Полицијски гласник

ВРОЈ 14.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 107

њбну љубав. Одрицао је, да је отац, а двојица од љегових другова иотврдили су под заклетвом да су у истој епоси, кад и оптужени, били у интимном познанству са тужиљом. После оваквог објашњења, ДелФинина тужба одбачена је. ДелФина тврди, да је њен бивши љубазник лагао, и да су се његови пријатељи лажно заклели за љубав пријатељства. Ово је могућно. У сваком случају њено је срце препуно горчине и презрења према своме ниском заводнику. Опис злочинчев, који је она дала, одговара потпуно опнсу њеног бившег љубазника. У својој нервозној раздражености, у 2 сата по поноћи, она долази на идеју да је он могао извршити злочин над малом Жаном пошто је, по њеном мишљењу, способан зато, јер је мизерија, гад, подлац, чудовиште. Овде је, дакле, ДелФина дрско лагала. Она, у осталом, има жалосну репутацију лажљивице. Љени бивши патрони, другови, другарице, суседи и сви у опште који је познају, сматрају је као лажљивицу по навици. Један од њених бивших патрона признао нам је, да се приликом читања личног описа »човека са густим брковима" морао насмејати и узвикнути: „Ах, новост јо добра лаж ДелФинина. Доиста је ово жена непоправима®. Испитали смо прошлост ДелФинину у школи, па смо нашли да је и тада била оваква иста као и данас. По повратку из Париза она се, септембра месеца 1893 г. уписала у основну школу, у улици »8ат(; Ргапдо18 <( , у разреду г-ђе Ем Пенинк Витман. Пронашли смо ову стару учитељицу, жену добру и интелигентну, која се радо подвргланашемиспитуу интересу истине. Ево наших питања и њених одговора: Питањс. — Можете ли ми, госпођо, дати неколико тачних података о моралним и душевним особинама једне ваше бивше ученице из 1893 и 1894 год.? Одговор. — Појмићете, господине, да ће ми после тако дугог размака времена вероватно бити врло тешко да се сетим једне бивше ученице. Кроз наше разреде пролази толпко много девојчица, да их се ми једва можомо сећати. Али, о којој је реч? Може бити да ћу се сетити. Питање. — Сећате ли се случајно Делфино Дисар, из Париза, једне мале плавуше, која је због своје важне сведоџбе индиректно умешана у аФеру Ван Галкову ? Одговор. — Опомињем се, да сам читала у новинама о сведоџби неке г-ђце Дисар, али нисам знала да се то односи на нашу ДелФину.... ДелФина Дисар.. сирота мала ДелФина... Али, како ? Сећам је се врло добро. Њена слика јасна ми је у памоти, као да је то јуче било. Чини ми се, да је још гледам пред собом. — Питање. — Да вагаа сећања буду тако жива после толико дугог времена, мора постојати какав специјални узрок. Према томе, ви ћете, на сваки начин, моћи дати неколико обавештења о карактеру ДелФинином. Да ли је ова млада девојка волелаистину док је билау школи? Одговор. —• Нарочигу пажњу обраћала сам на ову ученицу с обзиром на велику беду у којој се налазила. У свима разредима и у целој школи она је била нај-

