Полицијски гласник

БРО.Т 8.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 63

Решење Касационог Суда о сукобу првостепеног књажевачког суда са команд. тимоч. дившјсне области. За суђеи>е кривице извесног лица, које је учинџло кривицу за време одслужења свога рока, надлежан је грађански суд, ако ве то кривично дело не односи на аовреду службених војних дужности. Нрвостепени књажевачки суд навео је у свом акту Л« 8866 од ?8. маја 1909. г., да је љему начелник среза тимочког спровео са актима на суђ^њс II. К. за то што је овај као војник сталног кадра у месецу септембру 1907. год. удешеннм кључем отворио сандук војнпку В. Р. п из истог украо му један сат са ланцем у вредпостп по процени 12 - 50.. Суд је решењем својим од 27. апрпла 1909. г. № 6944, био нашао, да по § 12. п 13.зак. о устројству војних судова, није надлежан за нзвиђаље и суђен.е овога, дела већ војени суд — В. 13 крпв. с. пост. и за то је вратио предмет нач. среском. Према овакој одлуци нач. ср. тпмочког 13. маја тек. г. под .V 4338, вратпо је сва акта овога предмета команданту тимоч. дивизије, а командапт је иста вратно среском начелнику наводећи да није надлежан војнп суд, што се кривпца по овоме делу не односи на повреду службених војннх дужпостп н нач. срескп послао је пСта акта с} г ду. Па како је првостепенп суд сматрао да је ипак пенадлежан, то јс нослао акта Касационом Суду иа основу § 4!. крив. ност. да реши питан.е о овом суаобу. Касационн Суд расмотрно је спе акте по предмеТу"овога сукоба па је под 1. Јуном 1909. № 6635 нашао : По § 13. зак. о поступку иојеиих судова у крнвнч. делима војници по одслужењу свога рока подлеже суђењу војених судова, за кривице, којс Су учинили за време службе, а које се односе на повреду службених војних дужности. Из аката овога оитужеља впдн се, да је оптужеии Н. извршио доло опаспе крађе за времс одслужења свога рока у сталном кадру; али се помснуто дело, за које је оптужен, не односина повреду службсних војних дужности, у комс бп случају тек оптуженп подлежао суђсњу војннх судова. Према томе, дакле, надлежност војних судова односно расправе кривица, које во.јиик учини за време одслужења свога рока у кадру престаје од момента кад војни обвезници буду отпуштени по свршеном одслужењу свога рока, вежбе или сазива, ако се учињена кривица не односи на иовреду службених војних дужности. Са наведеннх разлога Касациони Суд је и решио да је у овом конкретном случају за раоправу помеиуте кривице надлежан првостепени зајечарски суд а не војнн суд тпмочке дивизиске областп. М. Л. Р.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учнњена су нам ова питања: I Суд општине суводолске у срезу подунавском, актом својим Бр. 189, пнта:

