Полицијски гласник

СТРАНА 284

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 36.

лежну санитетску втаст са назначењем где је путник одсео. 23. Над путницима, који су дошли из заражених крајева бпли онп странци пли домородци, вршиће се пето-дневно посматрање, рачунајући од дана кад су заражено место или крај напустили. Где има у месту лекара вршиће носматрање овај, а где га нема, лице нарочито за то одређено. 24. Лекар коме буде поверено посматрање, дужан је свакодневно у одређено време да походи путника у његовс м стану и увери се о стању здравља. Ако се на путнику не покажу ннкакви сумњиви знаци на холерно оболење, може се слободно кретати куда хоће. Покажу ли се сумњиви знаци оболења, као пролив, аовраћање, евентуално изнемоглост, таван промукао глас, хладна бледа кожа, унале очи, грчеви особито у листовимз, лекар ће одмах о томе известити надлежну санитетско-нолицијску власт, која ће предузети даље потребне мере. Док се не изврше потребне мере изолациј\ лекар је дужан остати код болесника. 25. Ако путник, који подлежи посматрању промени место становања, дужан је о томе известити пре поласка месну полицијску власт, која ће о доласку путника известити надлежну власт места у које путује, са назиачењем до кога дана има то лице да се посматра. 26. Да би се посматрање могло над свима путницима потпуно извршити, дужни су хотелијери, гостионичари, старешине ноћних азила, издаваоци постеља за преноћивање као и породице, чији су чланови дошли из заражених крајева, или које су добиле госте из таких крајева, као и сва остала лица, која издају станове и постеље путницима, да одмах известе било телеФоном било усменом или писменом пријавом, надлежну полицијску власт, о путницима, које су примили, Исто тако дужни су што пре нзвестити надлежну полиц. власт, ако путник жели да отпутује или је отпутовао, са назначењем куда је отпутовао. 27. Извесним путницима, као што су исељеници, хаџије, радници, или друге особе, који у масама прелазе границу, даље скитницама, Циганима и т. д., ако има сумње да долазе из заражених крајева —- а страни су поданици — може се забранити улаз у земљу. Ако су те личности у земљи, може им се одредити стално место становања, стим, да сесвремена на време прегледају и подвргну десинфекцији и они и њихове ствари. Ако путника пролазника особито радника и т. д. има вигае, а путују из заражених крајева или места, провозиће се кроз Србију засебним вагонима, на којима ће бити означено да путују из зараженог места или краја, евентуално читавим возовима, који ће бити сасгављени из вагона са непостављеним седиштима, како би се лакше могли десинФиковати. 28. У погледу увоза робе и других предмета из заражених крајева, важе ове одредбе: Забрањује се увоз у Србију:

