Полицијски гласник

БРОЈ 26.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 205

»у законској иретиоставци удружења мз»међу злочинца и њега«. 1 ) Казали смо већ да и други неки законици (белгијски, шпански, португалски) по примеру Француског, виде у навици давања азила, прибешишта или места за скупљење злочинаца, акт саучешћа. Услови ове врсте иретиостављеног саучешАа своде са на пет: 1° треба да се тиче једног или вигие алочинаца, који врше разбојништва или насиља која су онакве природе као што их деФинише закон; обичан стан дат луиежима, лицима која живе од преваре или крађе не долази под примену овог члана; 2° треба да је био дат стан, уточиште или место за скуиљење, т. ј. азил; сам Факт што је набављена храна или баш обично издржавање не би био довољан; 3° да је то учињено са знањем кривичног владања ових злочинаца за време док им је даван азил : проста сумња не би била довољна; 4" да је то чињено ио навици а не случајно; навика треба да резултује из понављања или перманенције разбојништва и насиља код злочинаца и прикривања код саучесника; али са овога последњег гледишта, навика се може конституисати азилом који је даван сукцесивно изолованим злочинцима или организованим дружинама; 5° да је злочин један од оних који спадају у циљ удружења, на пример, претпоставка о саучешћу не би се проширила на случај кад у једној свађи један од злочинаца буде ранио или убио другог. Кад сс ови услови стеку, лица која упражњавају занат држањем ових места уточишта у којима се Формирају и рекрутују злочиначка удружења извесно 11 е бити саучесници: али се појављују многострука питања о пространству ове инкриминације, било са гледишта лица која су сматрана као саучесници, било са гледишта дела за која она треба да одговарају под овим именом: Тако, треба ли као саучесника у овом случају смаграти само старешину куКе или треба, на против, подразумевати међу саучесницима и његову жену и лица која живе с њим? Солуција ће зависити од тога да ли је азил био дат по пристанку једних и других, са познавањем положлја злочинаца и намером да их потпомогну. Моћиће се показати такве околности у којима ће бити могућа колективна истрага против свих укућана. Ипак ће ове околности бити ретке: обично одговорност за азил лежаће само на старешини куће; само је он прикривач ( гесерШог). Односи ли се ово претпостављено и опште саучешће о коме говоримо, и на онога који је примио само једног јединог злочиица, једног од ових разбојника, који се одају изоловано атентатима против лица или својине? 0 томе не треба сумњати, јер њихов број иије услов инкриминације. Кад су они који су дали азил злочинцима везани са њима сродством, онг. имају бенефицију извињен.а од казне. Ну, и овде нма разлике измећу оних сродника које прикривају лица која су већ учинила злочин да би их сачували од казне^ и оних којн су дали азил злочин-

Ј ) Исги.

