Полицијски гласник

ВРОЈ 13.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 99

њено интимно, детнљасто и иеспеено брбљање молсе нматн озбил.них последица. Несрећом но н>у, сутра дан пнјс нађен ннкакав траг од злочина. Љубопитљива Фамплија затражи од ДелФине да јој попопа исприча јуначку сцену изме1)у ње и злочинца, и ДелФинапонови својунрпчу. Иошто још нигата не беше откривено мати њена, веома честнта жена, отпоче саветоватн ДелФину да саопшти властнма оно што је видела. Делфина ово одби, под изговором да њена обавештења немају никакве важности, и да власт може бити и без њих. „Она ћо и без мене добро урадити", одговорила је она одлучно. Немогући претпоставити шалу и неозбиљност код своје кћери, а имајућн у виду полицијски неуспех у проналаску кривца, мајка је посведневно тера да сведочи, али се она одупире, околиши и понавља да су њена сазнања без вредности. Мати, међутим, наваљује и доказује јој, да њена обавештења могу бити од врло велике вредности по истрагу. Делфина и даље остаје пасивна. Најзад матп, сита ове равнодушности, а у жељи да помогне власти, наређује и прети. »Ако овог јутра не одеш у полицијски комесаријат и не саопштиш шта си видела, ја ћу лично тамо отићи и доставнти те с( . Нехотећи се понизити у очима својих. признавајући да им је у полу сну, у 2 сата изјутра, причала само једнулепу и измишљену историју, ДелФина најзад, подматерином претњом, одлази у комесаријат и сведочи. Ето под каквим је условима, на 5 дана после извршеног злочина, полицијски ОФИцир г. Спител примио и озваничио ДелФинину нриповетку. Мало доцније, истражнн судија г. Хаве у својој „Важној Објави« од 24. Фебруара 1906 год. објавио је целом свету деФинитиван опис злочинчев, утврђен према сувереној сведоџби г-ђце ДелФине Дисар. Природа измишљотине. Зашто је и како је ДелФина Дцсар измислила своју причу ? Измишљотина, сама по себи, нијо ни неваљала, ни пакосна, ни интересантна; онаје избила спонтано и несвесно, нод утиском страха н запрепашћености. ДелФина је једна мала жена, живе прнроде, нервозна, узбудљива, раздражљива, са јаком маштом и хистеричном сентименталношћу. По својој природи, она је тип брбљивице и лажљивице. Пренеражена изненадном новошћу о страховитом злочину, гушена мрачном и страховитом мором, она у свом кревету, у 2 сата изјутра, прича сензациону историју, која је доцније постала њеном сведоџбом. У овој њеној историји налазимо сједињене све елементе невероватноће и аутосугестије. Њена прича резултанта је четири лична елемента, који су имали нарочитог утицаја на њен дух; она представља асосијацију четири материнске идеје. ДелФина, у пола успавана, чује ове речи: „Ужасап злочин... Једно дете силовано, убијено и исечено на комаде... Улица „ТгопЛеПез", улица »РЈеигв«. Да рашчланимо њену измишљотииу. Прва идеја. ■ — Девојчица силована, убијена, исечена на комаде... Једно дете.., једно дете иапуштено. Инстинктивно, Дел-

Фина одмах помишља на своје дете, на своју девојчицу од 4 год., која је у кревету норед п.е, и коју загрева својим несрсћинм али дирљивим миловањем. Чувши за страховити злочнн, она се, на мах, осетила као да јој је утроба ишчупана, и отночела да предвиђа са ужасом несрећну будућност. Њена мала, литнена неге и надзора, биће такође изложена уличнпм опасностима. Због свог детета ДелФнна је већ много патила. Каква ли је страховита голгота очекује у будућности ? У детету напуштеном, заведеном, силованом и срамно убијеном, њена уобразиља видп њену оопствену девојчицу. Она тада почиње дрхтати, узнемиривати се. љутити се, жалостити се и измишљати. Њена измишљотина је хистерична, и нотиче од срца напунггене матере. Друга. идеја. — Улица „ШгопЛеПеа«. према улици »РЈеигз®. ДелФина ово видн тачно, опа врло добро познаје ова места, и зна празно место где је пакет био остављен. У епоси извршеног злочина она је радила у ћурчијској радионици г. Филипа Нордена, у улици „РЈеига" 6р. 2, на углу улице „ШгонЈеПез", тачно преко пута куће где је пакет нађен. Сваког дана ДелФпна је овуда пролазила најмање четири пута, идући на посао и враћајући се кући. Магповено она је видла, не својпм очима већ у својој уобразиљи и у својим мислима, место које посматра и гази ногама четири пута дневно. 'Грећа идеја. — Једна препирка. Виделп смо, да је противно психолошкој вероватноћи да се злочинац, који под мишком носи леш своје жртве, зауставља иа путу и губи своје драгоцено време, тражећи свађу са равнодушним и бесносленим пролазником. Али, и ако ова свађа није могла постојати у намери и актима злочинчевим, она, напротив, увек постоји у ДелФинином духу и карактеру. По природн жива н експанзивна, она је по темпераменту ипаџија и кавгаџија. На кратко време пре извршеног злочина, гђца ДелФина радила ,је у радионици г. Витријена из које је, због ужасне свађе са једном од другарица, била отпуштена, заједно са овом. Ова свађа била је узрок погоршању беде код ДелФине и њене породице. Према овоме, није ни мало чудновато што се идеја о сва1)Н појавила у њеном мозгу. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И УПУТИ