а. Употребљених хаљина, рубља и постељних ствари. Ако те ствари иду са путником, као пртљаг или као сеоба, подлеже санитетском прогледу и десинФекцији, ако то надзорнп лекар за потребно нађе. б. Крпе, фурдаиразни прљави отпаци. Изузимају се крпе, које су добро збијене, и споља увезане гвозденим обручима, као и отпадци, који долазе непосредно из предионице, тканица, вештачка вуна и отпадци од новехартије. в. Воће и зелен, која расте на земљи или близу површине. г. Млеко и сви млечни производи. 29. Исто тако забрањен је и провоз поменутих предмета кроз Србију, ако су из заррженог краја и ако нису тако упаковани, да се успут нису могли заразити. 30. Забрана увоза и провоза не односи се на оне пошаљке које су пошле из зараженог краја на 5 дана раније, но што се зараза појавила, или које су, пореклом из незараженог краја, прошле кроз заражене крајеве тако, да нису могле доћи у додир са оболелима од холере, њиховим изметима или зараженим стварима, (превоз у пломбираним вагонама, добро залепљеним лиманим саидуцима или добро затвореним дрвеним сандуцима и бурадима.) 31. Санитетском прегледу подлеже: а. Пртљаг, који собом носе путници, који долазе из заражених крајева. б. Брзовозне, споровозне и иоштанске иошиљке личних или сеобених ствари, ако долазе из зараженог краја. Ако у пошиљкама има ношеног одела, рубља и употребљених постељних ствари морају бити десинфиковане, ако су по мишљењу лекара, који је вршио преглед, сумњиве на заразу. 32. Пртљаг лица оболелих од холере, вли сумњивих на оболење, мора се безусловно десинФиковати, и то на истој станици, на којој је и путник задржан. 33. Ако би се десило, да је оболели путник унапред некуда послао свој пртљаг, то ће се исти иронаћи и десинФиковати. 34. Ако би се забрањене ствари ипак увезле у Србију, то ће се на рачун сопственика десинФиковати, или ако је то незгодно сагоревати, у коме случају сопственик нема права на оштету. 35. Увоз других ствари и еспапа, сем напред побројаних не може се забранити, али оне могу бити изложене десинФекцији, ако су сумњиве на заразу. 36. Царински, поштански, жељезнички и бродарски службеници, дужни с.у да известе надлежну санитетско-полицијску власт о пошиљкама свију предмета, чији увоз није забрањен, али који долазе из заражених крајева, ако су приметно зага1)вне. Санитетско полицијска власт у том случају извршиће санитарну ревизију, а ако јепотребно и десинфекцију. 37. ДесинФекција се врши бесплатно. Ако би се десинФекцијом ствари оштетиле, оштећени нема права на накнаду. 38. Особе које се разболу од холере, И1И су сумњиве на оболење, морају се одмах издвојити.

I Сумња на оболење од холере, мора остати све дотле, док се бактериолошким прегледом, који се има извршити два пута у размаку од једнога дана, — не утврди, да у изметима нема холериних клица. 39. Као са болесницима мора се поступати и са оним особама, које изгледају здраве, али у чијим се изметима налази кли! т а холере. 40. Одвајање оболелих и сумњивих на оболење, мора бити тако потпуио, да не могу долазити ни с ким другим у додир, до са лекаром и болничарима. 41. Ако се потпуно издвајање не може извршити код куће, мора се болесник или на болест сумњива особа пренети у болницу или другу зграду одређену за пријем болесника и сумњивих лица. 42. Особе сумњиве на оболење, не смеју бити у истим просторијама са оболелим лицима. 43. Ако је нека особа, била у додиру са особом оболелом или умрлом од холере, или са њеним рубљем, оделом или изметима, мора бити под сумњом да је заражена — ма да не показује никаквих знакова заразе и подлежи посматрању, које не сме бити дуже од пет дана од дана, када је особа била у додиру са зараженим лицем или предметима. Но у извесним случајевим, кад то лекар за оправдано и потребно нађе, могу се така лица и одвојити и подврћи бактеријолошком прегледу. То одвајање не сме трајати дуже од пет дана рачунајући од дана када се особа могла заразити, нити смеју таке особе бити заједно са оболелим лицима. 44. Домови укојима има оболелих лица од холере обележиће се таблама. 45. Ако се болесник из дома не може пренети у болницу или другу неку зграду, одређену за пријем оболелих од холере, остлвиће се у дому, али ће се онда здраве особе иселити. 46. За пренос болесних или сумњивих на оболење, смеју се употребити само нарочита кола или восила. Никако не треба упогребљавати превозна средства, која служе за јавну употребу. Кола која су употребљена за пренос холеричних болесника или сумњивих на холеру, морају се одмах десинФиковати и тек по свршеној десинФекцији опет употребљавати. 47. Особе које негују холерне болеснике, не смеју општити са другим оссбама, све док то лекар не одобри и док се ?1ад њима не изврши дееинфекција. 48. Кад неко лице умре од холере треба га одмах неокупано и иепресвучено, завити у чаршав нато.ивен са 3°/ 0 карболном водом. Затим положити у мртвачки сандук, који мора бити са свих страна добро затворен, чије је дно посуто дебелим слојем струготина, плевом, трињама. Сандук треба одмах заклопити, а сме се отворити само са допуштењем лекара. Ако би се из ма каквих разлога морао леш окупати, може се то учинити само по одобрењу и упуству лекара у некој течности за десинФекцију.