Полицијски гласник

број 5.

полицијски гласник

страна 37

* * * Па 8 дана иосле извршеног злочина 15 Фебруара, у 4 часа по подне, два таљигаша опазише у улици »Мескш«, у малој шумици, званој »Краљева Башта", један добро увезани пакет. Из радозналости, замолише уличног позорника за допуштење да пређу преко ограде и виде шта је у пакету. По добивеном допуштењу, један од њих прекорачује ограду и узима пакет, који је био увијен у новине п увезан танким канапом. Кад су га отворили, нашли су љаму старе детиње ципеле. —■ Е добро, шта ћеш да радиш с њима? упита други кочијаш. — Ни сам не знам, одговори први. Даћу их коме; можда Ке требати неком сиромаху. После овог разговора таљигаши продужише свој посао и не мислећи више на овај догађај. У вече, по свршетку посла, човек код кога беху остале нађене ципеле, оде у каФаиу на чашу пива, и том приликом исприча осталим гостима шта је нашао. — То су, без сумње, цииелс мале Ван Галкове, примети један од слушалаца. — Доиста, то може бити нстина, а ја на то нисам ни помислио: сутра ћу нх однети у полицијски биро, — одговори спокојно таљигаш. Кад је сутра дан полицпјски оФицир примио од таљигаша ципеле н известио о томе свога шеФа, овај му нареди да их покаже Ван Голковима. Пре него што их је и видела, стара Ван Галкова пружила је један елеменат неоспорне пдентиФИкације: мала је имала жуљ на пети због клинца на једној штикли, те је с тога стара, да би откДонила ову пезгоду, напровила нарочитн ђон од хартије. Чим су јој показали ципеле, она их је одмах познала, и из једпе од њих живо извадила овај ђон, направљен од једних нсмачкпх, нлустропаппх новина. Извештен о овоме, државни тужилац нареди да се одмах предузме истраживање по баштама, које су се граничиле са местом на коме су нађене детиње ципеле. Овог истог дана, у петак 16 Фебруара, у 2 часа по подне, баштован Билен иашао је још два накета у парку краљевог ^ерма )) 81 ;пу \'еп1]ег§' << ) на 100 м. од места где су нађене ципеле, с леве страие улице »Мссјоп". Ова два иакета морала су битп бачеиа преко ограде по свој ирнлици 15 Фебруара по подпе. Они су бпли дугачки по 40 см, широки по 20 см. имали су облик шунке и били су добро увезанн дебелим канапом. Као год и први пакет са трупом детињим, и остала три: онај с цмпелама и ова два с бутинама, падали су у очи начином на који су били упаковани и везанн, н који је био апсолутно савршен. Детињи огртач, појас, кутија за рад и њена садржина осталп су непронађепи. Вероватно је, да је злочинац сагорео и уништио ове предмете, који су га могли компромитовати, пошто их иије смео дуже времена чувати код себе као троФеје своје победе. ( наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине ратајске, актом својим Бр. 176. пита: »У чл. 2. тач. 8. става 4. зак. о таксама јасно је казато, да свака жена раздвојена од мужа пресудом духов. суда (■§ 417 гр. зак.,) има право на сиротно уверење, изузимајући оне, које имају имање на свџје нме, на које плаћају више од 5 динара непоср. пореза. Али у овој општнни има олучај такав, да се једна девојка удала за једног момка, па се лосле, пресудом духов. суда раздвојпли, н вратила кући свога живог оца, да тамо живи. — Њен отац нема никаквог мушког потомка већ њих неколико довојака. Сад ова женска тражи сиротно уверење од ово — општ. суда, у смислу закона о таксама, с' правом да она нема ннкакво пмање и да је оиа раздвојена од мужа. Суд моли уредништво за објаши.ење, нма ли она право на сиротно уверење, и неће ли се косити са расписом Господина Министра Финансија од 1. октобра 1909 г. ПрБр. 20395., пошто је она наследница, и живи у задрузи код свога оца? <( -— На ово питање одговарамо: Расписом својим од 1 октобра чрошле године ПрБр. 20395, г. Министар Финансија објаснио је значај тачке 8. чл. 2. закона о таксама тако, да сваки члан једне задруге, која плаћа преко 5 динара непосредног пореза без приреза и личног пореза, мора плаћати таксу кад води спор. Како молпља, о којој је овде реч, не само што жнви у заједници са својим оцем, иего је још и наследница његовог имања, то се њој, у смислу поменутог расписа, не може дати уверење о сиротном стању. У осталом, суд јој може дати уверење, у коме ће констатовати какав је њен положај у кући њенога оца с обзиром на закон о таксама и на њено брачно стање, па 1хе властн, којима она поднесе то уверење цснити: хоће ли га примити као доказ о сиромаштини нли не. II Радепнци нишке радионице питају: да лн њнхова зарада може бпти у опште иредмет забране, и да ли су власти које ову наплаћују, дужпе да врше обуставу?" — На ово питање одговарамо : Наређена § 471. грађанског судског поступка, као изузетак од општег правила, ништа не говоре о томе:«да ли се може ставити забрана иа зараду надничара, дневннчара — коју примају од приватних лица или установа, било истога дана за који су радили, било недељно, петнаес.тодневно или како другчије. II како код овог изузетног правила не може бити аналогије, без обзира што њој у грађанском праву има места, ми налазимо, да би ова зарада могла бити , нредмет забраие у општс.

