Полицијски гласник

БРОЈ 41.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 327

вало, овда би то зацело било најмање онако јасно и разговетно исказано, као што је у немачком закоеу о штампи ( в са мо је онда допуштено"), особито.што би тиме претрпело измену досадашње у теорија и пракси признато правно стање. У осталом са гледишта власти, које воде надзор над штампом, може се само желети, да више лица приме на себе одговорност за дужности, које су законом додељене одговорном уреднику. Није без интереса упоређење са одредбом чл. 291 швајцзрског пројекта казн. законика од 1908 гадине . На новинама и часописима означиће се име уредника. Ако један уредник управља само једним делом новина или часописа, онда ће се он означити као уредник овога дела. Ова одредба, која пада пријатно у очи својом провидном простотом — као можда цео пројекат — полази очевидно од претпоставке, дасе или о целбм послу окоуређивања једно једино лице стара, или, ако више лица имају у томе учешћа, да су редакцијски послови између њих подељени по тачно одређеним деловима периодичнога часописа. Ово лице односно ова Иица треба онда просто да буду означена на штампаноме спису, Ипак је свакоме, ма и мало посвећеноме познато како су заплетени узајамни односи појединих лица, која се баве уређивањем, како су поља њиховога рада често само сасвим у опште означена по садржини материјала, како се њихови задаци често укрттају и један у други улазе, како је чешће потребно да моментано један другоме притекне у помоћ и какве тешкоће при оваком стању ствари настају, кад се хоће да се у овој мравињачкој журби издвоји делатност појединца под микроскопом казнено-правне одговорности. Швајцарски пројекат казненога законика полази зацело од иачела, да означење, било једнога, било више уредника, мора одговарати стварном стању ствари. Али, ако је ово стање тако, да су више уредника постављени, а није свакоме од њих додељен одређен део периодичнога штампанога списа, онда за овај случај не садржи споменути пројекат никакве одредбе. Нарочито је сумњиво, да ли у овоме случају морају сви као уредници бити означени, или је допуштено означити само једнога или другога, и ко или који од њих то могу или морају бити. Очевидно ствар се тиче питања: шта карактеригпе делатност једнога одговорнога уредника у уредништву, које се из више лица састоји, у односу према делатности сауредника, и шта чини правну основу њихове одговорности ? Али и у садашњем аустријско.ч и у немачком праву о штампи нема никакве одредбе, која би нам могла пружити ма како руководство у дотичном правцу. Јер из тога Факта, што закон допушта одговорно уредништво више лпца, било само рго с Ц у180 (као немачко право), било рго ш( П у180 (као аустријско право), не може се очевидно још ништа закључивати. из чега би следовао неки одговор на постављено питање.

С тога не оотаје ништа друго него да се одговор на ово питање остави сасвим теорији. Њрн је задатак да испита, како се онај првобитни појам одговорнога уредника као нравога уредпика, како га је себи законодавац представљао, преображавао под утицајем развића новинарства, у ко/шко се ово преображавање с обзиром на практичну потребу довољне правне заштите може примити, и у чему се онда управо састоје конститутивни елементи и појамне ознаке овога института с обзиром на чињеницу, да се овде из једнога појма стварнога живота образовао аравни аојам. (наставиће се) Превео Д-р Д. Аран-ђеловиЋ. .м»н« 0УД0КА П01ИЦИЈА У ФРАНЦУОКОЈ

