Полицијски гласник

ЈВРОЈ 15.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 18. АИРИЛА 1910.

ГОДИНА VI

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претилата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полидијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и оиштинска надлештва, а за све друге претплатнике у ошпте 12 динара годигање. За иностранство: годигање 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједшш бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се но враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО «•»Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се Михаилу М. Марјаџовићу, начелпи су треће класе округа београдског, уважи оставка, коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашљихдела, 9. априла 1910. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра уиутрашњих дела, решено је: да се Крсти Љ. Милетићу, полициском писару друге класе Управе вароши Београда, уважи оставка, коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашших дела, 9. априла 1910. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

ОДЕЉАК ДРУГИ 0 јавној продаји и о њеном уништају 1 ) 3°, Место и време иродаје. Место продаје. — Место продаје схвата се у два смисла: у једиом смислу, тај израз се односи на аолитичко место у коме се продаја има извршити, а у другом на место Iризичко где ће, у политичком месту, бити продаја. Политичко место иродаје. Грађ. Судоки Поступак говори о месту продаје само

Ј ) У овом одељку, као што се из љеговога наслова види, објатињавају се, најпре, оне одредбе Грађ. Суд. Постунка које говоре о самој јавној продаји. Од тих одредаба коментарисане су, 'у бројевима 44. а 52. Полицијскога Гласника од прошле, 1909., године оне одредбе које се тичу лица способних односно несиособниу за надметање на јавним иродајама као и кауције. Наномињемо да параграФи без означења закона изкога су узети узети су из Грађ. Суд. Поступка.

у одредбама у којима је реч о огласу продаје, и вели, у § 476., да се продаја има објавити »у самом месту продаје", а у § 477. да ће, у огласу, бити, између осталога, означено и »где 1 ) и кад ће се продавати® пописано непокретно имање. У овом последњем параграфу стоји, у другом ставу, да »Скупоцену ствар треба тачно описати и назначити, колике је вредности, где, 2 ) и кад ће се продавати«. Међутим, Грађ. Суд. Поступак не садржи одредбе о месту у коме јавна продаја треба да се изврши. Он само каже, видесмо мало час, да је то место извршни орган дужан назначити у огласу продаје, али које је то место, о томе нам закодавац не всли ништа. 3 ) Излази ли из тога да извршна власт може произвољно одредити политичко место у коме продаја има да буде, да, другим речима, она ту није везана никаквим законским прописима? Ни најмање. Нродаја јавна, ради извршења одлуке судске, јесте, као што знамо, један моменат из судскога спора, специално из онога дела овога који се зове извршење (ЕхесиМоп881;ас1шт), што ће рећи да се и на тај моменат, као и у опште на судску процедуру, имају применити законски прописи о надлежности. Они се имају применити и на овај случај, то јест код питања о месту јавне нродаје, зато што законодавац од њих овде није одступио. Какви су сада прописи, односно релативне надлежности—јер о апсолутној надлежности није овде реч 4 ) —код јавних нродаја ? То су прописи које налазимо у § § ЗГ>, и 37. и који садрже одредбе о надлежности познатој под именом Гогиш ге! аНае.

1 ) Курсив је наш. 2 ) Куреив је наш. 3 ) У осталом, ова два параграФа, § § 476. и 477., говорећи о месту продаје, не узимају ову реч у истом смислу. Јер, док се у § 476., под том речи, мисли на нолитичко место (»оглашује се у самом месту продаје^), дотле § 477. мисли иа физичко место продаје — ирописи, који као тпто видимо, ни с техничке стране нису бесирекорни. 4 ) Ансолутна надлежност, код извршења одлука судских, то је питање о томе: којаје државна власт Ту надлежна, иитање којим се овде немамо да бавимо.

Те прописе имамо да применимо и овде, и рећи ћемо да је, за јавну продају извесних добара, надлежна опа извршна власт 1 ) у чијем се делокругу та добра налазе. На пример, за продају једног непокретног имања које се налази у селу Вишњици, надлежан је начелник среза грочанскога округа београдскога, пошто се у његовом подручју налази село Вишњица. Отуда, и продаја тога имања мора бити у томе подручју а не у неком другом срезу. Ово се види и из §-а 498. у коме се вели: » Ако се продајом имања у једном округу не би могла пресуда потпуно извргаити, онда ће полицијска власт обратити се полицијској власти оног округа, где дужник добара има, и ова ће поступити по наведеним прописима о јавној продаји«. Дакле, ако би се судска одлука имала извршити из више непокретних добара која се не би налазила у истом округу, онда би морало бити онолико разних и одвојених продаја, колико у таквом случајуима округа. Исто ће тако бити, ако би се та имања налазила, истина у истом округу, али не и у истом срезу (В. и § 45. Зак. о Стец. Пост.). Исто ово важи и за покретне ствари. Ако се, н. пр., такве ствари налазе у ресору Општине Крагујевачке и ако оне не нрелазе вредност преко које је општински суд, код грађанских спорова, ненадлежан (§ 6. у вези са § 13. став први), њих ће продати, ради извршења извесне одлуке судске, Суд Општине Крагујевачке као

1 ) § 463. вели: »За извршење надлежна је иолициска власт оног округа, у ком осуђени стално живи*. То је иадлежност изражеиа у римском правном правилу: Аског зе^ш1;иг Гогит геј, правило постављено код нас, за Фазу суђења (Егкепп1шз88 |;а (1шт), у § § 7. тач. 1. и 28.. Али, §. 463. неће се ирименити, ако добра из којих судвка одлука има да се изврши нису у округу, односно срезу или општини, у којој осуђени стално пребива, већ ће се тада примепити правило: Рогит гет 811ае. И како је, код извршења, главно: где се имање осуђенога налази, а не где се ои лично налази, то је законодавац требао овде и да постави, као принцин, да ће бити надлежна извршна власт оног округа, среза или општине где се добро или добра осуђеиога находе. §. 463. има у толико генералну важност у колико је оио што има да се, ио првом ставу §-а 466., урадн пре пописа (опомена осуђенога и одређивање, од његове стране, добара која жели да се узму у иопису) надлежна да изврши извршиа власт места где дужпик живи.