Али како сваки од ових раденика може осујетити извршење забране на тај начин, што би одмах по ставл»еној забрани напустио рад, то су надлештва, односно приватна лица у немогућностн да судске одлуке о забранама изврше. Тако нпр. једном је раденику нишке радионице стављена забрана на надницу, јер су сви раденици по чл. 6. Службених прописа за раднике нишке радионице надничари, без обзира на то што ову примају петнаестодневно, али он одмах напусти посао но чл. 18; поменутих правила. У овом случају унрава радионице одмах извештава суд, да се забрана није могла извршити и предмет оставља у архив. На тај начин са том је забраном свршено, и по њој се не може вршити наплата ако би раденик после извесног времена опет ушао у посао, пошто његова нова дневница није онај објекат, на који је забрана стављена и који је од стране повериоца Факсиран као предмет залоге у смислу § 378. грађ. суд. поступка. Из ових разлога и приватна лица и управе завода могу да одбију извршење забрана, које се стављају на дневнице, истичући истинску немогућност њиховог извршења. III Судови општина: жучке актом бр. 1521; александровачке бр. 197 : биновачке актом бр. 40 : ртепошке актом бр. 201 ; крушичке актом бр. 102 ; љубостињске актом бр. 277; писканске актом службеним ; и О. Банковић из Д. Коњувца питају: »1. каква се писменост тражи за предс-едника општине; 2. шта се рачуна под сталним државннм прирсзом; 3. може ли бити председник који нема 30 годнна старости; и 4. да лн кандидат за председника илп одборника може једновремено бити и прсдлагач на истој кандидатској листи? <( — На ова питања одговарамо : 1. Како треба разумети ону одредбу нз чл. 105- закоиа о општинама о писмсности, објашњено је у бр. 3. и 4. овога лпста за ову годину под V на питање општине велпко-лукањске. Трсба прочитатн то објашњење, и тамо ће се наћи потребаи одговор; 2. Под сталним државиим прирезом разуме се само 75°/ 0 , колико се наплаћује на сваки динар према члану 76. закона о порезу ; 3. Председник општине мора имати 30 година старостп; и 4. Сваки правнн гласач једне општине, ако га има у азбучном списку, може бити предлагач, па по томе могу бити предлагачи и сами кандидати листа. Објашњеље носледље тачке чл-105. закона о општинама. Поводом питања суда општине барпчке актом Бр. 32. које гласи: Да ли се последњи одељак члана 105. закона о општинама, по коме пенсионери за време службе у општини немају права на пен-