(наставак) Ири свем том, у случају (1адгап1 /ШИ 1 ) ове се атрибуције модиФикују и раширују; оне се не ограничавају више само на давање извешћа магистратима, они тада делају, Тако пољски и шумски чувари могу да задрже и одведу пред примирителног судију или кмета свако лице које је ухваћено на делу, кад деликт повлачи казну затвора или тежу казну (члан 16). Прокуратори републике, истражне судије и сви помоћни службеници, у свима случајевима Г1адгап1 ШИ, кад је дело природе да повлачи бешчасну или срамну казну, дужни су да одмах иду на лице места и саставе потребне протоколе у циљу да се констатује согриа ЛеИсИ, његово стање и место; они су дужни да приме изјаве присутних лица или оних који могу дати каква извешћа; они позивљу сроднике, суседе, укућане; они узапћавају оруђа деликта; врше претресе који су корисни за маниФестацију истине; наређују баш апшење оптуженог (чл. 39. 42. 59.). Иста овлашћења дата су овим органима баш и у случају кад деликт није [1адгапГ, али је учињен унутра у кући, кад старешина захтева да га констатују. Тако у ова два случаја, они приступају правој истрази, врше баш власт која прелази границе судске полиције; они тада врше законском делегацијом Функције самог судије. Али је законик допустио само као изузетак, који захтевају особене прилике ову атрибуцију. '). Да објаснимо шта је [1адгап1 <1&1И по фраицуском кривичном иоогупку. Члан 41. зак. о крпвичном поступку овако га децтерминишо: »деликт који се учннтг сада илн који тек «што је учињен јесте (Гадгап!; Л6Ш. (^е с1еН1 ае 8 сотте1 ае1ие11етеп1:, ои ујеп! с1е ве сотто1ге «681; ип с1е1Ц Па§гап1;). Такође ће се сматрати као »ПацгапЕ ЈеШ слзчајеви кадје окривљени гоњен јавном двиком, (раг 1а с1атеиг рикИдие) и случај кад окрив»љени буде нађен са стварима од вредносги, оружјем, «оруђем или хартијама из којих се да претпоста»вити да је-он учинилац или саучасник под условом »да је то у времену блиском делнкту.* Члан 32. прописује : »у свима случајевима Пп§гап1 ЈбШ кад је дело природе да повлачи бешчасну или ерамну казну прокуратор републике изпћи ће на лице места без икаквог одлагаља.* Члан 46.: «Атрибуције које су горе дате прокура»тору републике за случајеве Па#гап1 с1бН[, имаће в места сваки пут кад се тиче каквог злочина или

Мвђд тим чим јс истражни сддија арисутан на месту, надлежност свих службеника судске иолицијв арестаје; никаквог сукоба не може бити између њех. Судија ради на основу власти која му је својствена, други органи судске полиције по сили изузетне делегације, тако рећи на основу прећутнс делегације самог судије кога они само замењују. Чим се појави истражни судија, сви оргаеи који су у суштини само његови помоћници и делегирани, дужни су да престану да раде и да му реФеришу. Само он има потпуну власт да ислеђује и следствено он апсорбује својом акцијом све особне власти установљене да му помажу или га замене. Сви акти, које би могли учинити ови службеници, у његовом одсуству морају му се предати кад он дође на лице места и отпочне ислеђење, пошто он има власт да их испита, пр вери, уреди и баш поново изврши. Само не ирестају тада функције ирокуратора реиублике, али оне мењају арироду. Пре доласка судије он приступа провизорно актима ислеђења, врши дужност судије: чим се појави овај магистрат, он предузима поново своје функције државног тужиоца; он се ограничава на захтеве, а судија решава о његовим захтевима, 1 ) Из овога се види да су најважнији и први органи судске полипије у казпеном предмету: ирокуратори реиублике и истражне судије. Атрибуције осталих службеника судске полиције ограничене су и ми смо их сумарно обележили. Расмотрићемо из ближе функције поменута два магистрата, од којих је први у принципу инвестиран само иравом гоњења , а други ислеђсњем. 1° Прокуратор републике. Члан 22. Француског законика о кривичном ноступау прописује: „прокура»тори републике имају дужност истражи»вања и гоњења свих деликта, чије су»ђење припада судовима за преступна »дела и крпвичним судовима. Гоњење то је вршење јавне акције. Државни тужилац инвестиран је са два различна права: правом да стави ову акцију у покрет и иравом да је вргаи пред судом. Кад прокуратор републике нађе да има места гоњењу, он предаје доказе »деликта, баш и ако није (1адгап1, кад је учињен у »каквој кући унутра и старешина куће буде тражио »прокуратора републике да га констатује;" Најносле члан, 106 пом. законика наређује:« сваки »који располаже јавном влашћу и баш свако лице, »биће дужно да ухваги окривљеног који је изненађен »на делу, или гоњен јавном виком или у случајевнма «који су подобни Г1а§гап1 ЈеШ и да га одведе пред прокуратора републике, за шта није погребна на«редба за довођење, ако злочин илн деликт повлачи ((бешчасну или срамну казну*. Из ових тексгова нзлази: да закон сматра као »случај ЏадгапГ <1еШ следеће случајево : 1° кад се ((Злочин сад учини; '2° ток што је учињен; 3° кад је окривљени гоњен јавном виком; 4° кад се нађе »са стварима од вредности, оруђем, орулсјем илн хар»тијама из којих се да предпоставити да је учипилац пли саучасник, под условом да то буде у времену ((блиском деликту; 5° кад старешина куће у којој је ж бпо учињен злочип или деликг захтева судску по»лицију да то констагује, — ( РаизИп НШе. 'ГгаШ Ае1 1ш1гисИоп сг1т\пе11е ои ИгАогге Аи соАе с1' 1ш1гисИоп сггтгпеИе. I. IV стр. 678. 779.) ') РаизИп ШИе. Цитирано дело. Стр. 85.