Полицијски гласник

ОТРАНА 154

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 20.

четврти час по подне другога дана, и пре тога рока она није законом овлашћена продају закључити, па ма колико лицитанти у надметању застали, онако исто као што она не би то смела учинити нре четири часа по подне у обичном случају, то јест када је за продају одређен само један дан. У овом смислу имамо и одлуку Касационога суда (Треће Оделење), од 19. Октобра 1902. год. бр. 7931., којом је осважено решење првостепенога суда, којим је овај суд био једну јавну продају уништио из ових разлога: „Кад се из огласа види, да је ова продаја објављена, да ће се извршити 15 и 16. јула тек. год. а међутим из акта продаје опет види се, да је исту тужени закључио 15. јула, тако, да 16 јула и није вршио продају, према овоме тужени је поступио противно § 480. гр. пос.... (<1 ) До сада смо претиостављали да се је продавало само једно непокретно добро. Али може бити и случај да попис обухвати више таквих добара — зграда или земљигпта ■— која имају да се јавној продаји изложе. За овај случај важи, на првом месту, § 482. по коме: „Како полза осуђеног илн његових поверитеља буде изискивала, власт ће пли сваки комад непокретности за себе или све уједно продавати". Пронис овај не мисли на то : како власт, која. је више непокретних добара дужникових иописала, може одредити било продају свих пописаних добара било само продају једног од њих, стим да она, ако се, у овом последњем случају, за то добро на продаји не би довољно за извршење пресуде добило, одреди за продају даља неиокретна добра која су под пописом. Законодавац, свакако, није могао имати то у виду, пошто извршна власт нописује, по правилу, онолико од имаовине дужникове колико је, за наплату повериоцу досуђене тражбине, потребно (§§ 404., 466., 466. (5.), што значи да је она дужна сва пописана добра продаји изложпти. 4 ) У овоме пропису, §-у 482., вели се то да, када је више непокретних добара пописано, извршна власт ће та добра иродавати било уједно, као једно добро, било свако за се. У првом случају, имаћемо само једну лицитацију, једну продају, а у другом, толико разних лицита-

') 0. Јањић, ор. сИ„ Полицијски Гласник, годииа 1904., број од 5. Септембра, стр. 274.. С. Јањић, па истом месту, додаје : »Према овој одлуци, утврђено је то, да ако је објављено да ће се продаја вршити више дана — пе може се закључиги једног дана." Ј ) Ми кажемо горе да се, ио аравилу, пописује толико добара дужникових колико је за извршење пресуде или решења судскога довол.но, стога што се може десити, као што се то и из § 466. б. види, да се, због недељивости добра дужвиковога, узме у попис много више него што би, за наплату дотичне тражбине, требало Н. пр., дужник дугује две хиљаде динара, а има свега, од имања, једпу кућу која вреди иет хнљада динара: власт ће морати гу кућу пописати, и ако она вреди два и по пута више него што износи досуђена тражбина. Исто је тако и онда ако је новерилац ставио хипотеку па једно добро дузкпиково којс износи много више него његово примање, под условом да дужник нсма других добара, или, ако би их имао, да се прими као тачно мишљење, да хипотекарни поверилац има увек ираво да се баш из хипотекованога, а не нз неког другог, добра намири. ција, разних продаја, колико има добара у попис узетих. Извршна власт, као најбоље, у том погледу, обавештена, једииа је надлежна да цени да ли, у овом случају, треба сва пописана добра, уједно или засебно, продавати. Према томе, судска власт не би могла, на жалбу заинтересованих, поништити једну јавну продају стога што је извршни орган сва пописана добра уједно продавао и продао, а требао је извршити толико засебних продаја колико има засебних пописаних добара, пошто је, по њеном иахођењу, но нахођењу судске власти, то било корисније по повериоца и дужника, нити уништити продају зато што је извршни орган продавао и продао засебно свако пописано добро, докје, по мишљењу суда, било пробитачније, за повериоца и дужника, сва добра уједно иродати. Шта је овде корисније за повериоца и дужника, тоима, по довољној оцени, при чему треба имати у виду и мишљеи>е повериоца идужника, да реши егзекутивна власт. Да је, код овога литања, суд ненадлежан, то се види и из § 5(Ј 1., који, побрајајући случаје поништаја јавне продаје, не предвиђа и § 482..') (НАСТАВИЋЕ СЕ) Ж. ПериЋ Границе између државне и среске самоуправне власти код нас с обзиром на садањи закон о уређењу округа и срезова Увођењем среоке самоуираве код нас, а после неколико година живота садањега закона о уређењу округа и срезова, у пракси су искрсла неколика питања од не мале важности, а која се садањим законом не могу тачно да реше. Као представници самоуправне власти по закону у срезу постоје два тела : среска скуаштина и срески одбор. Покушаћемо, да изближе исиитамо односе између среског начелника као представника државие власти с једне и ових двају самоуправних тела с друге стране. I. Однос између среског начелника и среске скупштине као самоуправнога тела. По чл. 33. садањег закона о уређењу округа и срезова, срески начелници су непосредни вршиоци полицијске и опште управне власти и стоје под врховним надзором Министра Унутрашњих Дгла. Осим њега као представника државне власти, као што је горе наведено, у срезу постоји и самоуправна власт: среска скуиштина и срески одбор. Функције среске скупштине онисане су у чл. 145., 148., 149. и 155. закона о уређењу округа и срезова. Она има за срез да изведе све оне задатке, који су изложени у чл. 51. истога закона. Чланове те скупштине по њему не бира народ непосредно, већ посредно преко општин-

