Полицијски гласник

ВРОЈ 33.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 259

на продаји? Да ли тада може полициска власт, као и у случају последњега става §-а 487., добро уступнти оном једином лицитанту (који даје више од процеие) ? Доиуна §-а 486. од 14. Јула 1878. год. то не предвиђа, што је за критпку. Ми мислпмо да треба одговортгги потврдно, је ]1 еаЛет ез! гаИо 1е8"13. Управо, са још више разлога треба дозволити извршном органу да може сам, и у одсуству свих поверилаца, устуиити пописаио добро оном једином лицитанту из другога става §-а 486.. када јој се признаје власт из §-а 487., последњи став: када извршни орган може сам, без поверилаца, дауступи добро оном последњем надметачу који даје мање од процене, оида, а Љг^огј, он може, у одсуству поверилаца, уступити добро и оном једином лиц ианту који даје више од процене. Ко може више може и мање, аргуменат којим се судије и коментарнстн могу и ваља, по потреби, да иослЈже, аргуменат основан на чиотој логици, а законодавац је, бар то морам'о, док се противио не би утврдило, претпоставити, увек логичан. 1 ) Да ли и заложни повериоци узимају, по §-у 487., учешћа у решавању? То иитање се ноставља и код принуднога равнања у стечају. У земљама у којима је усвојен новији систем, вели Сп. Радојичи^, у своме Принудноме аоравнањц у стечају (стр. 36.), осигурани повериоци немају никаква посла са стечајном масом свога дужника, најмање још имају права да улазе у расправл^ање и решавање о припудном поравнању. „Било би шта више

') Г1о истом резоновању, треба рећи да полпциска власт може — ма да не мора (што зависи од пнтереса дужника) — уступити, у одсуству поверилаца, добро и ио ироцени једином купцу који се јавио, ако је само тај купац поверилац — случај који смо прибележилц у претходној прпмедби. А. Ђорђевић, тумачећи други став §-а 486., идентифпкује случај када се повериоци у мишљењу ие сложе одпосно када одбију попуду оног једипог купца који даје впше од процене, са случајем када ниједан поверилац нпје на иродају дошао, па вели да ће, и тада, полициска власт поступити по аналогији§-а 487., а то је : »или да одложи продају за доцниЈе, ако пма изгледа да ће иа доцнијој лицитацији бити више купаца, пли да једном лицптанту добро уступи^ ( Теорија Грађанског СгЈдског Постуака, Друга Половииа, свеска I., стр. 515.). Мп не бисмо могли овде примити инторпретацију поштованога Г. Ђорђевића, на име, ми мислимо да бп, у горња два случаја, полициска власт имала само то право да продају одложи алн пе и да добро оном једином купцу уступп. Јер, када су повориоци дошли на продају, онда законодавац ставља у њихову надлежност (слично ономе што бива код стечаја) да реше о понудн тога купца: само тако ако они пристају на ту понуду, добро ће му се уступити. Али, ако повериоци понуду одбију, или се у мншл>ењу ноделе — што се има узети као одбијање (када се једна понуда не прима, онда је она одбијена) —, тада полицпска власт нема права да, противно вољи поверилаца, чија је вол.а, понављамо, овдо једино надложна, пописано добро купцу уступи. Када повериоци на продају дођу, ради заштите својих интереса, гада су законодавцу ти интереси претежни, и стога је он и нормирао да тада само повериоци могу купцу добро уступити. Друкчије је у елучају када повериоци на продају не дођу: ту је законодавац могао сасвим да д& полициској власти право да нитање о понуди јодинога купца сама, с сбзиром на интересе дужника, расправи: пошто су повериоци, недоласком на продају, иоказали да се за њу нису нарочито интересовали, то ни законодавац нпје морао, у том случају, водити о н.има рачуна. У осталом, онако исто као што се може узети да поверилац који на продају не дође иристаје прећутно на оно што буду решили присутни повериоци (§ 487., први став), исто тако се мозке сматратп да одсутнп повериоцц пристају и на решење изв])шно1'а оргаиа.

