Полицијски гласник

СТРАНА 156

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 20.

би, одмах сутра даи по извршеном злочину, била у материјалној могућности да плати повуку. Она би имала. или би се ма на који начин снабдела новцем, потребним за ово, само да би могла унигатити предмете, који су по њу могли бити опасни. 5. Молитвеник је био стари и похабан, са листовима пожутелим услед дугог времена, и корицама исцепаним и изгужваним услед дуге употребе. Према овоме, на први поглед могло се видети, да је било готово немогућно, да једна књига, стара свега две године, буде овако похабана. 6. Што је Рашел сачувала овај молитвеник без икакве вредности, то је с тога што је он за њу био једна успомена. Њена стара мајка, жена честита и достојна поштовања, дала је тачна обавештења о пореклу ове књиге, која је припадала њеној кћери, Емилији Ротсер, матери окривл.ене. 7. Сестре манастира „Еа Ни1ре С( утврдиле су, да је Рашел имала овај молитвеник док је била у пансионату. Што се тиче иницијала К. Н., који су се налазили на дну једне од побожних слика, прегледом манастирских регистара утврђено је, да је г-ђа Е. Н. била у пансионату у исто време кад и Рашел. Пронађена и испитана, г-ђа Н. потврдала је, да је сумњиву слику доиста дала Рашеловој. 8. У манастиру „Еоо-кеп-НиПе® сестра Лорептина ничега се не сећа, и изјављује у почетку да никад није видела молитвеник и побожне слике у рукама малих Јакобових. За овим се присећа и изјављује, да су деца добила молитвеиик од г-ђце Ген, из Гана што је ова категорички порекла. Суочена са Рашеловом, сестра Лорентина, пошто је мењала своје исказе, потврђује, доказује, остаје упорна при своме тврђењу, љути се и, најзад, губи поуздање и почиње се устезати и збуњивати. На крају крајева истрагом се утврђује, да деца г-ђе Јакоб нису добила молитвеник у времепу које означује сестра Лорентина. 9. Исто тако и г-ђа Јакоб, која је у почетку била веома категорична, иочела се доцније устезати и уздржавати да се процизно изјасни у погледу давања молитвеника малој Жани. 10. Ниједна од Рашелових тужитеља: ни г-ђа Ван Галк, ни г-ђа Јакоб, ни њене кћери, ни сестра Лорентина, нису биле упознате са садржином молитвеника. Противно овоме, Рашелова стара мајка, стара и честита жена од 76 год., изјавила је, да се стално служила молитвеником док је унука становала код ње, и да је тачно обавештена о његовој садржини, означујући чак и на којим се странама налазе молитве које је обично читала ит.д. Иред доказом овакве природе, један Соломон одмах би прекинуо истрагу. 11. На свом испиту Рашел је изјавила, да је имала два молитвеника: један који је добила од своје матере, и који је нађен у корпи, и други који је примила приликом првог причешћа. Даље је изјавила, да не зна шта је било са овим другим молитвеником, и да га је по свој прилици изгубила. Истрагом је, међутим, утврђено, да је овај други молитвенпк са још неким

