Полицијски гласник

ВРОЈ 1. и 2.

ПОЛИЦИ.ТСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА Г.

штински суд окружне вароши (у 13еограду управиик Града Београда и општ. суд) ; у среским местима срески начелник и општ. суд; у оиштинама где нема државне полицијске власти општински суд; полицијски комесари за свој реон. Друго нитање, које треба расправити јесте: обим. — територија — на коју се ове наредбе простиру и укојојимају важности. Да ли те наредбе имају важности у целој земљи — држави — и за све грађане, на ограничен простор а који; за све грађане који на тој територији живе, или за све који се на њој нађу? Одговор на ова питања може дати правилно схваћање значења речи месна. из § 326. крив. законика. Играматичко и логичко тумачење те речи казује, да наредбе, које прописује нолицијска власт на основу овог законског овлашћења, имају вредности само за ону територију — реон — у коме та полицијска власт дејствује као полиција. Не важе, дакле, те наредбе за целу земљу — државу -— већ за један ограничен простор : у општинама састављеним из једне варонга, варогаице или села за ту варош, варошнцу илн село и њихов атар; у општинама састављеним из више села за сва та села и њихове атаре. И како су ове наредбе везане за аомесну надлежност полицијског органа који их је издао, природно је, да важе за свако лице које се у реону где оне важе нађе, без обзира да ли оно у томе реону живи стално или се случајно нађе. Ван тога реона, према томе, оне немају апсолутно никакве важности, нити су их се грађани дужни придржавати, и то, како грађани осталих места, тако и они, који стално живе у месту за које су прописане. Из самога наређења § 326. крив. закона и начина његове стилизације излази, даље, као логичко тумачење и то, да се делокруг важности ових наредаба може ограничити само на известан део помесне надлежности органа полицијског, који их је издао — прописао. То има своје вредности нарочито у Варотпким општинама, где се важност тих наредаба може ограничити не само рецимо на реон варошки, него и на известан део тога реона. На овоме месту вреди поменути и пропис чл. 37. закона о уређењу округа п срезова. Но томе зак. пропису дато је право начелницима среским, да својим наредбама могу регулисати и оне случајеве, које је законодавац у § 326. крив. законика иоменуо, и то у целом срезу или у извесним деловима среза, везујући то овлашћење једино за услов: у колико регулисање тих односа ннје извршила у коме месту сама месна полицијска власт својим наредбама. Као санкцију за неизвршење тих наредаба законодавац је предвидео и казне из § 326. крив. зак., позивајући се изречно на тај зак. пропис. Овим чл. 37. зак. о уређењу округа и срезова проширен је значај речи месн а у § 326. крив. закона, у колико се на среске начелнике односи. 3. Беличина казне. Поред ограничења у гаИопе та^епае и гаМопе 1ооД казали смо, да се при издадавању ових наредаба налази ограничеље

