Полицијски гласник

ВРОЈ 10.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 14. МАРТА 1910.

ГОДИНА VI.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК СЛТЖБЕНИ ИИСТ МИКИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанцут, а према потреби и вшпе пута недељно. Претндата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полидијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлегатва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годижње. За иностранство: годишње 24, полугодигање 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО АИ П Е Т А Р I по милости божјој и вољи народној Краљ Србије Пошто ћемо бити неко време изван Отаџбине, то на основу чл. 53 Устава објављујемо: да ће Нас у вршењу уставне Краљевске власти заотупати Његово Краљевско Височанство Наследник Престола КраљевиК Александар. 7. марта 1910. год. у Београду. ПЕТАР с. р. Председник Министарског Савета, Ник. П. Паши-ћ с. г.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., одобрено је решење Народне Скупштине, сазване у редован сазив за I. октобар 1909. гоДине на ХС1 састанку 1. марта 1909. год. које гласи: »да се село Доња Соколовица одвоји од своје садање оиштине бучјанске и образује нову општину под називом доњо соколовичке у срезу заглавскоМ, округа тимочког.® Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 5. марта 1909. год. у Београду.

Указима Његовог Величанства Краља Петра I. одобрена су решења Народие Скупштине. сазваее у редовни сазив за 1. октобар 1909. године, од 3. марта 1910. године, која гласе: „да се село Белотић одвоји од своје садање општине комирићске, у срезу рађевском, округа подринског, и споји са општином бело-цркванском у истом срезу и округу". »да се селб Грабовац одвоји од своје садање општине крушевичке, у срезу прокуп^чком, окр. топличког, и споји са оп-

штином горњо-коњушком у истом срезу и округу®. Из канцелариј е Министарства унутрашњих дела, 5. марта 1910. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Иетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 6. закона о местима решено је: да се село Кривељ, које сачињава општину кривељску у срезу зајечарском, по изјављеној жељи његових становника, про гласи за варошицу под називом: Кривељ. Из канцеларије министарстваунутрашњих дела 5. марта 1910. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I. на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 23. Фебруара 1910. год. Бр. 1561, донесено на основу чл. 144. тач. 9. Устава, које гласи : „да се Михаило Кијаметовић, учитељ у Ристовцу, родом из Вучитреа у Старој Србији и поданик турски, по својој молби прими у српско поданство, заједно са својом женом Алемпијом, и малолетном децом: Драгољубом и Светиславом, изузетно од § 44. грађанског закона". Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 2. марта 1910. год. у Београду.

Указом • Његовог Величанства Краља Нетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на осиову члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 26. Фебруара 1910. године Бр. 1687, донесено на основу члана 144. тачке 9. Устава, које гласи: „да се Већеслав Нигл, капелник музике XII пешадиског пука у Крушевцу, родом из Иглаве у Моравској и поданик аустриски, по својој молби прими у српско ноданство, заједно са својом женом Маријом, изузетно од §. 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег досадашњег поданства 1 '. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 5. марта 1910. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

О НОВЧАНОЈ КАЗНИ

(НАСТАВАк) 4. Новчана казна, услед свог карактера, може се изрећи само против кривца. Све околности које оправдавају казнимо дело или које искључују кривицу деликвента не слажу се са изрицањем новчане казне. Тако, један малолетник који је радио без' разбора, један окривљени који је признат као душевно оболео, не могу бити осуђени на новчану казну баш ни у иступном предмету. 5. Најпосле цифра новчане казне дели се на ступње према стеиенима нривице. Ово је један од оних елемената, о којима су судије дужне да воде рачун да би определили количину новчане казне коју изричу. Прећутну примену ове идеје учинио је Франц. крив. законик у чл. 69. који редуцира казне на половину, кад је оптужени млађи од шеснајест година, ако је признато да је радио с разбором. Наш крив. законик у § 57. такође редуцира казну за малолетнике »који би имали пу»них дванајест година, аии још не би »навршили шеснајесту годину, па би се »доказало да су учинили дело с разбором „за преступе на половину оне казне на »коју би се осудили да су старији, но, у „овом случају може им се досудити и »мање од онога, што закон најмање до»носи за делб које су учинили ако суд »нађе да још по чему то заслужују". II. Као свака казна тако и новчана казна може бити изречена Само на основу једног закона који је донесен и промулгиран пре нарушења. Без сумње, често се дешава да су .новчане казне изречене као санкција административних уредаба, али под условом, да је управна власт добила делегацијом од законодавца, право да нареди или да забрани какав акт под санкцијом новчане казне. III. Акција за осуду на новчану казну и акција која тежи за извршењем изречене новчане казне, пошто имају казнени карактер, гасе се истим околностима које