномија и образовашс се тако звани »албуми злочинаца", у којнма су фотографије добиле свој нарочити Формат, положај ФотограФисаног лица ит.д. Кад је ФотограФија први пут употребљена за откривање невидних трагова, н .пр. код ФалсиФиковања написа путем радирања? Тачних дата о томе нема, али

д-р Рајс мисли, да је таквих покушаја било поче^ком седамдесетих или крајем шесетих година прошлога вска. Он пм-а у својој збирци ФотограФија један очевидно ФалсиФиковани напис из године 1869. и 1870., на коме се поред последње речи виде трагови старог израдираног рукописа. На жалост ништа се није могло ближе сазнати о овој врло иитересантној Фотографији, али се по свему да закључити, да је била израђена за оудску употребу. Права ФотограФСка експертиза рукописа датира се из последњих 20 година 19. столећа, На том су пољу радили највише: ВегШ1ои, Вепв ^есИ, 8сћорГ, У ој §1;1апс1ег, Рорр, Језеисћ, Мтоујсј, Вигтзку, Ке188 итд., и њима имамо да захвалимо што данас имамо ФотограФСке Методе за експертизу рукописа, које у већини случајепа ФалсиФиката дају добре резултате и које су далеко сигуриије од чисто хемијских метода. 11 употреба ФотограФских апарата за ; иксирање места дела није нова. Тако је нпр. још 1867. године извршено ФотограФисање места дела једног двоотруког убиства у близини Лозане. Најзад 1882. године основао је А. Бертилон до сада у целом свету већ прослављон завод за идентиФикацију париске полицијске преФектуре (Вегујсе с1е ГШепШе јипсћс1а1ге с1е 1а ргеГсс<:иге <1е роНсе), у коме је применио своје тако егзактне, а при том просте методе идентиФнковања, у којима, као што је познато, и ФотограФија игра угледну улогу. У лабораторијама тога завода, који данас пма отприлике 1,0001000 картона са ФотограФијама у проФилу и ан Фас, Бертилон је ишао све даље у унапређпвању својих метода и ФОтограФије, нарочито спомоћу живих олика. Друге су вароши следовале Паризу и основале су Фотографска атељс-а и лабораторије за полицијску службу; Чикаго н .пр. већ 1885., за тим Берлин, Беч, Дрезда, Хамбург итд. (у Србији Београд 1905, Пожаревац 1906.). У свима су тим варошима поред завода за утврђивања идентичности (већином по Бертилоновој методи) чињена и снимања на месту дела, ФотограФисања рана, трагова итд. као у Паризу. Без претеривања може се рећи, да је Алфонс Бертилон отац наше данашње судске фотографије. Ако се у кратко испитује употреба ФотограФије у полицијоким и судским истрагама, данас се могу утврдити ове примене: А. Примена фотографије на месту дела: 1. ФотограФија даје истражнику непроменљиво све што ое могло нндети на месту дела. Она служи исгражним чиновницима зато, да могу увек, у свако доба да представе себи слику места дела: „с'е81; 1а тето1аг аНШаеПе с1и та§-18Ђга1; еп^ие4еиг! (<1 ) По томе долази још и то, да чиновници могу на сликама накнадно да открију мале, за истрагу ипак важне детаље, који су им за време увиђаја измакли из ока. 2. ФотограФије снимљене на месту дела служе за демонстровање на судским 4 ) <( То је вештачко иамћење истражних чиновника ^.