и у величшш казне, коју је законодавац одредио за лица, која им противно раде. Из § 326. крив. закона види се, да је таХ1тит те казне 20 дана затвора или 150 динара новчаио. Мттшт је, у колико се на затвор односи, законски — § 311. крив. зак. — један дан, рачунајући 24 сахата у дан. Што се тиче новчане казне законодавац је одступио од законског минимума и прописао већу минималну казну. Док је по § 313. крив. зак. она 5 динара, дотле најмања новчана казна, по § 326. крив. закона може бити десет динара. Из самога овлашћења и речи, којима је то право у одређивању казни дао месној полицијској власти, види се и намера законодавца, да, одређујући минималну и максималну границу величине казне, самој месној полицијској власти остави право, да у тим границама може одређивати казну колику хоће. Није дакле месна полицијска власт дужна но 326. крив. законика у сваком случају за иступнике протнв својих наредаба одредити као максималну казну 20 дана затвора или 150 дин. новчано. Може она одредити као минимум већу казну од 1 дан затвора или 10 динара новчано, а тако исто као максимум мању казну од 20 дана затвора или 150 динара новчано; може, даље, одредити једну или другу од тих двеју казни; или, најзад, обе у правој сразмери, — и то све према месним приликама и важности односа које регулишс. Разуме се, да је полицијска власт при замени затвора новцем или обратно, ако су наредбама предвиђене само казна затвора или казна новчана, дужна увек да води рачуна о величини новчане казне или казне затвора из § 326. крив. закона. Ове казне, предвиђене § 326. крив. закона имају сва правна дејства, која имају у опште иступНе казне по крив. законику. Општа наређења §§ 312., 315., 316., 318., и 321.—325., крив. зак. важе и за ове казне и за лица, која против полицијских наредаба што учине. То сам сматрао за потребно нарочито да поменем за то, што сам приметио погрешну праксу код многих полиц. органа, нарочито према иступницима протнв полицијских наредаба у новрату. Држећи се законског наређења из § 326. крив. закона, да за иступника против полицијских наредаба не може бити већа казна од 20 дана затвора или 150 динара новчано, многИ полицијски органи мисле, да се и у случају поврата над таквим иступницима не смеју изрећи веће казне од тих. Такво схватање погрешно је. Наређење. о поврату из § 324. крив. законика генералног је карактера и односи се на сва иступна дела, изузев: крађе, утаје и преваре преко 10 гроша чаршијских — § 391. крив. зак. Према томе оно се односи и на дела из § 326. крив. законика и у случају поврата казне се могу увећати са још једном половином од максималне предвиђене казне. 4. Потпис, печат и т. д. Несумњиво је, да су потпис, нумера, печат и датум издања наредаба битни услови за важност и законптост.

Потпис показује на први поглед, да ли је наредбу издао онај полиц. орган или она полицијска власт, која је законом овлашћена да такве наредбе издаје. Нумера деловодног протокола и печат надлештва сведоче о званичности рада. Једна полицијска наредба издата службено била би доказ, да се то велико право издавања наредаба ехвата неозбиљно. Полицијска наредба, на којој не би било потписа, печата и званичне нумере не би била обавезна за грађане, јер се не би знало која ју је власт издала и што не би била доказ озбиљности и званичности рада. То исто важи и за датум издања наредаба, када се има на уму, да код сваке наредбе има првенствено да се цени законитост њеног постања; а даље, да ли је ту законитост задржала услед измена законскИх и да није доцнијим наредбама измењена или укинута. ( наставиће се) Љ. ЈоциЂ.

ПРЕДЛОГ Н0В0Г ШВАЈЦАРСКОГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА Крајем прошле године изнели смо у „Полицијском Гласнику" изводе и неколике критичке напомене на предлоге нових казнених законика аустријске и немачке царевине. Да бисмо допунили слику најновијих реФорама у казненом законодавству, изнећемо у кратком изводу и предлог швајцарског казненог законика, који је предат јавности у другој половини прогале године. Овај предлог од нарочитог је интереса и зато, штоје, одступајући од немачког и аустријског, усвојио двојну поделу казнимих дела на злочине и истуие. 10- .јула 1903. године швајцарски департман нравде и полиције предао је јавности рад једне стручне комисије којој је било стављено у дужност, да изради један пројекат, како би се швајцарски казнени законик од 1896. године имао ревидирати у извесним одређеним полазним тачкама. На тај начин добивено је мноштво извештаја, стручних к|штика, напомена и приговора, и сви су ти радови понова предати нарочитој стручној комисији, која је имала све то да среди и да у предлог унесе све новине модернога казнеиога законодавства. Резултат рада те комисије јесте овај иредлог који носи име »Предлог швајцарскога казненога законика® од априла месеца 1908. године. И њега је као што поменусмо, прошле године иредао јавности швајцарски департман правде и полиције, такође у циљу да се последњи пут подвргне јавној критици пре но што се преда Савезном Већу деФинитивни предлог швајцарског казненог законика. Предлог је подељен на две књиге: Прва књига: О злочинимн (Општи део; посебни део). Другу књига: О истуиима (Општи део; посебни део). Цео предлог подељеи је на на 291. члан, од којих 232. члана падају на прву књигу: о злочинима, а остали на другу: о иступима.