цима да би их потпомогли у извршењу или сачували им корист прибављену кривичним делом. Наш законодавац у § 50. кр. зак. набрајајући лица која се због сродства извињавају од казне за прикривање и помагање кривцу после извршења, коју одређује у првом одељку овог §-а, у другом одељку овог §-а изрично извињава ове сроднике — прикриваче, само за помагање кривцу у циљу да га сачувају од казне за дело које је кривац учинио: „Али ко би овако помагао кривцу »само да га сачува од казне, неће се ни»како казнити : ако је кривцу род по крви „у правој усходећој или нисходећој ли»нији, до ког било степена, итд. 1< За које ће злочине прикривачи бити саучесници? Очевидно за све оне које буде извршио сваки злочинац за сво време док јо трајала навика прикривања и у овом случају прикривачи ће подлежати најтежој казни од свих оних које заслуЖ УЈУ- По себи се разуме да они нису саучесници у злочинима извршеним после прикривања; али што се тиче оних који су били раније извршени, може се десити да јс прикривање било за злочинце прави начин помагања; н. пр. ако је било унапред обећано; у овом случају прикривач ће бити саучесник. Наш кривични законик ово прикривање из навике инкриминише у § 250. в. кр. зак. овако : »онај коме је прикривање »(јатаковање) у обичај (занат) прешло да „се казни робијом до петнајест година к . Из ове законске одредбе види се да он ово прикривање сматра као сиецијални деликт. Али ако је оно било у иапред обећано, онда је оно злочинцу било прави начин помоћи у извршењу, и прикривач ||С у овом случају бити саучесник према § 4У. кр. зак. и као такав ће се и казнити. Прикривање ствари. Прикривање (гет се1аге) је дело примања и притежања предмета, украдених, утајених или прибављених од других номоћу нарушења, знајући да су ови предмети произод деликта. »Ко ствари за које зна да су покрадене »или иритајене или другим злочинством »или преступљењем прибављење, притаји, »купује, у залогу илн иначе узима, или »садејствује да се код других протуре »било то за своју корист или не.... да се »као прикривач казни затвором (§ 250-а. § 250-6. кр. закона). Ово дело може постати под два различна услова: — или је прикривање било обе^ано у напред и прикривач је интервенисао пре акције, да би охрабрио лопова осигуравајуКи му своје суделовање у случају ако би учинио делнкт: — или је прикривање чисто и просто и прикривач је био изван сваке Фазе кривичне акције, у којој није ни мало суделовао. У првом случају, постоји један однос, субјективан и објективан између учињеног злочина и дела прикривања, сличан односу који утврђује саучешће. У другом случају, има два особена дела, једно и друго кривично; али је споразум између деликвената интервенисао тек после извршења првог дела, ро&1 ЛеИс1ит

У два система деле се позитивна закоиодавства о начину посматрања прикривања. Први систем састоји се у томе, што прави у свимаслучајевима, од прикривања деликтиозних ствари један случај саучега^а. Овај је систем био освештан Француским казненим закоником од 1791. репродукован закоником од 1810. и одржан само у неколико ублажен законом од 28 априла 1832. (СВРШИЋЕ СЕ) (По Оаггаи<1-у) Милош СтанојевиЂ

КРИМИНАЛНА ПОЛИЦИЈА

(НАСТАВАк) Тачка одвођења мора се налазити всома близу Жаниног домицила. Дете је, као што знамо, изпшло из своје куће, у намери да иде матери, али тамо није дошло. Нешто мало пре изласка, оно је добило од своје старамајке два сантима за бонбоне. Новац овај нађен је у његовом малом новчанику, у џепу од огртача. Ире одвођења, Шана дакле нпје имала времена да оде до свог продавца бонбона и да потроши новац. Према овоме, место одвођења несумњиво се налази између Шанипог домицила и продавница бонбона у које је она редовно свраКала. Мала Шана куповала је бонбоне код тројице продаваца. Кад је ишла у школу свра^ала је код Малога, у улнцу »Сапа1«, бр. 8.; преко дана, или у вече, кад је ишла матери, куповала је бонбоне на кеју »Рот«, бр. 3., код удове Диве, или код Едмонда Валка, у улици »ЕсћеИез«, бр. 10. Извесно је, да Шана, пре него што је одведена, није била прешла кеј »Еот« ни улицу »ЕсћеПез". То је, дакте, у улици »Еаекеп«, пред Фламанским позоригатем, где је она пресретнута и одакле је одведена. Примећавали су нам, да је ово питан.е о новцу без вредности, пошто је Шана могла доћи на идеју о штедњи баш оног вечера кад је над њом злочин извршеи. Примедбу ову учинила нам је директорка њене школе, с тога сматрамо за дужност да на њу одговоримо. Примедба је неоснована са ових разлога: 1. Да је Шана хтела отпочети штедњу овог вечера, она би замолила старамајку да јој причува новац до сутрадан, да не би дошла у искушење да га потроши. 2. У недељу, која је претходила злочину, она је купила свој мали новчаник; да је хтела штедети она би, напротив, купила малу »шпаркасу 1 '. 3. Да је хтела потрошити новац доказује се и тиме, што је новчаник метнула у џеп од огртача, а не у онај од сукње. 4. Идеја о штедњи није се могла јавити код Шане 7. Фебруара 1906 год. из простог разлога, што ју је она много раније била остварила. По њеној гаколској књижици за штедњу од 6. јуна 1905 год., она је у времену смрти имала уштеђених 7'80 динара.