За расматрање решења суда општине града Београда, донесених на основу грађевинског закона за варош Београд, без обзира да ли се њима расправљзју главна или споредна питања, није надлежан Министар Унутрашњнх дела, као непосредна надзорна власт над општином београдском, већ Управа града Београда. Д-р Ст. М. II., овд., пресудом суда општине београдске од 8. октобра 1909. год. КВр. 3999, а на основу чл. 3. п тач. 1. чл. 4. грађевинског закона за варош Веоград, кажњен је са 100 дип. за бесправно зидање зграде.

Противу ове пресуде кажњенп Д-р Ст. нзјавио је жалбу, преко општпнског суда, Управи града Веограда. Суд општине града Београда, решењем од 15. новембра 1908. год. КБр. 5973, а на основу §§ 15, и 10. нолицијске уредбе, одбацио му је ову жалбу као неблаговремено поднесену, с тога, гато је. њому пресуда саопштена 6-ог а он жалбу предао пошти на повратни рецепис тек 10. новембра 1908. год. Министар Унутрашњих дела нашао је, да је навод жалитељев, да је жалбу предао 10-ог новембра с тога, што је последњег дана за изјаву и предају жалбе 9-ог новембра •— био празник, неумеоан и без вредности по томе, што со овде не може но аналогији применити § 15. крив. суд. пост. погато судови варошких општина, по чл. 90. закона о општпнама, радо сваког дана," па је с тога решењем својимод2. јануара 1909. год. 1Ш 25339, а на основу § 10. устројства централне државне Управе и чл. 142. зак. о општинама, одобрпо решење општинског суда. Ио изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да ожалбено решење не одговара закону из ових разлога: Као што се из акта овог продмета види, жалитељ је на основу чл. 3. грађевинског закона за варош Београд пресудом општинског суда од 8. октобра 1908. год. КВр. 3999, кажњен са 100 динара зато, што је иа своме имању озидао зграду са витне оделења, не тражећн дозволу, потребну но тач. 1. чл. 4. истог закона. Иротиву ове пресуде жалитељ је изјавио жалбу, коју му је општински суд регаењем од 15. новембра 1908 г. КБр. 5973, одбацпо као неблаговремено поднесену, а ово регаење општинског суда одобрио је и Министар ожалбеним решењем. По члану 35. грађевинског закона за варош Београд, противу решења отпптинске власти и грађевинског одбора подносн се жалба Управи града Веограда, а противу решења ове Министру грађевина. Према томе, Министар унутрашњих дела и ако је по чл. 142. зак. о опгатинама надзорна власт над опгатином града Београда, опет по грађевинском закону није био надлежан за расматрање регаења општинског суда КБр. 5973, и ако је н.пме расправљено споредно питање — пптање о благовремености изјавлЈвне жалбе нротиву пресуде КБр. 3999. Министар унутрашњих дела писмом од 10. Фебруара 1910. год. ШГ: 2162, известио је Државни Савет, да предње разлоге усваја, и да ће у смислу истих издати жалиоцу друго решење. Одлука Државног Савета од 12. Фебруара 1910 год. № 1304.

Државни Савет није надлежан за расматрање решења полицијских власти, која се тичу пнтања о обустави извршења судских пресуда. По осуднпм регаењима нрвосгепеног смедеревског суда од 24. августа '898. год. Л г 2 18255, н од 12. сепгембра 1898. г. № 18254, Јапићије К...., трговац нз Смо-