Полицијски гласник

ВРОЈ 41.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНАЧЧ25

да јо уговорен такав услов чије испуњење или неиопуњење зависи једино од воље обавезанога, услов који је познат, у праву, иод именом аотестативнога услова. (1а сопс1Шоп ригетеп! ра1;ек1а11уе '). Неизвршење уговора од стране једног уговорача може имати само ту последицу да на терет тога уговорача ставијош једну обавеау: обавезу накнаде штехе (аг^. из речи: » . . . . и за оштећење накнада учини« — у §-у 553. Грађ. Зак.). У неким законодавствима, као што је на пр. Француско, некрива страна имала, би, у случају неизвршења уговора. и право на раскинуће овога (чл. 1184. Франц. Грађ. Зак.), право које она код нас, бар у случају делимичнога неивршења, нема (§ 553. Гра1). Зак.' 2 ). (наставиће се) Ж. ПериЂ „АД1ИНИСТРАТИВНА УПОТРЕБА ОРУЖЈА ОРГАНА ЈАВИЕ ВЕЗВЕДНОСТИ И ВОЈС^Е с нарочитим погледом на ирава Аустрије, Пруске, Средње Немачких Држава, Енглеске, Франнуске и Италије*. од Д-ра Аугуста Вилфлинга. Сам наслов горњега дела (које је прошле године изашло у Бечу) указује на акутну потребу расправс тога питања у нас, те ће свакако бити од користи да читаоце »Полицијскога Гласника" упознамо са садржином његопом, што Ке уједно бити и објашњење, како је то питање расправљено у законодавствима горе поменутих модерних држава. Дело је подељено на четири одељка: I. Појам ирава административне уаотребе оружја; надлежност за регулисање тога ирава; аоводи за административну уаотребу оружја у оаште. II. Органи јавне безбедности овлашАени за уиотребу оружја и њихово ираво на административну уиотребу оружја. III. Административна уиотреба оружја војске. IV. 0 казнено-аравној одговорности органа јавне безбедности и војних лица за аоследице њихове уаотребе оружја.

') В. 1Јасап(;тепе, Ргесгз Ле ЛгоИ спИ, II, р. 655 е4 656 : ]Чи11а ргот18810 ро(ез( сопз181;еге, ^иа1ех уо1иа1а1е рготШепИв 81а4ит сар14 (1 ј . 108. § 1., Б. Ое иегћ. ађ!., Х1^ V, 1). ПогпБиг^. Саз ШгдегИсће КесМ <1е8 Оеи1всћеп Кегсћз ипЛ Ргеиззепз, Егв1ег Вап'1: Оје а11§ететеп 11,ећгеп, 8. 507.: 01е 81геиГга§е ђевсћгапк! вхсћ .... аиГ Уегзргесћеп, чге1сће Vоп с1ет аићјесИкеп Егтеззеп с!ез вгсћ \ 7 егр[Исћ1еп(1еп аћћап§1§ §етасћ4 лччч^сп®; Ђ. Павловић, 0 уговорима и обвезностима у оаште, стр. 57. (Друго издање). 2 ) Код нас је дискутовано питање, да ли би некриви уговорач могао тражити раскид уговора бар у случају његовога потпунога неизвршења од стране нротивнога уговорача, ако ово не би било изречно уговорено илп ако тако право некривом уговорачу не би сам закон признавао. Ми смо, држећи се изворника § 553. нашег Грађ. Законика, § 919. Грађ. Зак. Аустриског, изјаснили се, у својој расправи: 0 аоништају уговора због неизвршења, у негативном смислу, док X. Павловић мисли, напротив, да некрива страна има, у горњем случају, право на раскид уговора (ор. сИ., стр. 327.,). Јуриспруденција Касационога Суда овде је колебљива. В. Ст. Максммовић, Нова Збирка чачелних одлуна одељења и општих седница Касационог Суда, IV. Завршна књига стр. 110. и 111.; Г. Никетић, Грађаиски Законик Краљевине Србије, стр. 355. и 356..

