Полицијски гласник

ВРОЈ 33.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 261

тачака одвођења и одбацивања. Иоложај средње тачке одређен је и утврђен аиализом свпју сила које управљају планетом или боље рећи злочинцем X. Ми овде, у истини. имамо једну прпмену закона универсалне гравитације: две силе привлачења и одбијања биле су сразмерне; оне су се изједначиле. Два противна хода, од А ка 5, и од 5 ка Б, била су потчињена двама физиолошким покретима, т. ј. двема противним струјама. Они су извршенн под утицајем сила прпвлачења и одбијања, и оба су била потчињена универзалном закону о најмањој акцији, о најмањој сили. 1Бима су управљали, или још боље њих су ставили у покрет два разна мобила, или два разна али у исто доба и конексна морална покретача, који су сачињавали јединство злочинчеве мисли, јединство онога што се у кривичном праву означује нменом аттив, злочинчеву намеру, душу злочина. Злочинац је био под магнетичним утицајем два противположена пола, једног позмтивног а другог негативног: с једне стране жеља злочинчева за одвођењем, присвајањем и силовањем детета ; с друге стране. у другом акту злочина и у другом путу после одвођења и силовања, брига да се осигура некажњивост и избегне репресији, одбацивањем леша са свима вештинама претварања. Пошто је дете одведено у 8 — домицил злочинчев — у који се овај враћао начином пормалним у моменту сусрета, то овде имамо, између тачака А и Б, још две једнаке и сразмерне силе: силу центрипетну (средотежну) и силу центрифугну (средобежну). Скуп ових сила произвео је два једнака и сразмерна покрета: акцију и реакцију. Ова једнакост акције и реакције основни је принцип природе, живота бића, па чак и саме еволуције друштва; она је једна од Форми закона покрета. Као год што силе прелазе у покрет и маниФестују се у последицама, исто тако све активне и реактивне силе, које су у подједнакој мери управљале покретима и актима злочинчевим, морају се укрстити у истој тачци пресека, у средњој тачци, која се несумњиво мора налазити на подједнаком одстојању од тачака А и Б. Што се тиче два злочинчева хода, они су били доминирани законом о најмањој акцији, о најмањој сили, што ће рећи да је злочинац ишао најкраћим, најдиректнијим, најзгоднијим и најсигурнијим путем, да би дошао од А у 8, и од 8 у Б. Мора се ипак допустити, да је у другом акту злочина, а у жељи да се ослободи леша и осигура некажњивост, злочинац учинио један велики, дрзак и енергичан напор. Сасвим природно и логично, он се трудио да од себе одбаци што пре детињи леш. Тачка Б мора се, дакле, у границама могућности, налазити на максимуму удаљења од тачке 8. Одстојање 8 Б максимално је, пошто оно мора представљати максимум злочинчевих напора Максимално одстојање једнако је са пречником А В. планетског пута, или са удвојеним АБ полупречником . Сасвим природно и логично, средња тачка мора се налазити на крајн.ој тачци полупречника С 8.

