Полицијски гласник

СТРАНА 178

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БР.ОЈ 23.

лину, код ових правних института: код отуђења, залагања и тестаменталиога наслеђивања. II. пр., када зестатор остави наследнику извесно своје пољско добро, онда се узима да му је он имплицитно оставио и све оне покретне ствари, стоку, инструменте и т. д., које су том добру придодате ради његове експлоатације, имплицитно, то јест, и ако он то изречно није у тестаменту казао. Те су покретне ствари припатци (партиненције) непокретнога добра, и, по правилу: ассеввопит зедиНиг рппс1ра1е, деле правну судбину главне, непокретне, ствари и за њом иду. Да ли се покретне ствари, из §. 188. Грађ. Законика, сматрају за непокретне, у нашем праву, и код принудних наплата? Другим речима, да ли се оне могу, одвојено од добра за које су, интелектуално, везане, пописати и продатп ? У Француском праву, то је забрањено, и један поверилац би се, тамо, могао из гих ствари наплатити само тако, ако би, заједно са њима, узео у попис и продао и само непокретно добро уз које оне иду, тако да купац тога добра добије и његове пертиненције: Француски законодавац не допушта ни да се принудном егзекуцијом (ГехесиИоп Гогсее) пертиненције од главнога добра одвоје, не доиушта то у општем економском интересу. 1 ) Ми мислимо да, код нас, повериоци имају право, и у таквим случајима, засебно узети у попис покретне ствари које-су пертиненције каквом непокретном добру и из њих се наплатити. То изводимо из §. 466. који вели, не правећи никакву разлику између покретних ствари које су пертиненције и оних које то нису, да ће полициска власт »пописати и проценити пајире покретне ствари, а ако оне не залегну, и непокретне, па продати их. ((2 ) Дакле, без обзира на то што би дотичне покретне ствари биле пертиненције, полициска власт ће покушати да прво, из њих, ако може, наплати предату јој одлуку судску — а попис и процена ће показати да ли ће она у том покушају и успети — па ће тек онда, ако покретне ствари не би, за горњи циљ, биле довољне, приступити поиису непокретних добара. 3 )

г ) ВаиЈгу-Еас сапИпепе ек Сћаиуеаи, Оев ђгепз, р. 55., Р1ашо1, ор. сИ., р. 305. Наравно да би, са при • станком дужниковим, повериоци могли узети, у једном оваквом случају, у попис само покретна добра и из њих се, одвојено од непокретнога имања са. којим она стоје у вези, наплатити. Она правна (интелекгуална) спона која ту постоји између главне (неиокретне) и споредних (покрегних) ствари осиива се на вољи, намери, власника тих ствари, што значи да та воља може ту спону раскинути и тим стварима дати разнолику правну судбину. 2 ) Курсив је наш. 3 ) Да видимо да ли би се, у прилог овога тврђења, могло навести и ово посматрање: имобилисање ствари у §-у 188. Грађ. Зак. предвиђених долази, као што смо казали, услед интелектуалне везе између њих и главне, непокретне, ствари, а у ту везу их је довео онај коме и оне, као и главна ствар, припадају. Горе смо видели и то да власник може једну гакву имобилисану ствар од главнога добра одвојити и иачинити је предметом особених правних грансакција. Специално, може је отуђити и дати у залогу (ручна залога — §. 305. Грађ. Зак.). У овом иоследњем случају, заложни поверилац ће се из своје залоге принудно наплатити ако га, о року, дужник не измири (§. 320. Грађ. Зак.). Исто тако и општи поверилац може, на имобилисане ствари из §. 188.

Дакле, полициска власт не може пертиненције из §-а 188. Грађ. Законика узимати у попис и продавати их заједно са главиим добром, већ засебно, и тада их мора продати ио пронисима Грађ. Суд. Поступка одређеним за принудну иаплату из иокретних ствари. И, обрнуто, иолициска власт би повредила, тако1)е, закон када би, одвојено од главнога добра, продала, као покретности, оне ствари о којима је реч у §-у 189. Грађ. Законика, а то су такве иокретне ствари, као пгго зиамо, које су имобилисане па тај начин што их је госиодар њихов физички спојио са својим главнпм, непокретним, добром коме оне имају стално да служе на корист или украс. Те ствари иолициска власт не би могла одвојитп од непокретности са којом су везане, па их, као покрстне и одвојене, пописати и продати. II. пр., опа не би могла. пописујући дужиикове покретности, узсти у попис кабао и уже или ланац који стојп на кладепцу: то су деловн саме непокретности на којој је кладенац и само се могу, заједно са њом и са кладенцем, продати. У овом сммслу је и решење Касационога Суда од 30. Априла 1899. год., бр. 3681., по коме је извршни орган био погрешио што је, »продавајући покретност тужиочеву, уврстио у ред покретних ствари, па као такве, но гласу списка распродате покретности , продао ове ствари тужиочеве: 2 капије покривсгте црепом, 3000 нротнтаца и 990 тараба са дирецима н гредицама, које се (ствари) према §. 189. Гр. Зак. сматрају као непокретие, јер су оне служиле као ограда око тужпочеве окућгтице и у земљу укопане, коју окућницу гтије ни узимао у попис нити ју је излагао продаји, те и према томе, тужплац није смео номенуту ограду проданати као покретност кад зато нема саизволења тужиочевог, 1 ) иити

