Полицијски гласник
I
ВРОЈ 1. и 2.
невероватних романа. Полицијски роман ствара једну Фикцију и разрешује замишљену мистерију. У неизвесности, узбуђењу и ужасу многобројних перипетија, акција се развија разнолико. Појављују се људи одлучни, са кристалним мозгом и челичном енергијом, који усред помрчине налазе извесну ситницу, помоћу које откривају прави траг. Ови људи никад се не варају; они терају траг кроз вијуге лавиринта, наилазе на злочинца, гоне га као дивљач, боре се с љим на живот и смрт и обично увек излазе из борбе са тријумФом победилаца. У ствари се ове полицијске историје, чији су хероји непогрегаими, разликују битно од стварности. Док писац романа сам и по вољи комбинује најмање детаље акције својих личности, дотле, напротив, у стварном животу истражни чиновник или ше® полиције ради са. непознатим чињеницама; они не стварају прилике, већ од њих зависе, и нису. као писци романа, господари решења. Задатак шеФова сигурности не може се никако поредити са задатком писаца, јер је од овога много тежи. Чак и у самој Француској судска полиција очигледно је још недовољна, јер се у земљи класирају 58'а.Фера. У Паризу, међутим, одељење сигурности ствара права чуда. Оно је у току 1906 год. имало посла са 101.800 аФера, од којих су 54 биле сензационе: огромне крађе и убиства. У свакој од ове 54 аФере постигнут је потпун успех, јер су кривци пронађени и предати суду на осуду гато се може сматрати као савршенство репресивног система. Противно овом, може се слободно рећи, да одељење сигурности и судска полиција и не постоје у Белгији. Белгијско правосу}>е није успело да, само собом, расветли ниједну сензациону, или ма и најмање компликовану аФеру, нити да метне руку на кривца. Намера нам је, да овде предузмемо' као приватно лице, истрагу по једном гнусном и срамном злочину , који је до данас остао некажњен, а који је унео страх и ужас у популацију Брисла. У самој вароши одведена је, око 7 часова у вече, једна девојчица од 8 год., а отприлике у поноћи нађен је, на два корака од центра, један пакет, у коме је био њен леш, исечен на комаде. Дете је било силовано. Полиција и правосуђе показали су се потпуно немоћни у својим истраживањима. И ако се ова аФера (аФера Ван Галк) може у будуће сматрати као класирана са гледишта званичног истраживања, она ће, са гледигата морала, и даље остати у очима јавне свести, те чуварке истине и правде и сувереног оцењивача актова правосуђа, као нерешена. Како и зашто, изложићемо искрено, без пасије, без страха и без мржње. То никако нису дух критичке сујете ни жеља за омаловажењем због којих ово чинимо, већ много узвигаеније схватање : љубав ка истини, истраживање иравде, брига о одбрани друштва против оскрвнитеља детињства и жарка жеља да осветимо један злочин увреде човечанства. Пагаа истрага није полицијски роман; она се од њега потпуно разликује и по студирању Факата, и по методи, и по
ПОЛШДИЈСКИ ГЛАСНИК
сугатини. Ми морамо почети од званичне истраге, изнаћи њене погрегаке и поиунити њене празнине. Ми смо анализирали Факта, ценили сведоџбе и критички прегледали и проучили познате елементе. Да би догали до непознатог, ми смо употребили научну методу, јер је наука најјача сила и, у духу логике, тражили смо у резоновању објагањење Факата и путева ка истини. У свима доменима, у осталом, брижљива анализа, дедуктивна логика и рационална метода, једина су средства помоћу којих се може открити непознато. Ниједан писац, мора се признати, није до данас покушавао, да своју научну методу претиостави неодређености, лутању и узалудним напорима одељења сигурности, да би успео даоткрије истину у каквом чувеном и пасионираном злочину, који је до данас остао тајанствен и некажњен. Ово ново, деликатно и смело дело ми предузимамо без страха, у својству обичног грађанина, по примеру фш»Г8 ех роргпо који је стављао у покрет народну акцију у процедури старог Рима. Одмах сутра дан по смрти мале Жане Ван Галк, још у почетку саме истраге, показало се, да бриселска полиција почиње рђаво, и да лигаена иницијативе и одређеног правца, жалосно лута. Један Факт нарочито нас је заинтересовао за ову истрагу. Чим смо сазнали, да је жртва једно ванбрачно дете, из радничке класе, одлучили смо да га осветимо, јер питање о овој деци није престало да нас занима још од 1887 