1 ) У овом смислу и С. Јањић, ор. сИ., Полицијски Гласник, год. 1904., број од 19. Сентембра, стр. 286. (примедба под звездицом, код §-а 482.).

ских одбора. Среску скупштину сазива и отвара срески начелник, али он нема права гласа при решаван.у (чл. 147.). Ио положају у среску скупштину улази само једно лице, а то је срески члан онружног одбор а, који је у исто време и иредседник скуаштине. Истпна, но истом члану закона, председник скупштине је у одс.уству среског члана окружног одбора срески пачелник, али без права гласа при решавању. Односн између среског начелника п срес*е скупштине, као самоуправнога тела, обележени су довољно јасно у чл. 40. закона о уређењу округа и срезова, ио коме срескн начелник има права обуставити од извршења сваку одлуку среске скупштине за коју пађе, да је противна Уставу или ком позитивном закону, па онда спроводи предмет окружном начелнику у року од три дана, који поступа у свему како је прописано у другом н трећем одељку чл. 14. за обуставс одлука окружие скупштине. Дакле, овде је падзор државие власти над самоуправном потпун, у случају кад би ова ирекорачила границе својих права и позитивних закона, II. Однос између срескога начелника и срескога одбора, као самоуправног тела. Срески одбор је самоуправно тело, које постоји у срезу за извршивање одлука среске скупштине и за руковођење самоуправним пословима среза непосредно или преко нарочитих чиновника, као и за вођење надзора над среским устаиовама и његовим особљем (чл. 150. закона). Он се може сматрати уираво као извршни орган среске скупштине. Срески се одбор састоји из среског начелника или његовог застулника срескога члана окружног одбора и два члана, које среска скупштина бира тајним гласањем на четири године између среских посланика. Последњој дво.јици среска скупштина бира у исто време и два заменика, који се по потреби позивају у оеднице среског одбора. кад су они први спречени. (чл. 150.). Упоређујућп односе између среског начелника и среске скупштине с једне и среског начелника и среског одбора с друге стране, запажамо једну разлпку у тим односима. Док код среске скупштине срески начелник има права само да сазове и отвори среску скупштпну, па да се по том повуче и пошто нема право гласа на њој, буде даљи неми посматралац њенога рада, остављајући среског члана окружног одбора, као њеног председника, да њоним радом руководи, дотле у среском одбору законодавац на првом месту именује срееког начелника или његовог заступннка, са правом гласа при решавању. Имамо дарасмотримо неколика питања од неоспорне важности за односе између срескога одбора као самоуправнога тела и среског начелника као државне власти. То су: 1. Ко је председнив среског одбора? Законодавац ово питање није довољно расветлио, јер док се у чл. 147-мом из-