стварима био у залози код једне продавачице тоалета у улици »Иапсее 1 '. Казивање Рашелове било је, дакле, тачно и овога пута. 12. Г. Зех, штампар молитвеника, изјавио је у почетку да је молитвеник, нађен у корпи скорашњег издања, али кад је позван да га брижљивије испита потврдио је, да је мала књига била штампана у више од 200.000 примерака у времену између 1892—1895 год., а ово је још један разлог више за тачност Рашелове изјаве. 13. Тачност љене изјаве утврђена је и хемијском анализом хартије молитвеника, јер је њоме утврђено, да је књига била стара и похабана. 14. Молитвеник је био прошаран доста нечитким руко^писом. Помоћу анализе мастила утврдило се одмах и несумњиво место писања. Ако је молитвеник припадао Шани Ван Галк, и ако га је она добила од кћери г-ђе Јакоб, написи у њему извршени су у манастиру „Еоо-кеп-НиПе". Пошто у овом манастиру саме калуђерице Фабрикују мастило према једној нарочитој Формули, то је било довољно извршити анализу и уверити се о овоме. Извршеном анализом, међутим, утврђено је, да су написи у молитвенику писани другим, ане манастирским мастилом. Истинитост и искреност Рашелове изјаве још је једном више утврђена. Као што се види, сви елементи ове напорне истраге потврдили су истинитост Рашеловог казивања, и несумњиво утврдили да је мали молитвеник био њена својина, и да никад није припадао ни г-ђи Јакоб ни Жани Ван Галк. Ово се на први поглед јасно види. Али, зашто је онда осумњичена ухапшена по други пут, и држана у превентивном затвору скоро 15 дана? Ево зашто. Гоњена, кињена, мучена без разлога, жртва моралне тортуре немилосрдно поновљене, Рашел је у једном нервозном наступу изговорила једну неразмишљену реч. Судији, који јој поставио једно, по њеном нахођењу глупо питање, она је грубо одговорила овим јауком срца: „Ви знате да сам невина, али ме ипак узнемирујете само зато да би задовољилн јавно мњење. Нећу више да вам одговарам, јер сте ви један глупак." Одмах после овога потписано је решење о њеном притвору. Реч је неоумњиво била брза, груба, неиристојна и увредлЈИва. Да ли је била умесна? Наше није да оцењујемо. Ма како, у осталом, било, брижљива истрага о молитвенику пружила је нов и несумњив доказ ове основне истине: да оптужба, која ночива на психолошкој невероватноћи, не може никад бити основана, и да је с тога треба одмах одбацити. Двадесет осма иогрешка. ■— Погато се насело са оптужбом против Рагаел Ротсер, требало је наћи једну другу подводачицу. Јула месеца 1907 год. власт је поново узела у рад аферу Ван Галк због брбљања једпе сопственице посредничког биро-а, г-ђе С. Ова жена имала је ваздан објагањења с полицијом због непрописног пласирања једне девојчице. Озлојеђена на полицију због овога, она добаци полицијском комесару да би било много боље. да полиција изнађс убицу мале Ван Галк, него да узнемирује честите људе. Била

је још толико несмотрена, па је додала: »Кад бих ја хтела говорити". Овим беше казано врло много и сувише мало. Притешњена питањима г-ђа С... изјави, да је у поверењу сазнала извесне ствари од Рејмонде X... Пронађена у Француској, у кући својих родитеља, Рејмонда изјави; да се у једној затвореној кући упознала са Францускињом Изабелом Марле, и да јој је ова једног вечера у напитом стању признала, да је подвела Жану Ван Галк. После овога, Изабела и њен оив. љубазник Шарлије одмах су ухапшепи. Истрага, коју је у Паризу водио истражни судија г. Иоатвен, утврдила је одмах неоспованост разговора између девојака, те је с тога Изабела пугатена у слободу. Али је бриселска полиција, жељна славе, тријумФално објавила, да је нови траг добар, и то на основу ових чудноватих података: Шарлије, човек врло мало препоручљив, одао се трговини с белим робљем. Пре него што је постао Изабелиним љубазником, био је љубазник једне друге Францускиње, која је у времену извршеног злочина становала у Брислу. Идентитет ове жене није се могао утврдити. Она је била позната под четири разна имена: Лаура Дум, .., Жоржета Див. .., Бланша Л.. . и Клара М.. . У Фебруару 1906 год., непозната са четири имена није била љубазница Шарлијева, већ једпе друге непознате и непронађене личности, неког »Антона-Тапетара«. Иошто Изабела, бив. Шарлијева л>убазница, није кривац, то кривац мора бити која друга његова љубазница. Али како, с друге стране, Шарлије није био, у времену извршеног злочина, љубазник жено са четири имена, веК »Антон-Тапетар®, то онда овај Антон мора бити кривац. Ово резоновање, коме би могли позавидети Гел и Шарентон, одмах је снажно подупрто једним сензационим полицијским открићем: непозната са четирн имена имала јс сур огртач. И ево где се чувени »сагиск® отворсне боје из »Важног Личног Описа« трансФормише у оур огртач. Закључак: ненозната са четири имена била је загонетна и тајанствена подводачица у »сагпску® отворене боје. Да ли је Белгија већ приспела у »генерацију кретена,,, коју је још 1875 год. предвидео и предсказао католички министар Пијер Де Декер ? Човек, доиста, мора стрепити кад помисли да су слобода, репутација, част и живот грађана поверени људима, способним за оваква бесмислена, чудновата и будаласта резоновања. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

П0УКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учињена су иам ова питања: I Суд општине радљевске, актом својим Бр. 1394, пита: »По чл. 152. закона о општинама, непосредна надзорна власт, задржаће од извршења оне одлуке збора, одбора илп општинског суда, које би биле противне