Да би јасније било излагање целога дела, као и тога, шта је у њему предмет пишчева излагања а шта не, изнећемо у целости први параграФ првога одељка његовог, који носи наолов: Појам административне употребе оружја. У самом појму државне владалачке силе лежи, да своје заповести извршује, те да на тај лачин може васпоставл»ати свако стање какво хоће. Кад се при том воља државна не саглашава са вољом појединца и наиђе на отпор његове воље, мора се ипак остварити воља државе над вољом појединца. 'Го се од вајкада чини у свима областима државне управе у облику иринудне силе, применом материјалне силе. 0 араву иринуде може бити речи тек у модерној држави. Уставно ираво иринуде регулисано је скупом гарантија које у уставној држави постоје за то, да се воља поједтаца не би морала подвргавати беско,,исној принуди, а нарочито да се не би подвргавала самовољи органа који врше принуду (пошто се државна принуда може вршити само преко физичних особа). За државну нринуду у области унутарње управе остаје још читав низ облика принуде: психолошка (компулзивна) принуда, која је испољена у казнама за непослушност; принуда која постоји у тако званој политичкој егзекуцији, а нарочито у извршењу накнада; најзад, где све то није довољно и пригодно, разни облици личне принуде и непосредне (Физичке) употребе силе (непосредни напад на имање, слободу и телесни интегритет појединца). Крајње од средстава, којима државна управа располаже, јесте уиотреба оружја; њеном помоћу држава је у могућности да приведе у дело своје дужности према свакој непослушности, сходно државној вољи, и да безусловно потчини себипојединца приликом јавне унорности. Употреба оружја битно се разликује од других средстава принуде. И код примене осталих средстава принуде није искључена опасноот, да се ирема индивидуи не примењује права државна воља. Али у модериим управама за такве су случајеве предвиђене извесне гарантије општега значаја, које појединцу могу да прибаве сигурност и убеђење, да јс према њему I римењена баш права воља државе. (Ту спада издавање наредбе за извршење извршном органу и дужност овога да је покаже); само где то не би било могуће, где још није било нретреса и рочишта, где је потребно брзо учешће власти, довољно је опште обележје службеног органа: кокарда, грб, ешарпа и т. сл.). Појединац се мора повиновати само тако легитимисаном извршном органу; но посумња ли он у законитост принудне државне заповести, стоји му отворен пут жалбе и незадовољства. Код већине облика принуде, то право жалбе и незадовољства, даје могућности вишим инстанцама да изврше потребну корекцију. Код употребе оружја то је искључено; ту се држава у повећаној мери ослања на оданост служби, промишљеност и одмерење егзекутивног персонала. Но баш ту по-

стоји велика опасносг од повреде највећих интереса појединца, телесног интегритета и живота његовог од самовољних радњи органа који врше принуду. Друга је разлика од веће важности : мера, а тиме и иоследице свију осталих облика принуде могу се безмало са свим тачно унапред предвидети и довести у сагласност са циљем коме се тежи. Ако је постигнут циљ, онда, природно, престаје бити оправдана свака даља принуда. Код улотребе оружја то је друкчије. То доноси собом особена каквоћа оружја, те се никако не може поуздано или у најмању руку бар не може се са приближном поузданошћу унапред израчунати последица његове примене, у колико је оличена у повреди телеснога интегритета или убиству човека. Ако би у поједином случају, н. пр. само у задавању лаке повреде, намера извршнога органа била одрећена. ипак последица употребе оружја може бити смрт или трајна тешка телесна повреда или поремећај здравља. Томе могу бити узрок са свим случајни моменти на страни повређенога. При руковању оружјем, које захтева извесну умешност и обученост, никако се не може утврдити, од коликог ће утицаја на последице моћи бити употреба оружја услед евентуалне оскудице тих захтева или субјективних момената, који се са становишта извесног државног принудног средства не би могли оправдати, као н. пр. телесна снага и темпераменат, страх и раздражење, али и самовоља и рђави мотиви (љутња, осветољубље, мржња). Поред тога, детаљним прописима не може се искључиво или нарочито утврдити мера употребе оружја, у колико она зависи од последица стварне примене оружане силе; такви се прописи дају још само за врсту оружја које се има употребљавати у примени и за трајање примене. Кад је употреба оружја произвела телесну повреду или смрт једнога човека, она увек повлачи за собом једно зло, које дуже траје но што је то потребно према циљу принуде. У том се погледу употреба оружја једновремено и из основа разликује од свију других средстава принуде, пошто ова треба да спрече неред и да изгредника учине неспособним за продужење противстајања, непослушности и томе сличног. Уиотреба оружја иде даље од основне мере аолицијске аринуде. Она је баш за то одређен а, да иовређује највеКа добра човечја, живот и здравље његово, и у битности својој представља, дакле, ограничење права телесног интегритета и живота државних грађана, које је у Уставу тако особито зашгићено. Наука о административној употребн оружја требало би с правом да заузме угледно место у систему атминистративног права. Према изложеноме утврђен је иојам административне уиотребе оружја у два правца. Најпре у погледу његовог изузетног положаја услед природе оружја, и по том у његовом односу према уотавном праву телесног интегритета нојединца .