Полицијски гласник

БРОЈ 30.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 1. АВГУСТА 1910.

ГОДИНА "VI

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИШАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази јоданпут, а прома потреби и више пута недељио. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију иолпцијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општпнска надлештва, а за све друге иретплатнике у опште 12 динара годишње За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Нетар I. благоволео је, на предлог Миииотра Унутрашњих Дела, поотавити: за полициског писара друге класе среза моравског , округа пожаревачког, Миладина Радојичића, пређашњег полициског писара; и за полициске писаре треће класе Управе вароши Београда: Тихомира М. ИвановиКа, дииломираног правника и Душана Ж. Витомировића, правника, — практпканте Министарства унутрашњих дела. Из канцеларијејМинистарства Унутрашњих Дела, 24. јула 1910 год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра Унутрашњих Дела, решено је: да се Миливоју Савићу, начелнику прве класе округапожаревачког, уважи оставка коју је поднео на државну службу. Из канцеларије МинистарстваУнутрашњих Дела, 24. јула 1910. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Нетра I., на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Љубивоје Богдановић, полициски писар треће класе среза поречког; и Радивоје Јоцић, полициски писар треће клчсе нашлства округа подринског, на основу §. 76. закона о чиновницима гра^анског реда, отпусте нз државне службе. Из Канцеларије МинистарстваУнутрашњих Дела, 24. јула 1910 год. у Београду.

СТРУННИ ДЕ0

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(НАСТАВАК) Законодавац не вели ништа о томе шта ће извршни орган радити, ако присутни повериоци не буду на његово питање

ништа одговорили, ни аФирмативно ни негативно. У приватно-правном спору не може власт, ни судска ни извршна, нагонити, под претшом казне, нарничаре да се о неком питању изјасне. То је право парничара да се изјасне или не изјасн-е. Сле што може бити, у овом последњем случају, то је да парничар који се, на позив власти, не изјасни изгуби извеснп или извесна права у току спора. Тако, н. пр., §§ 139. и 140. нормирају шта све губи тужилац односно тужени, ако на рочиште не дође, а »Парничар, који неће никако да одговара, равна се сасвим изоставшем" (§ 162.). 1 ) Нема сумње да, у горе предвиђеном случају, треба узети да се повериоци не задовољавају ценом, понуђеном од стране онога јединог купца. Јер, § 486., други став, тражи да повериоци пристану на ту цену, а тај пристанак може бити или изречаи или прећутан: када се он да извести из конклудентних радњи тих поверилаца (н. пр., они изјаве да тог купца примају задуж ника). Ћутање поверилаца нити је изречан нити прећутан пристанак, због чега треба, у таквом случају, сматрати, као што смо већ казали, да повериоци не пристају да се понуђачу добро уступи. Законодавац је, осим тога, овде у једној, врло важној, тачки и нејасан. Он, у допуни §-а 486., говори, на један лаконски начин, „о представшим поверитељима,® не прецизирајући даље ништа, специално не нормирајући: да ли цену, понуђену од стране оног јединог лицитанта, могу примити присутни повериоци, па ма колики њихов- број био или ма колико износиле њихове тражбине ? Ако би се на ово питање одговорило потврдно, онда би то значило често пута интересе већине поверилаца, или интересе најважнијих поверилаца, најважнијих са гледишта њихових примања, оставити на милост и немилосг мањини поверилаца или поверилаца са малим примањима. Истина, § 487., који иепосредно иде за §-ом 486., вели овако: »Који од поверилаца не дође на јавиу продају, или

Ј ) А. Ђорђевић, Теорија Грађанског Судског Постуака, прва половина, стр. 229..

писменом, влашћу одостовереним, не изјасни се полицијској власти, шта да се чини са ствари, која би на јавној продаји ниже од процене изашла, зањегавреди оно, што већина поверилаца о томе закључила буде.® Али, као што се из овога навода •види, § 487. мисли на случај када пописано добро на продаји није дало ни ироцењену вредност, — случај на који се мисли и у другом и трећем ставу истога параграФа, док је, у другом ставу §-а 486., реч о сасвим другој ситуацији: када онај једини купац понуди, за пописано добро, више од ироцене. Ипак ћемо ми, и на други став §-а 486., применити пронис §-а 487., пошто су то два аналогна правна случаја: § 487. није никакав изузетак да би, за његову примену, вредело правило : Ехсер1ло ез!; 81пс1;1881тае т1;егрге1;а1;1от8. Нанротив, овде има места тумачењу аналогијом, тЈмачење о коме налазимо одредбу у §-у 10. Грађ. Законика. 1 ) На првом месту, рећи ћемо |Да, ако су сви повериоци присутии, ствар ће се решити онако како то буде хтела већина поверилаца Већина, пак, не рачуна се по гласовима већ по количини примања. Другим речима, изнесено питање биће решено у оном смислу у коме се изјасне повериоци који имају да примају више од половине целокупних тражбина, без обзира на то колики је број тих поверилаца. Други став § 487. вели, заиста: »Већина се рачуна по количини тражења.® А »...ако би мњења, додаје исти став §-а 487., једнака била, важиће оно, које буде на ползу осуђеног«, то јест: ако би повериоци који гласају за једно решење које је по дужника корисно имали да примају таман онолико колико и повериоци који су за решење за дужника штетно, биће меродаван глас оних првих поверилаца. 2 ) Овде се истиче сада питање:

г ) А. Ђорђевић, Систсм ириватнога (грађанскога) ирава Краљевине Србије, Прва књига, прва половииа, стр. 105. и даље. 2 ) Ко ће то оценити: које је, од двају решења, за дужника корисно? Најлогичније би било да то цени сам дужник, ако би био правно способан (иначе његови законски заступници), али, с погледом на последњи став §-а 487., изгледа да би и ту била извршена власт надлежна.