Грађ. Зак., ставити забрану, само ако, за. то, он испуњава један од услова у §. 399. казаних. У овом последњем случају, изгледа да имобилизација престаје самом вољом иовериоца, који је тражио забрану, међутим, могло би се, можда, рећи да се она и ту врши вољом дужнпковом, власника тих ствари: зар се из тога Факта пгго се је дужник задужио не може извести да је, имнлицитно, иристао и на то да поверилац има право те ствари имобилисати пописујући их ради споје наплате? Када новерилац, по §-у 398., може ставити забрану на покретне ствари а ио §-у 466. ове у иопис узети — то све дулшик зна — онда је сасвим логично узети да дужник који нма онаквих добара какве набраја §. 188. Грађ. Зак. самим Фактом задужења дозвољава и евентуално одвајање тих ствари од главне ствари, а у корист наплате својих поверилаца. Ипак, овај аргуменат не може се, са сигурношћу, употребити у прилог мишљења да полициска власт може узети у попис пертиненције једног неиокретног добра, засебно од овога. Јер, по истом резоновању могло би се допустити повериоцу и стављање, н. пр., забране и на оне покретне ствари које су, услед физичке споне са непокретном ствари, постале непокретне, као што су, рецимо, узидани шпархерди, узидана огледала. Јер, дужник, власник, има, наравно, право да и те ствари од главнога добра одвоји и да им тако поврати карактер покретних ствари, али из тога не излази да то право и иовериоци имај.у: ови се не могу из иокретних ствари које су инкорпорисањем имобилисане наплаћивати одвојено од главнога добра. 4 ) Изгледа да би, по Касационом Суду, покретне ствари, које су постале непокретне услед инкорпорисања, могле бити, као покретна добра, пописане и продате на јавној лицитацији, ако би било »саизво-

је имао ослонца у закону, и отуда је со огрешио о природну правицу, мењајући суштину помегтутих ствари«. 1 ) (нАСТАВИТгЕ СЕ) Ж. Пери*!

0 ПРИКРИВАЊУ ЛИДА ИЛИ СТВАРИ Прпкривање посматрано као средство Фаворизирања крпваца можс пмати за предмет или лиг^а или ствари. Са ова два гледишта посматраћемо га наизменце, као и његов однос са саучешћем са киме је оно у тесној вези тако да је понекад веома тешко одлучити: да ли какну иикриминисаиу радњу или дело делпквеита треба сматрати као акт саучешћа у самом извргиењу главног деликта, или је па иротив треба сматрати као специјалгти деликт за који је прописана специјална казна. Оватешкоћа долази због великог конекситета самих оиих радњи дилпквента, које улазе у појам прикривања, са саучешћем, али ипак кад се оне нравилио оцене видп се: да опс представљају особена деликта у погледу на њихову казгтимост. О прикривању и прикривачима наш кривични закоиик говори у §§ 49. 50. 250. а. 6. в. и г. Из ових одредаба видимо да он прикривање сматра двојако: љења* (пристанка) онога чије су те ствари и чије је главно, непокретно, добро. Ако је то мислио, у горњем решењу свом, Касациопи Суд нпје на иравилном иуту. Покретна добра која су, по § 189. Грађ. Законика, постала непокретна, имају тај карактер независно од воље власника њиховога (који је и власник главнога, непокретнога, добра): она су непокретна, не стога што то он хоће, већ зато што су доведена физичком сионом у такву везу са главним добром да са њим чине сада једну материалну целину. Да ли ће једна ствар бити иокретна или иепокретна, то не зависи од воље поједииатда, већ од воље законодавца. Одредбе законске о деоби ствари јавнога су поретка, и за њих важи пропис §-а 13. Грађ. Законика, по коме: »Но у ономе што се тиче јавнога поретка и благонаравија, не можс се ништа измеиити вољом или уговором^. Према томе, ствари покретне, које су ностале непокретне иа начии, у §-у 189. Грађ. Законика, предвиђени не могу се ии у ком случају, док су у вези са главном ствари, засебно узети у нопис и продати, дакле, без обзира иа то што би то хтео њихов власник. Сама воља овога немоћна је, иаравно, нротив тога материалног Факта: да извесна ствар сгоји у физичкој всзи са неком другом ствари. Свакако, његова је вол>а била потребиа да се та веза створи и тиме дотична покретна ствар иреобрати у иенокретиу, али иошто је једном, благодарећи његовој материалној радњи, то свршено, то што је свршено не може се измеиити све дотле док власник пе би, прогивиом материалном радњом, ту ствар од главне одвојио и ионова јој дао карактер покретне ствари. Сама воља, управљена у овом смислу, ако се она не реализира, не одузима, разуме се, тој ствари њен карактер непокретности, пошто сама воља, неираћена потребном материалном радњом, не прекида Физичку везу између двеју ствари, покретне и непокретне. Други је случај са интелектуалним имобилисањем. Ту покретиа ствар задржава и даље сво ; у природу и само се, у извесном иогледу, узима, сматра, ио § 188. Грађ. Законика, као неиокретна. Овде је, дакле, вол.а онај Фактор који једини, без икакве материалне радње, даје једној покретној ствари карактер ствари непокретне, што значи да је, угсс уегза, та и таква воља довољна и да покретној ствари тај карактер и одузме. Отуда, ако власник хоће, оп може, једну ствар из §-а 188. Грађ. Законика, својом простом вол>ом, правно одвојити од главнога, непокретнога, добра, и дати јој засебну правну судбииу. г ) С. Јањић, ор. сИ., Полицијски Гласник, год. 1904., број од 19. Септембра, стр. 287..