Полицијски гласник

БРОЈ 38 ' У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 10. ОКТОВРА 1910. ГОДИНА VI

СЛУЖБЕНИ ЛНСТ МИНИОТДРСТВД УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а ирема потреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију поЛ -Ициј ских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње За ипостранство: годишње 24, нолугодшпње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

С ЛУЖБЕНИ ДЕ 0 Указом Његовог Величанства Краља Иетра I., на предлог Заступника Мипистра Унутрашњих Дела, М«нистра Фипансија. а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решеље Државног Савета од 20. августа 1910. године Вр. 8292, донесено на основу члана 144. тачке 9. Устава, које гласи: да се прота г Вор1)е С. Чемерикић, парох паупарскн, родом из Призренаи поданик турски, по својој молби прими у срчско поданство, заједно са сво.јом женом IЈ,петом и малолетном децом: Јованом, Димигријем, Растислзвом, Велибором, Зорком и Наталијом, изузотно од § 44. гр ђан ско - закопа. И:1 канцеларије Мипнстарства Унутраши>их Дела, 28. ссптембра 1910 год. у Г)вограду. СТРУЧНИ ДЕО

0ТУЖ5И ЛИЦА ПОВРЕБЕНОГ КРИ8ИЧН1М ДЕЛОМ (О ПРИВАТНОј ТУЖБИ)

(СВРШЕТАК) 3. Првн дан рока је за злочине и преступе дан. који следује дану сазнан>а(§ 76), за нстуле дан, који сге^ује дану извршеља криничног 1сла (§ -)9б). 1 ) Рок се пак завршавас почетком огтог дана тринаесгог одиосно четвртог месеца, који је истог датума као и први дан рока. Тако ако је ко сазнао 15.јануара 1911 за крађу и крадљивца (§ 235 к. зак.\ рок истиче с почетком 16. јануара 1911, другим речима 15. јануар 1 91 I је последњи дан рока. Али ако се јо за тужбу овлашћепи палазпо у правној или стварној немогућноотп (н. пр. за вре.ме ратнрг стања, кад судови не раде, или кад сеје налазио на далеком

') Дан сазпања одн. извршеља-' (сНез а с[ио, нема се дакле рачунати у рок).

морском пуговању или кад се има да решава о ком прејудицие.шом питап.у), рок не тече све догле, док та немогућност није пресгала. Протипно решење би било супротно циљу ове установе п неираведно, јер за таквог повређеног се не може ре ()И, да је пропустио употребу свог права на т.ужбу. 1 ) Рок се дакле има сматрати као 1етрив иШе, а не као 1етризсопИпиит. 4. Ако је законски заступннк на тужбу овлагаКеног промењен, протеченидео рока се рачуна, тако да нов заступник има на располож^њу само остатак рока. 2 ) Алп је сходно духу ове установе узетп, да за новог заотупника остатак рока почиње теКи тек онда, кад је сазндо за кривилно дело и кривца. 3 ) 5. Суд јс дужан да утврдн, да рок за тужбу још пије прошао. У случају су.мње терет доказивања не пада на тужноца,*) 6. Ако се погрегпно узме, да се извеспо крнвично дело ислеђује по званичној дужчости, те је исграга п суђењс започето без тужбе, НЈ.есуда се ипак може да допесс, ако пре тога на тужбу овлагаћенн исту подигне, 5 ) 7. Право на тужбу за злочине и преступе може битп изгубљено и пре рока од 'једне године. То ће бити онда, кад је рок за ;тарелостп крпвичног дела по тужби од десег о ;носно три година (§ 76) протекао, про но гпто се је навршио или почео рок од годчне дана, јер овај почиље тек од дана сазнања кривичног дела и крнвца, док ггрви од дана и.гвршења кривичног дела. IX. Тужба је у погледу суделовача у кривичном делу недељива, т. ј, немогуКо је подићи тужбу само против некојих, а не и против осгалих. Ако је на

1 ) Тако Меуег-АИреМ 253, СНзћаизеп § 61 50 — 52, Ргпдег 1 20 2, Егапћ § 61 VIII. 5 , КбШег 91. 2 ) Тако Меуег-А1Це1(1 253, Ргапћ § (35. IV. 2. ОШгаизеп § 6?. 2. Прот. ВгпсИпд 629 (кад повређени није напрч.шо 18 година у време извршења кривичног дела) и V. 1.18x1: § 45 пр. 7: рок почлње тећи за новог заступпика из нова од дана, кад је он еазнао за кривично дело и кривца. 3 ) г Гако Меуег-А11[е1(1 2 53, Ргапћ § 65 IV. 2, Прот. Ргпдег 200. 4 ) Уп. Ггапћ § 61 VIII 7. 5 ) Уп. Ргапћ § 61 VIII 8,

тужбу овлашћени тоучинио, има се узети да је тужба ггодигнута и против осталих суделовача. Исго тако у случају идеалног стицаја кривичних дел«, од којах су два или више по тужои, тужба је недељива, али наравно мод условом даје једно исто лиие овлашћено на тужбу у ногледу свих кривичних дела ио тужби. Тако ако је бацањем камена А лако иовређен и нека ?вегова ствар уништвна, А не може тужити Б само за лаку повреду. 1 ) Ако је то ипак учинио, има се узети као и горе, да је тужбу подигао за оба кривична дела. Али ако би н I тужбу овлашћени подигао тужбу под условом, да се суди само за телесну повреду или само против некојих суделовача, тужба се има одбити,.' 2 ) Ако је у питању једно релативно кривично дело ио тулши, онда наравно иринцин педељивости тулше не важи за оне суделоваче, против којих се истрага води по званичној дужности. Тако тужба подигнута за крађу против задругара, који је имао за саучесника лица, која нису задругари, не мол^е се смаграти, да је управљепа и против ових, јер се истрага има повесги против њих по званичној дужности. Али ако је било више задругара, онда тужба подигнута против једног важи и нротив осталих задругара. 3 ) X, Што се тиче садржине тулше, доволј ПО је, да се из ње јасно види воља, да се извршилац кривичног дела казни. Зато се има сматрати као неважећа тул^ба условно подигЕтута, на пр. под већ поменутим условом, да се кривична истрага поведе само лротив неких суделовача 34 )

1 ј Тако Меуег-А11(еШ 254. Против ВгпсИпд 635 и 636, којиузима, да тужба не важи за кривично дело, које није у њој наглашено. 2 / Тако Меуег-А11(еШ 254/2 55, 01зћаизеп § 61 45. 3 ) Уп. Меуег-А11(еШ 254 пр. 65. 4 ) Тако V. 1; Г 8 х 1 § 45 III 5, Меуег-А11[еШ 2 54, Оићаизеп § 61 46 и 47. — Постоје међутим неколико различних мншљења о томе: Према 018ћаи8еп-у § 61 45 и ОррепћоГ- у § 61 23 тужба је ииак пуноважна, ако су услови резолутивни, а ови се сматрају да не постоје. Нрема Ргапћ- у § 61 VI 4. условна тужба је пуноважна, али се истрага не може повести, док год услов није испуњен, и услов мора бити испуњен у року за подизање тужбе. Тужбаје ништавна вели, само онда, кад је услов правно немогућ. ВтсИпд 656 и На18сћпег 1 717 саматрају за допуштене извесне услове,