„По тужби нзвесиог лица за самовлашће, с.уд овај, пресудом својом Бр. 1569, осудио је два брата са по петнаест дана затвора н накнаду трошкова. Пресуду је суд саопштно и тужиоцу п осуђеннма 30. децембра прошле године, па је осу1)еие одмах лишно слободе. За рачун осуђених изјавио је жалбу њихов задружнн брат, и она је отнгла суду у законском року— 1.јануара ове године, На дан 2. јануара, дакле пре него што би акта била спроведена првостепеном суду, дошао је у суд тужилац па је изјавпо, да се са осуђенима нзмирио и да им казну прашта, а они да напусте његово зсмљиште, које су заузели. Како тога дана деловођа ннје бпо у суду, него у VIII пуковској комаидп, а кмстовп су, међутим, неписмени, онн закључе да је пајзгодније да жалбу, која је већ бпла озванпчена, поцепају, п да тако ствар прпведу крају, па то н учине н осуђепс пусте кућама. Кад је деловођа, по повратку, објаснио кметовнма, да није требало цепати жалбу која је озваппчена, они се поплаше и целу стиар представе првостепеном суду, гааљуКп н акта осуде. Првостепенп суд актом својим Бр. 464, вратпо је цео предмет неразмотрен, палазсћн да сс без жалбе нс можс унуштати у разматран.е прссуде у смислу § 15. и 16. Полицијске Уредбе. После овога одговора, суд је послао акта среској властн са жалбом да она да упутства за даљн рад, п она јс пареднла да сс акта попова пошд>у г првостспепом суду, па кад ои решн питање о законитости пресуде, да јој се врате акта, тс да према кметовима, којп су поцепали жалбу, поведе кривичну нстрагу за уништај акта. По овој наредбп суд је опет слао продмет првостепеном суду, али оп је опет вратпо.предмет неразмотрен као и први пут, као што се види из његовог акта Бр. 4964. Да нс би неписмени кметовп ишли у затвор за ову ствар. и да би се опа у опште могла привести крају, суд шаље уредншптву сва акта на уви^ај и моли га за упутство: шта Ке п како да ради." —- На ово питање одговарамо: На сваки начин погрешка је, што су кметови уништили жалбу, која је већ била заведена ипрестављала један званпчан акт. Али како су они то учинили стојећи у уверељу, да је то најприроднпја последица опроштене казне од стране тужпоца, то у њиховој радњи нема никакве зле намере, па би н одговорност према томе била цењена и сведена па заблуду. Да би се, међутим, ствар привела крају саобразно закону, нека суд поступи овако: Нека јодним реФератом констатује: да је жалба била поднесена, и да је на показани начин унпштена. Нека, за - тим, констатује да је приватии тужилац под 2. јануара опростно казну, па нека о томе узме од њега н накнадно саслушање, и нека на полеђинн те његове изјаве донесе решење, да се опроштена казна у смнслу § 397. тач. 2. неће ни извршивати, назначујући да су крпвцп пуштени из затвора још 2. јануара.

На тај начин испуниће се захтев тужиочев, а саобразиће се цела ствар и законским прописима. После овога, нека суд пошље акта среској власти према њеном ранијем наређењу, те да ; сс и она увери, да је ранија погрешка исправљена. Да би суд правилније поступпо по овоме, нека прочита објашњење дато у бр, 5. »Полицијског Гласника" за 1909. годину под I. о праву опроштаја казне. Како се из акта и представке суда види, он је осуђене лишио слободе одмах по оаопштењу иресуде, ма да на то није пмао .права по § 15. и 16. поменуте уредбе, јер је осуда дошла по тужби приватног лица, то му се скреће пажња на ово, да други пут не би падао у псту погрецшу. II Једаи свсштеник из упутрашњости пита : »Јсдан општинскн суд у мојој парохијн, пренисао је тарифу из закона о уређењу свештеничког стања, оверио јо, па приковао за зид у двема овдашњим механама, не истичући побуде зашто то чини. Молп со уредппштво за обавештсњс: Сме ли суд ово чпнипти. кад се зна како се закони пггампају и објављују иароду, и да ли је суд одговоран за овакав постуиак ? с( — На ово питап.е одговарамо: У |1адњи општипског суда, што јс сам пз својих властптих побуда публпковао тариФу свештеппчких награда, нема цпкакве крпвице и неумесности, пошто на љему лежи п иначе дужност,. да своје грађане обавештава о њиховим дужностима и праву. Нарочито за овај по.ступак не може бити одговорап, јер је при доношељу овога закона и његовом првом публиковању издато нарочито наређење, да се тариФа пстакне по свима публичним местима, и грађани са њом што боље у г познају, јер су то захтевале прилике, које уредништво неће да истичо сада.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ УХВАЋЕН Коста Елагојевић, осуђеник београдоког казнендг завода, који је 6. јуна прошле године побегао из завода, а чију смо слику и потерницу донели у 34 броју од прошле године, ухваћен је 22 овог месеца у Крагујевцу, те је преотала потреба за даљим љеговим тражењом.

ТРАЖЕ С Е Севдија, жена Милана Симића, из Брањева, одбегла је од свога мужа и са собом одвела и женско дете Станку,- стару 8 година. Она је стара 27 година, смеђа, у сељачком оделу. Дете има на левој руци 6 прстију. Д&пеша начелника среза подунавског Бр. 2158. Адвксандар, сип Ђорђа ЖивановиКа, радника из Београда, отумарао је још новембра