Полицијски гласник

СТРАНА 290

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 37

околина, као и турска црноморска азијска обала. Према путницима, њиховим стварнма и роби из тих места примениће се од данас све мере, које су објављене у упутствима о сузбијању колере СБр. 10081. од 10. ов. месеца, Српске Новине Бр. 202. Из ових места забрањује се увоз у Србију: зелени, поврћа, воћа и свих продуката који расту у земљи иии близу земље, као и млека, сира, бутера и свих осталпх млечних пропзвода, свих свежпх намирница за живот, рибе свеже, сушсне, сољене и других сличннх ироизвода. Прсмет путника и робс из Цариграда, његове најближе околпие и са азијске црноморске турскс обале одобрава се на сргтско турској гранпци само на два места: Пироту и Ристовцу. Препоручује се грађаиству н )утнпцима, да ову објаву риме зпању, а властпма и санигетско-по лјцијском особл>у препору туј з се брпжљпва и строга прпмена паредаба, пмајући у виду потребну предусретљивост у служби. СБр. 10504. 20. септембра 1910, год. у Београду. Застуаник Министра унутрашњих дела, Министар финансија Стој. М. ПротиЂ с. р.

0 Б Ј А В А

На основу мишљења Главног Санитетског Савета Бр. 89. тек. год. да сољена и сува риба, и ако долази из крајева, који су оглашени за заражене колером, сама по себи не може бити носилац колерне заразе, — мењам решења мојих претходника СЛ 10007. од 15. септембра 1908. г. СЈг 9848. од 6. септембра 1910. г. и решења моја СЈТг 10273. од 15. септембра и С№ 10504. од 25. септембра тек. год., у колико се она одпосе на увоз суве и сољене рибе и одлучујем : Дозвољава се увоз сушене и усољене рибе из Русије и осгалих држава под овим условима : 1. Да је риба, која се увози из Русије, провела на путу најмање 15 дана, а толико исто лежала и у саламури. 2. Да има уверење:

а., из кога је краја? б., кад је стављена у саламуру или на сушење? в., кад је пакована у бурад и где? г., ако је риба дезинФикована, када и где ? 3. Да се риба може подврћи спољној дезинФекцији на улазној станици у Србију, ако то надлежнн лекар за потребно нађе. 4. Да риба мора бити спакована у бурад, која су добро стегнута, да не проиуштају никакву спољашњу нечистоћу, а никако у џаковима или другом ком завоју, који јс пропустљив за спољну нечистоћу. О овоме се извештавају све надлежне санитетске полицијске и царинске власти ради знања н управЉ 9 ј Њ с1. СБр. 10824. 27. сепгембра 1910. год. у Београду. Застуиник Министра унутрагињих дела, Министар финансија, Стој. М. ПротиЋ с. р.

КАЖБЕНИ ЧИНОВНИЦИ Г. Сретен НедиК , начелник среза моравског округа нишког, кажњен је одузимањем једно месечне платс, у корист пезионог Фонда за удовице и децу умрлих чиновника, регаењем Господина Министра Унутрашњих Дела, од 22. прошлог месеца П№ 19071 зато, што је противно закону узео у гопис среску нмовину и одредио продају.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ТУЖБИ ЛИЦА ПОВРЕЂЕНОГ КРИВИЧНИМ ДЕЛОМ (О ПРИВАТНОЈ ТУЖБИ) (иАСТАВАк) V. Кривична дела по тужби разлиК УЈУ се У аасолутна и релативна. а) Апсолутна кривична дела по гужби су она, која се у свим случајевима ислеђују по тужби. Тако браколомство (§ 196) и одвођење туђе жене (§ 197). б) Релативна кривична дела по тужби су она, која се ислеђују по тужби само под извесним претпоставкамв, пли само ако постојеу време извршења одаоси одређене врсте између повређеног и извршиоца. То је случај с крађом и утаЈом (§ § 235 и 236), с преваром (§ 258) ит .д. VI. Кад се кривична истрага по једном кривичном делу води по тужби, оида то важи п за покушај истог кио и за саучешКе (подстрекавање и помагање) и подржавање (§ § 49 и 50) у истом. За подржа-

вање је ово врло спорно. Према некима за њега то важи само код релативних кривичних дела по тужби.') Према другима то важи само за лично и у напред обеКано подржавање, алн не за стварно. 2 ) Према некнма опет то не важи за подржавање ни у ком случају. 3 ) С гледишта нашег законодавства иесумњиво је, да се п подржавање ислеђује по тужби, ако то важи за подржавано кривично дело, јер о подржавању говори се у пстој глави у којој II о саучешКу, што значи. да за њ' треба да важе иста правила као и за саучешће. И с1е Је^е Гегепс1а јо то једино оправдано. 4 ) Ако је једио кривнчно дело по тужби у пдеалиом стпцајус пзвесним крнвични м делом, којо ислеђује по званичној дужностн, н. пр. браколо.мство с родооскврњењем оно ипак остајс крпвично дело по тужби, а ово друго по зваипчној дужностн. VII. Подпзање тужбе код крпвпчппх дела по тужби јс право повређеног. Оио се сасгојп у томе што се без вољс овлашћеног па тужбу но може повести кривична истрага. 5 ) Ово право јс је ј^дпо јавно-правно овлашћење. 1. Код неких крпвичиих дела по тужби јс изрично рсчено, ко има право иа тужбу. Тако код браколомства и одвођења туђс жсне само муж може тужнти. Кад нијс ништа о томе речено, има се узетн, да право па тужбу припада једипо иовређеном. То је пак рнај, чнје је добро, протнв којега је управљспо крпвич :о дело у пптању, т. ј добро неиосредно поврођено нли угрожено тим кривичним делом,") дакле не сваки, чијн јо ма какав интерес н.име повређени или угрожен, или на чију је правну сФеру напад управљен, као што тврде, прво Ке8а1ег а други КОМег. Но код неких кривичних дела дато је изрично право на тужбу поред повређеиог и другим лицима. Тако код увроде, клевете и лажне оптужбе право на тужбу имају отац за своје непунолетно дете, муж за своју жену и тутор. за своју пупилу (§ 216 т. 1.). 2. Ако су впше њих овлашКенн на тужбу, онда је право на тужбу сваког од њих пезависно у сваком погледу од права осталих. Огуда право једног може застарети, а другог не (§ 76 а1 2). 3. Ако је онај, који има право на тужбу, неспособан за вршење правних послова, може место њега подиКи тужбу његов законскн заступник н онда, кад у закону није ништа о томе речено (н. пр. § 253), сем случајева, где је изрично казано, да је са мо ово илп оно лице може подићи тужбу (н. пр. § 196). Но за законског заступнпка се не може тада рећи, да има араво на тужбу.') Ако је законски заступник извришлац крпвнчног дела по тужби или подстрекач н помагач, или је неспособан за правне послове, или је не-

[ ) Мегће1 П Н 3 738, 4 428. 2 ) 0181гаи8еп § 257 49. 3 ) ВтЛгпд НапсЉ. 637. 4 ) Уп. V. ИвгI § 183, КоШег 30. 5 ) Соп1га Тћоп Еесћ1дпОгш шк1 зићјекНуез Песћк 138, Но1гар(е1 О. А. 30 433. в ) V. Ваг 307, V. Изг1 § 45 III 1, Ргапћ § 61 III, Ргпдег 193, Меуег-АИГеШ § 43 пр. 24. Тако Меуег-А1Ге1<1 240, 01зћаизсп § 65 15. Прот. ВхпсЧпд НатЈђ. 627.