год. када смо пред правним Факултетом у Болоњи бранили нашу докторску тезу о проблему ванбрачне деце. Радикалну и деФинитивну солуцију овог сложеног, интересантног и жалосног проблема, који смо озбиљно и детаљно проучавали, изложићемо ускоро у новом делу, које је готово довршено. Ако је тачно, по речима Александра Диме сина, да нема никакве разлике у тегакоћи око изналажења оца једног ванбрачног детета и проналажења једног кривца или злочинца, онда и реципроцитет мора бити тачан. Ми који од пре 20 год. изучавамо средства истраживања и начине доказивана патернитета, према многобројним обичајима и разноликом законодавству, сматрамо да нам неће бити теже 'пронаћи отмичара Ван Галкове но открити њеног оца. Овог двогубог посла прихваћамо се у присуству потпуне недовољности и доказане немоћи нагаих власти, да би спасли част нагае вароши и осветили један гнусан злочин увреде човечанства. Наша прва дужност била је, да простудирамо услове детиње егзистенције и специјалне прилике и узроке њеног последњег изласка, да би утврдили околности нод којима се догодило њено одвођење, и да аналишемо тачно и до ситница топограФију и особености регијона злочина. Нагаа прва походатереназлочина. проузроковала нам је огромно изнанеђење јер смо видели бриселске ватрогасце како под предвођењем судских агената, испитују, по крововима кућа на сенском булевару, олуке за одвођење воде, у циљу изналаска ногу и обуће несрећне девојчице. Мало даље, извесни људи^испитиваху
СТРАНА7
у истом циљу, базене морског канала. Било је очигледно, да правосуђе и полиција лутају без икакве идеје руководиље и плана у истраживању, да раде лакомислено, без реда и методе, трошећи своје драгоцено време на бескорисна истраживања, у меото даконцентришу своју пажњу и своје напоре на деликатно посматрање првобитних и неоспорних Факата, и да у тачном резоновању траже најбољу оријентацију у истраживању, и прави пут ка истини. Лутајући насумице, поводећи се за клеветама и анонимним доставама, истражна власт приступила је многобројним и неоснованим хапшењима. За овим, засићена сталним неуспесима, повукла се, сматрајући овај злочин као неразрегаиму загонетку. За онога који уме да размигаља, ниједан људски проблем није неразрегаим. Силом размигаљања човек може успети, да реконституише елементе сваког злочина, да утврди епизоде криминалне акције, да одреди кретање злочинчево, да одреди место злочина, а нарочито ■— као што је овде случај — кад је злочин извргаен у центру вароши, у веома ограниченом реону. Код моралног и просвећеног народа, отпорне и одбранбене силе доброг генија треба да су јаче од деструктивних снага, често пута несвесног зла. Према овоме и полицијски и судски чиновници треба увек у свом истраживању да се руководе науком, тим најмоћнијим сувереном, и да за своје путове и средства акције траже упуства од бусоле разума. Зато што нису ишле овим непогрешним правцем, наше судске власти исцрпеле су се у неразмигаљеним и бесплодним напорима да би се, још једном више, констатовала њихова потпуна немоћ. После више дана размигаљања, истраживања и испитивања терена, ми смо дошли до истшге. Пошто смо је оценили и контролисали, позкурили смо да, као човек и грађанин, извршимо нашу дужност, упознавајући и правосуђе са резултатима нашег рада. Наша интервенција била је лојална, објективна и без икаквог интереса; она није била диктована никаквим мотивом мржње, личне освете, злобе или задње намере. Апсолутно никакав материјалан интерес није нас одлучио нити би нас могао одлучити на овај рад, јер у времену наше одлуке још није било ни речи о награди од 20.000 дин. коју је држава обећала ономе, који помогне правосуђу да изнађе виновника овог злочина. Инснирисаниискључиво осећајем хуманитета, ми смо и у овој прилици, као и увек, радили са најбољом намером и нимало незаинтересовани. Нага једини циљ био је, да у службу правосуђа, истине и другатвене одбране унесемо нешто мало науке и оштроумности, и да осветимо једно несрећно ванбрачно дете из народа, жртву наших: друштвених поремећаја — један злочин који је остао некажњен због званичне неспособности. И у место да нашу интервенцију радо и са захвалногаћу приме, да најбрижљивије проуче траг који смо означили, да под разним изговорима претресу места које смо осумњичили и да озбиљно испи-