Несумњиво је, да је покретљивост злочинчева, доминирана законом о нормалној акцији, била ипак потчињена једном битном елементу: топограФији или конФигурацији улица кварта. У ствари, његовој !окретљивости није ништа сметало. Да је она била спречена, злочинац не би успео, т. ј. био би виђен, нознат, ухваћен и затворен. Противно овом, он је постигао потиун успех. Шегови ротациони покрети извршени су према правилним н нормалним законима живих бића. Према свему овоме, средња тачка 8, или кућа злочина, мора се налазити на месту, одређеном скупом свију елемената које смо аналисали. Она се мора налазити на једнаком одстојању од тачака одвођења и одбацивања, на крајњој тачци полупречника С 8, тако да су тачке А, 8, Б, подједнако удаљене од С, центра прнвлачења система планете X. Пошто се тачка А налази на Северу, а тачка Б на Југу, то се средња тачка мора налазити на Западу. С обзиром на почетну и завршну тачку злочинчевог хода, средња тачка мора се иеминовно налазити на Југо-Западу од тачке А, и на Северо-Западу од тачке Б, дакле на демаркационој линији која раставља секторе северо-западни и југо западни региона злочина. Иримена научне основе на топографију региона злочина. Ми смо теоријски рашчланили покрете, које је злочинац морао нзвршити у своја два хода, и успели смо да на овај начин реконституишемо идеалну и апстрактну синтезу његовог двогубог пута. Планета X — наш злочинац — није се кретала у азуру бесконачног простора, већ у ограниченом региону једног градског кварта. Његова окретљивост, и ако ничим није била ометена, била је потчињена топограФији кварта. Ако пређемо па план вароши Брисла, видећемо: Да се тачка А налази у улици »Баекеп", према Фламанском позоришту, између кеја »Иегге <1е ТаШе«, домицила Жаниних сродника кеја »Гот с( и улице „ЕсћеПев": Да се тачка Б налази у улици „Шгопс1е11ез 1С бр. 22 ; Да је линија А Б, која представља осовину или пречник пута кретања планете X, представљена улицом „Баекеп"; Да је медпјана представљена улицом »Огапс! Новрјсе", Да је полупречник С 8 у правцу Истока, до пресека улица: »Огаис! Новрјсе", »Магсч« и Ве^шпа^е. Да је пут злочинчев морао бити овај: улица »Баекеп«, кеј »Рјегге с1е ТаШе", кеј »а 1а Сћеих 1 ',- улице: »Сапа1 к , »Магсд«, »Огапс1 Ноарјсе", »Баекеп®, »Шгопс1е11ез <( . и Да се средња тачка 8 налазила на Западу, на екваторској.линији, дакле у улици »Огапс1 Новрпзе«, на пресеку путева одласка и повратка, на подједнаком одстојању од тачака А и Б. Апсолутно је немогућно, и са гледишта физичког, и са гледишта логичког , и са гледишта л.удског, да се ова тачка налази на ком другом месту.

Пут злочинчев у овом случају одговара путу воде која се пумпа. Аналогија је очигледна, зцачајна и карактеристична. У свом двогубом путу, оствареном у циљу извршења злочина, злочинац је прво извршио покрст узимања и привлачења детета, а затим, у другом акту злочииа, покрет одбацивања. Слободна воља била је уништена код њега ; ои је радио, као животиња, подутицајем порочпих инстиката и дивљачке, злочиначке, болесне и импулзивне природе. Материја је уирављала и господарнла овим бићем. У човечјем телу има две трећине воде, те се с тога не треба изненађивати што је један човек, лишен слободн'! воље и под утицајем матернје, или јогн боље што је једиа људска маса, морално инертна, у којој је било 66°/ 0 воде, применпла, са гледишта физичког . један хидраулични принцип. Наш злочинац радио је као хидро-пнеуматичка машина, он је прво аспирисао дете, а затим га је одбацио у назад са апсолутном и потпуно савршеном симетријом покрета. Овде имамо, још једном више, прост и очигледан доказ о јединству принципа, које једновремено управља еволуцијама свију тела и бпћа, актима човека, злочинца, као н покретима материја. Прилике и стање места: кућа олочина. Сем у почетној тачци пута, ннко није видео дете кад је нрошло, нити где је ушло. Мала је, дакле, морала бити одвсдена у најмрачнији, најгушћи и у погледу полицијском најмање надзираван регион кварта, у коме се, око 7 часова у вече, не показује никакав живот, и када је цео свет у кући ради вечере. Неопажена, Шана је одведена у једну кућу, у коју се улази и из које се излази потпуно сигурно, дакле у какав специјални и усамљени стан, у који је могућно довести неопажено једно дете. Злочинац је морао имати на расположењу кућу, подесну за извршење његовог злочина, без радозналих и досадних суседа, поштонико од становника кварта није ништа видео ни чуо. После силовања и случајпе смрти детета, злочинац је пажљиво и методично приступио черечењу леша и паковању исечених делова. Он је ово морао радити у потпуној сигурности и без икаквог страха, уверен унапред да га у његовом жалосном послу неће узнемирити никакав сродник, никакав досадни сусед, никакав клијент, па ни полицијски оргаии. Овако брижљиво черечење леша и савршено паксвање ишчеречених делова, никад се не бн могло извршити мирно и хладнокрвно у кабинету каквог лекара, у соби позади дућана каквог трговца, у каквој меблираној соби за самца или у привременој соби какве проститутке. С друге стране опет, невероватно је — да не речемо немогућно — да је злочинац одвео дете у стан који се налазио на с рату. Интелигентна и разумна, Жана не би тако мирно ишла са страним лицем кроз коридоре и уз непознате степенице. И сам злочинац, да је становао на спрату, не би смео рачунати на сигурност. Најзад, на степеницама једне веће куће, у којој станују више породица, н која је