сиромашнија, с тога сам према њој осећала дубоко сажаљење и тражила да је помогнем колико могу. Сваке суботе, кад сам морала остајати у школи ради надзиравања доручка, слаласам ДелФину кући да ми донесе јело. У кући су разумевали шта ово значи, и с тога су ми слали по два оброка, да би и ДелФина могла са мном јести. На овај начин имала сам прилике да је ценим и оценим боље но сваку другу учеиицу, а и она је била поверљива према меии. Изгледала ми је више добра, без неваљалства; у погледу физичком увек јој је сскудевала најелементарнија нега. Сећам се њених бедних руку и њених жалосних очију. Због живе маште још тада је имала склоност ка претеривању. Волела је да увеличава Факте, и да их представља на начин више драматичан Била је умешна у причању узбудљивих ствари, у сликању своје сопствене беде са узбуђењем које је цепало душу. Директорка школе, видећи колику пажњу поклањам овом детету и његовом казивању, опомињала ме је више путадабудем обазрива. »Ви не увиђате да је ова мала једна лажљивнца, која се усиљава да буде интересантна, да би побудила ваше саЈкаљење, и да само хоће да вас екснлоатише«. Сећам се врло добро ових директоркиних речи. Питање. — Велите да је ДелФина волела да претерује и драматише. Али, да ли је лагала и да ли сте дошли до каквог очигледног доказа о томе ? Одговор. — Да. Једног дана ухваћена је у очигледној лажи. Питање — Хоћете ли бити добри да мп тачно означите иод којим је приликама то било ? Одговор. — Једно после иодне, завреме школске 1893—1894 год.директоркашколе г-ђа Линдекен срела је ДелФину на улици за време школских часова, и запитала је заузрок тога. Неустежући се ни најмање, ДелФина јој је одговорила да сам је ја послала мојим приватним послом. Директорка се хтела о овоме уверити, па је с тога узела ДелФину за руку, довела је у школу и упитала ме: стоји ли у истини њено казивање ? Одговорих јој, да никад себи не би допустила, да ДелФину или ма коју другу ученицу употребљ.ујем ма и за најмање приватне ствари, нарочито за време школских часова. Позвах сама Делфину да каже истину. Потпуно збуњена, признала је пред свима ученицама и директорком да је лагала, после чега се директорка није могла уздржати а да не узвикне: »Ах, гадна лажљивице. Нисам ли вам казала да грешите што верујете њеним историјама. Сада се, госпо1)0, и сами можете уверити да сте грешили што сте. веровали овом детету". То није било поверење —■ одговорих — већ сажал>ење које сам према њој осећала". Да би се само извукла из једне своје незнатне грешке, ДелФина се, дакле, није устручавала да оптужи своју наставницу, која је према њој била толико добра и милостива. Извесно је, да не треба преувеличавати важност ове детиње ланш, која само доказује обично несвесност и глупост ученице. Још у школи ДелФина се показала као лажљивица, па је таква

остала и у доцнијем животу. То је наш закључак. Г-ца ДелФина Дисар тврди сада, да је аФера Ван Галк била узрок њеној и њене Фамилије беди. Више од сто пута она је, вели, била позивана код државног тужиоца, или код истражног судије или код полиције, због чега је морала прекидати посао и изгубити многобројне наднице. Поред овога, многи патрони отпуштали су је због неуредности у послу, која је проистицала због њених честих одлазака властима. Што се тиче овог последњег казивања, уверили смо се да је апсолутно неистинито, али је ипак извесно, да су чести полицијски и судски послови били од гатете по Дисарове. Кад је по цео дан остајала код власти, ДелФина је примала незнатну дангубу сведока, али ово није могло надокнадити њене изгубљене наднице. Руководећи се вишим интересом истине, сматрали смо за потребно да ДелФину представимо у правој боји, да откријемо л^ену лаж и да докажемо, да ни један интелигентан и разуман човек не може веровати лаким речима ове жене. Било би недостојно једног браниоца интереса жена, 1 ) да против једне несрећне раднице гаји ма и један атом зловоље или пакости. У осталом, зашто ? ДелФина је лажљивица, али није рђава; у многим погледима она чак заслужује и поштовање. Шалосној и сиротној беди Дисарових није никако узрок афера Ван Галкова, већ јој је узрок много ранији, дубљи и жалоснији. ДелФииина мати, готово слепа, оптерећена са петоро деце, била је напуштена од развратног мужа, који је отишао да живи са једном другом женом. По изласку из школе, ДелФина се морала подухватити тешког посла да издржава целу Фамилију. Њена слаба зарада, једва довољна за егзистенцију једног лица, требала је да буде довољна за њих шесторо. Слично стање ствари, толерирано нашим јединственим законима и Фаворизирано нашим обичајима, недостојно је једне напредне и паметне цивилизације. Жалосна беда, исцрпљеност, недостатак ваздуха, одсуство игијене, недовољна храна, оскудица у свему и жалосна средина само су могли погоршати ДелФинину раздражљивост и увећати њене недостатке. Њена сведоџба, кад јој се зна прави узрок, није ниуколико нечасна, и ако је проста измишљотина. Она доказује изванредну честитост њене мајке, која је приморава да помогне власти; она, исто тако, доказује ДелФинину релативну часност, јер се она пуних пет дана одупире својој матери само да не би омела власт својим Фантастичним причањем. Најзад који је једностран, није могао схватити прави мотив ДелФинине измишљотине. Извесна лица оптужују наивно несрећницу, да је примила знатну суму — добро обавештени они чак прецизирају: 1 7.000 дин. —- да својом, сведоџбом одбрани Бг X.... По другима, она подводачица од 20 год. била је Шарлота, сестра ДелФиипна. Истина и стварност простије су и природније. ДелФина

Писац је написао више иаучних дела у корист жена. Пр.