веома оиасно, продужује г. Радојичић, да им се допусти право гласа при решавању поравнања. Пошто су сигурни да ће се наплатити нз своје залоге, они могу без икакве штете за себе дати глас за рђаво поравнање, пли гласати против поравнања које је корисно за кирограферне повериоцо". Како је код нас ? На то нам г. Радојпчић ( ор. сИ., стр. 38.) озговара овако: »По нашем данашњем закону о стецишном поступку (§ 69) осигураним повериоцнма није забрањено да учествују у гласању о предложеном поравнању, и према томе то нх гласање не излаже губитку осигурања. Ако за пораввање даду свој глас, њихова се тражбина само смањује за проценат, који јз поравнањем отпуштен, али задржани део осигурања и даље о.таје." Да ли ћемо сада, држећи се §-а 69. Зак. о Стец. Поступку, дозволити, дакле, да и заложни повериоцн одлучују, са незаложеиима, о питањима која нредвиђају §§ 486. и 487.? Ми мислимо да, у колико су ти повериоцп обезбеђени у наплати из поиисанога добра које се продаје, њима се не може признати право решавања, не може, специално, због другога става §-а 487. по коме се већина рачуна по количини тражења а не по главама. Зашто ? Зато што законодавац хоће да ствар реше они повериоци који су најзаинтересованији, то јест они који највише имају да примају. Ти повериоци, због те своје материалне заингересованости, решиКе, на сваки начин, истакнуто питан.е најпробнтачније, најпробитачннје чак и са гледишта интереса дужникових: бранећи своје интересе они ће, уједно, бранити и интересе дужникове. Допустити сада да заложни повериоци, који су осигурани у својим потраживањима и којима је, због тога, равнодушно како ће се ствар окончати, решавају, онако исто као и неоснгурани повериоци, то би значило допустити да о једпом питању одлучују они који, због своје личне незаинтересованости, не дају никаквих гарантија за добро решење, за решење које би било најповоллшје и за дужннка и за остале, пеоснгуране, повериоце. У овим стварима, обрнуто ономе што бива у осталим случајима, где се, за правилпо решење, тражи лична незаинтересованост (специално код решаван а у суду — § 52. тач. 1.), тражи се, напротив, за добро решење, таква заинтересоваиост. Заложни повериоцп могли би само онда рсшавати, ако им њпхова залога пе би ништа помагала, то јест ако би, и поред залоге. они остали необезбеђени. Да ли, у случајима у којцма, по §§-има 486. и 487., повериоци решавају о пописаном добру, има да да свој пристанак п сам дужник, па да решење поверилаца буде нуноважно? Као што је нознато, код принуднога равнан.а, изискује се и пристапак стечајнога дужника, што је сасвнм разумљиво: прннудпо поравнање је уговор између дужника и стечајних поверилаца, и, као п код осталих уговора, тако и ту мора бити пристанка обеју странака уговорница (§ 531. Грађ. Зак.). Ако дужниковевоље запринудно равнање нема, оида се стечај на тај иачин не може ни свршити : поравнање је принудпо само

за мањину поверилаца али никако оно не може бити принудно и за дужника. 1 ) У том случају приступа се распродаји стечајне масе (§ 70. Зак. о Стец. Поступку). У случајима §§-а 486. и 487. не може бити говора о нристанку дужниковом стога што у Фази извршења, уопште узев, вољадужникова не игра никакву улогу, јер би иначе дужник могао, својом једностраном вољом, спр,ечити намирење поверилаца или их у овом погледу оштетити. Стога, у реченим случајима, највише што може бити то је да полициска власт саслуша дужника, како би, било она — ако би она имала ствар да реши (§ 487., последњи став), било иовериоци — ако би они били власни да одлучују, били што боље, за решавање, обавештени. ( свршиће се) Ж. ПериЂ

0 конФиекацији е погледом на наш кривични законик о њој

(свршетак) КонФискација има мешовит карактер назне и грађанске накнаде, кад је у корист жртве да јој накнади штету због преваре коју је она претрпела. Какав је тада карактер конфискације, који преовлађује ? Ово је питање често деликтно и треба га испитатн у свакој врсти, или боље у свакој групи да би се могло решити. I. КонФискација је изречена у мате рији Фискалних парушења, иступа против закона о посредним дажбпнама, трошарини, царини. Овде наилазимо на сва питања која смо испитали и дискутовали, говорећи о новчаној казни. 2 ) Али се намеће једна примедба. Никаква сумња није се појавила никад о природи конФискације, кад се она односи на робу која је забрањена царинским уредбама или о посредним порезима. Она има тада за циљ да одузме из циркулације предмете чија је државина сама собом иедопуштена; она конституише полицијску меру и јавног поретка. Дискусија постоји само изван ове хипотезе. Ми смо је исцрпели говорећн о новчаној казни и овде примећујемо да прзвознанство примењује на фискалну конФискацнју све солуције које даје за Фискалну новчану казну. II. Закони који регулишу својину, било индустријску, књижевну или уметничку, изричу у случају подражавања конФискацију производа или подраагаваних предмета. Какав је тада карактер ове мере ? Треба разликовати две групе закона којн штите ове разне својине. а) У прву групу долазе закони о патенту проналаска (у нас не постоји) и заштити Фабричких и трговинских жигова (наш закон од 30. маја 1 884). Сам карактер подражаваних предмета природно треба да води конФискацији. Не могу се оставити у државини деликвента ови предмети, који би се с њима послужио или би их држао и извршио тако деликт. Али ') С. Радојпчић, ор. сИ., стр. 32. и 54.. 2 ) в. о новчаној казни у ранијим бројепима овог листа од ове год.