Полицијски гласник

СТРАНА 110

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 14.

ште п иредвиђао ову другу тачку илн бар зашто је стављао реч ноКу". Према овако датим противразлозима. Касациони Суд је у својој општој седници од 19.јануара 1У10. год. расмотрио акта овог предмета, па је усвојио примедбе свога I одељења као саобразне за • кону, а противразлоге шабачког првостепеног суда о"дбацио.

Решење Касационог Суда о сукобу полициске власти и првостеп. суда. Начелство окр. чачанског преставило је Касац. Суду, да је начелник среза студеничког, по оптужењу Ј. А. због горосече упутио иа грађан. парницу тужиоца М. А., да тим путем докаже својину забрана где је горосеча извршена, да је то решење одобрило, начелство, но Министар Унутрашњих Дела ноништио је решење начелства. налазећи да начелство није бнло надлежно за расматрање решења среске власти. Ирема овоме нач. срески послао је акта првостеп. краљев. суду на расматрење и решење по жалби, но краљевски првостепени суд огласио се за ненадлежног и вратио је акта начелству. Како се овде појавио сукоб, то је начелство молило да Касациони Суд донесе своје решење. Касациони Суд расмотрио је акта овога сукоба о надлежности за разматрање решења начелника ср. студеничког од 25. августа 1908. год. № 11433, па је нашао: да је за расматрање оео? решења надлежан ирвостеаени суд, а не окружно начелство, а са разлога: »Иследник у кривичним делима, и ако је полициски чиновник, ради као орган - судске власти онако, како је прописано у закону о поступку судском у кривичним делима. Његове су одлуге, због тога, изван домашаја административног решавања. По томе, расматрање иследникових одлука не долази у надлежност старије административне власти, у овом случају начелства. Она на то не може имаги ни права ни дужности ни по ставу седмом чл. 11 закона о уређењу округа и срезова, на који се пропис законски позвао краљевски првостепени суд, да би од себе одбио и на начелство округа чачанског пренео падлежност за расматрање поменутог решења. Решење, о коме се у том законском пропису говори, тиче се питања која су из области административних спорова и у опште примене законских прописа, који иду у домен администраттивног права. Зато се ту и каже: према одредбама специјалних закона; међутим нема ни једног опецијалног закона на коме би се могла засновати надлежност административних власти да расматра иследникове' одлуке-у кривичним делима, донесене по законику о кривичном судском поступку. у кривичним делима док је нретходна истрага у току, а то је све до предаје оптужанога суду, ради рошења питања о стављању нод суд по § 161 и 162. крнвичног судског поступка, надлежност првостепеног суда у расматрању и решавању сведена је на ова два случаја: на

расматрање решења о притвору по § 131. кривич. суд, пост. и на расматрање решења о прекидању истраге по чл. 3. закона о истражним властима. Решењем о коме је овде реч, упуће је се приватни тулшлац на засебну грађанску парницу за својину земљишта на коме је гора посечена, ношто од тога зависи решење кривичнога питања, а, по нахођењу иследника, то питање треба расправити засебно, а не у овом кривичном процесу. Њимесе, дакле, прекидакривичнаистрага, и ако не деФинитивно, а оно привремено, до расправе једног грађанског спора, који се има повести, те по томе, у смислу члана 3. закона о истражним властима, првостепени суд је позван, да умесност и овога ирекида цени и решење иследниково расмотри по изјављеној жалби. М. Л. Р.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Један деловођа општински пита: »У првој реченици тачке 3. чл. 86. закона о општинама, где се говори о извесним правима и дужностима општинских одбора, стоји и ово: „и решава о начину употребе и уживању општинске утрине". У другој реченици ове тачке одмах се поставља правило, да утрине морају задржати своју првобитну памену, сем случајева култивисања по одобрењу Министра Народне Привреде, те се тако. право одбора ограничава. То се ограничење после понавља у ставовима трећем и четвртом поменуте треће тачке тако, да одбор нити могке решавати о подели утрина, нити може ове издавати под закуп. Доводећи у везу прву реченицу са. ставовима трећим и четвртим, намеКе се питање : који је то начин употребе и уживања утрине, о чему може да рошава одбор, кад он не може ни да их преобрати у зиратна земљишта; ни да их изда под закуп, нити да их подели појединим грађанима? Моли се уредништво да о овоме изволи дати своје обавештење, а нарочито да нагласи то, да ли је уживан.о општинских утрина бесплатно или не?« — На ово питање одговарамо : Укидањем шумске уредбе од 4. априла 1861. године КВБр. 732 и СБр. 468, којом је било регулисапо питање о општинским утринама, утрине су остале без законске заштите. После овога, многе су општине стајале у заблуди, да су утриие пеограничена општинска својина, са којом оне могу располагати по својој вољи, па су, по одлукама одборским, дел>ене читаве утри?1е појединим грађанима или свима у опште, и преобраћане у зиратна земљишта, па је ово или са свим преношено у својину деобничара, или ,је наплаћивапа аренда.

На тај начин уништена је првобитна намена утрина, и онемогућено одржавање сточарства у појединим општинама. Налазећи, да утрине нити су биле апоолутна сво.јина оних генерација које су прошле, ни ових које су сада, нити да припадају само оним које ће доћн, него да су опште добро свију чланова једне општине са одређеним задатком у напред, држава је допуном т. 3. чл, 86. закона о општинама од 27. децембра 1909 године, стала на пут даљем упропашћавању утрина, и отргла од општинских одбора право располагања са овима, преносећп та права у извесним деловима на општинске и сеоске зборове, везујући, наравно, и њихове одлуке за одобрење државних власти. То је, у осталом, и оправдано и умесно према ономе што се до сада радило са утринама, а то одговара и нашим економским потребама, јер су утрине један од првих услова за подизање и одржавање сточарства, о коме држава мора водити озбиљна рачуна још за дуги ииз година, управо све дотле, докле се сточарство не потисне којим напреднијим и кориснијим газдинством и подузећем. Према овоме, општинскн одбори одиста немају више права да деле утрине, да их преобраћају у зиратна земљишта и да их издају под закуп. И кад се узме у обзир, да грађани једне општине имају право бесплатне паше своје стоке према т. 1. уредбе од 29. марта 1857 гоеине (Зборник X стр. 26) на општинским утринама, са дужношћу плаћања пореза у смислу чл. 12. закона о порезу, онда се улога одбора има свести само на то, да одлучује : да ли ће се цела утрина ставити на расположење и уживање грађанима, или само један део њен, с обзиром на величину ове и број стоке, а да се за остатак чини предлог збору да се издаје под закуп онима, који држе стоку за трговину, било да су из исте општине или из суседне. Ово нарочито важи за општине, којо имају више утрина, па би употреба свију ових била сувишна за сам домазлук н.ених грађана. Даље, његово је право да одлучује : да ли ће се једна врста стоке пуштати у једну или све утрине, или у један део ако је само једна, с обзиром на прилике места и потеса и ограничења закона о чувању пољских имања. Његово је, на послетку, да одређује: којићс се део утрине употребити у смислу тачке 3. и 6. поменуте уредбе, као и све оно остало, што се може јавити као потреба одлуке одборске у погледу употребе и уживања, прома месним приликама, а не прелази у права зборова општинских и сооских. II Суд општние брлошке, актом својим Бр. 507, пита: »По чл. 90. зак. о општинама, општински судове раде сваки дан, кад имају продмете за решавање, иначе у општинској судници, дању кад је време судског рада, морају бити предсеник општине или један кмет са делово1 )Ом.