Полицијски гласник

СТРАНА 282

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 36.

њих Дела, а по саолушању Министарског Савета, решено је: да се Павле Ђорђс вић, начелник друге класе среза моравског, округа пожаревачког; и Милован Јовановић, начелник треће класе среза левачког, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда, ставе у стање покоја с пензијом, која им према годинама службе припада. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 17. септембра 1910. год. у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Петра 1., на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Стеван Спасић, полициски писар прве класе среза моравског, округа пожаревачког, на основу §. 70. закоаа о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја с пензијом, која му према годинама службе припада. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 17. септембра 1910 год. у Београду. Р А С П И С сиииа начелствима на обалама Саве и Дунава, Управи града Београда и суду онштине града Веограда

Услед појаве колере — и ако спорадмчне — на дунавским лађама, и обалама у Мађарској, може за кратко време наступити потреба, да се врши строг надзор над лађама било путничким било товарним, сплавовима, дереглијама, скелама и тако даље. Да би се у случају потребе могле преду зети мере предохране против уношења колерне заразе у нашу земљу, тиме што би се сва пловна средства пре приста јања на нашу обалу, подвргла строгом преЈледу, односно исправности здравља нутника и послуге на њима наређујем начелству: да одмах приступи образовању обалских, санитетско-полицијских комисија, које ће састављати: један левар, један полицијски чиновник и један члан суда дотичне општине. Такве комисије образоваће начелство. Те комисије ће делата у сиоразуму са Финанскијским органима дотичног рејона; Финансијски органи неће допустити нристајање никаквог воденог подвозног средства уз нашу обалу, нити искрцавпње путника и робе, као и пртљага, пре но што обалска санитетско-полицијска комисија изврши преглед путника и робе и дозволи искрцавање као безопасно. Преглед ће се вршити на овај начин: Лекар ће ући у лађу, сплав и т. д. у друштву полицијског чиновника и прегледати све особље да није оболело од колере. За то време ће се полицијски чиновник уверши о пореклу путника, или на основу исправа путних, или друге које легитимације, о добу поласка и из кога места * расмотрити да нема које скривено лнце.

Ако нема нигпта сумњивога, дозволиће се искрцавање путника с тим, да путници који нису из заражених крајева, или је прошло више од пет дана, од како су из зараженог краја отпутовали, могу слободно путовати куда хоће; путници пак, који су из заражених крајева, подлежаће пет дана лекарском посматрању, рачунајуКи од дана полеска из зараженог места. Пре дозволе за искрцавање морају ти путници комисији означити место куда путују и стан, хотел или гостионицу у којој ће одсести. Над тим путницима Ке се вршити лекарски надзор за пет дана од поласка из зараженог места. 0 лицима која желе путовати у унутрашњост Србије известиће месна полицијска власт дотичну полицијску или општинску власт, у чију општину лице долази, депешом уз назначење, до кога дана има да се над њим води надзор. Исто то ће се учинити и за лица, која би пре истека рока посматрања, отишла у друго веко место. Ако неко лице, које путује из заражоних крајева, не би то могло доказати несумњиво, сматраће се као да је из заражених крајева и са њиме ће се псступати као са лицем из таквих крајева. Ако би се на неком подвозном средству, лађи путничкој, или товарној дереглији, сплаву и т. д. прегледом доказало, да је на њему неко лице оболело од колере или под сумњом на колеру, или да је у путу умрло под сумњивим знацима, онда ће се поступити на овај начин: ако је оболело лице српски држављанин и ако у месту прегледа има болнице или одељења за изолисање сумњивих путника, болесеик ће се искрцати и према мишљењу лекара упутити или у болницу на лечење или у одељење за изолацију на посматрање. Све особе, које су биле у додиру са оболелим лицем, ако су српски поданици, искрцаће се и упугити на посматрање у одељење за сумњиве. Ако у месту не би било установа за пријем оболелих и сумњивих лица, упутиће се до прве станице на којој тих установа има. Пртљаг путнички у колико садржи прл,аве хаљине, рубље, спаваћи прибор и т. д. иодлежи десинФекцији ако то надлежни лекар нађе за потребно. Еспап, ако је добро упакован а завоји нису повређени — може се подврћи спољној десинФекцији — ако то лекар за потребно нађе. Ако би се обољење показало налицима, која нису српски држављани, искрцавање неће се дозволити на српској обали, ако је обољење на лађама, које саобраћају у мешовитој служби, но ће се лађа упутити даље, брод огласити за заражен — забранити му пристајање уз српску обалу и о томе депешом известити све низводнс и узводне бродарске станице. Ако ли би се сумњиви случајеви обољења појавили на српском броду, са путницима и особљем поступаће се како је напред речено, а брод упутити у петодневни карантнн из кога се неће пре пустити у саобраћај док се не десинФекује. 0 свему овоме известиће се одмах депешом и санитетско одељење Министар-

ства унутрашњих дела. Кад ће ова наредба почети да се примењује, као и на којима ће се местима дозволити пристајање бродова ових врста, објавиће се. Чим начелство о томе буде извештено, обалске Санитетско-полицијске комисије отпочеће овај посао. СБр. 9748. 31. августа 1910. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Љ. ЈовановиЂ о. р.

Р А С П И С Окружним начелствима и Управи града Београда.

Како члановима 18., 19. и 26. Закона о уређењу Санитетске струке нису у довољној мери нредвиђене мере иа сузбијање заразних болести у опште и холеро на посе, то на основу овлашћења, која ми дају чланови 1„ 3., 4. и 33. тога закона издајем ова: У П У С Т В А ЗА СУЗБИЈАЊЕ ХОЛЕРЕ

Мере предохране. 1. Кад се појави опасност од холере, треба обратити нарочиту пажн.у на исправност и чистоту станова у опште, а на станове, у којима станују многа лица, који су мрачни и тегако се проветравају, нарочито. Још већу пажњу треба обратити на механе, гостионице, ашчинице и сличне радње, особиго ако се у њих скупља сиромашнији свет, радници, надничари, беспосличари, лађари, амали и т. д. Такве радње треба редовно и строго ирегледати и настати, да се сви нађени недостатци уклоне. 2. Особиту пажњу треба обратити на снабдевање водом и на уклањање нечистоће. Санитетско-полицијске власти водиће чтално надзор и бригу о чистоти вода, ,<ако за пиће гако и за осталу потребу; забранити свако загађивање места, на којима свет воду црпе и захвата, као и околине тих места, било то отпадцима из кухиње, кућевним ђубретом, прањем нечистих судова и рубља, појење стоке ит. д. Нарочито треба мотрити на то, да се људски измети спирањем не сливају у бунаре и воде текућице. 3. Нечисте воде и кућевно ђубре, треба редовно и што пре износити из кућа. Нужнике особито јавне, треба држати чисто, а по жељезничким станицама, гостијоницама и т. д. често десинФиковати. За време опасности од холере, нужнике не треба празнити, — сем у ванредним приликама, и тада са великом обазривошКу, — и пазити да се дворишта, штале, ђубришта, баште не загађују људским изметима. 4. Кад је холера на помолу, или се је већ и појавила, у н^кима местима, треба