Полицијски гласник

СТРАНА 342

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 43.

сти; он може дакле да изађе на лице места, да саслуша сроднике и суседе, да састави протоколе, да ухвати привремепо оптужене и да приступи најпосле сумарно најхитнијим актима припремног поступка. Ако деликт није На^гап!;, атрибуције државног тунгиоца врло су ограничене. Кгзали смо да по члану 22. зак. о крив. иостунку прокуратори републике имају дужност истраживања и гоњења свих деликта чије суђење припада судовима за преступна дела и кривичним судокима. Ако прво од ових овлашћења не прнпада искључиво њему; друго припа да само њему самом; он једини има дужност да гони. Гоњење (1а роигзиИе) се саотоји из свих захтева које он у сваком предмету, по члановима 47. 53. 54, 61. 64. и т. д. зак. о кривичиом постугшу упућује суду. Али шта је то право истраживања? каква овлагаћења оно даје државном тужиоцу? Истраживање злочипа и преступа претходи свима актима, не само суда, него саме судске полиције. Оно конститушпе прву обавезу коју закон налаже свима агентима судске полиције. Она се састоји не само у констатовању нарушења, у колико је њихова егзистенција откривена, него и у трагању за нарушењима која су могла бити учињена, да се ухвате хватањем трагова нарушења. Ова јо обавеза општа, кад се не везујуКи се ни за какво нарочито дело, резимише у овоме вечном трагању којо су дужни да врше непрестано у свом ресору сви органи судске полиције. Она је специјална кад се примењује на овај или онај деликт који означавају каква достава, тужба или ма какав глас. У првом случају, она се маниФестује акгима надзора; у другом трагањем, било чисто адмипистративним, било судским, ако има томе места. Право истраживања у рукама државног тужиоца, обухвата дакле Све акте надзора и администације којима се одаје сваки прокуратор републике у свом ресору, било да констатује да никакав озбиљан деликт не умакне његовој акпији, било да осигура гоњење свих ових дела која су му означена да су учињена. Праву истраживања, државни тужилац сједињује право примања достава, тужби, протокола и свих аката који имају за предмет да открију егзистенцију каквог злочина или деликта. Члан 18. зак. о крив. поступку прописује да му се морају доставити за осам дана сви протоколи шумских чувара. Члан 20. прописује,- да му морају бити достављени протоколи пољских чувара ошптинских и других, кад се тиче каквог деликта који је такве природе да заслужује казну за преступ. Члан 29. додаје: »свака »конституисана власт, сваки чиновник »или јавни службеник који би при вр»шењу своје дужности сазнао за какав »злочин или преступ, биће дужандаодв мах извести о томе прокуратора репу»блике код суда у чијем је ресору овај » злочин или деликт био учињен, или »у коме би се окривљени могао наћи, и »да преда овоме магистрату сва извешћа,

»протоколе и акта која се на исти односе«. Члан 30. распростире ову обавезу и на просте грађане али само кад се тиче тежих дела: »свако лице које би »било сведок каквог атентата било про»тив јавне сигурности, било на живот »или својину каквог лица, биће дужно »такође да извести о томе прокуратора „републике, било у месту злочина или »преступа, било у оном месту где би се „окривљени могао наћи" Чланови 31. и 64. прописују да се доставе и тужбе упућују прокуратору републике који је сам надлежан да их редигује ако се захтева. Члан 55. прописује да ће: »ио»моћни службеници судске полиције бити »дужни да одмах, без одлагања шаљу »доставе, протоколе и друге акте које „они састављају у елучајевима у којима су надлежни, прокуратору релублике«. Члан 54. додаје најпосле: »у случајеви„ма доставе других злочина или деликта »осим оних које су неиосредпо дужни да »констатују, органи судске полиције, пре»даћ'е одмах без одлагања прокуратору »републике доставе које су добили®. Надлежност дакле прокуратора републике за примање извештаја, достава, тужби, протокола и свих аката судске полиције, јасно је и позитивно утврђена: то је допуна ипоследица његовог права истраживања. Стављајући му у дужност надзор у његовом ресору, закон му је предао у руке све елементе који могу да му номогну у ово.и надзору. Његов је парке (рагдие!;) центар у коме се стичу сва трагања судске полиције. Он управља њима, он их провоцира, он прибира љихове резултате Пошто их је прикупио, он оцењује ове резултате истраживања. У овој оцени он има право да одлучу.је слободно о доставама и тужбама које су му предате и да цени корисност и опортуност гоњења, остављајући тужиоцима да се за грађанско потраживањо сами обраћају суду. Кад прокуратор републике иађе да има места гоњењу, ои предаје податке истражном судији са захтевима које налази за умесне. Члан 47 прописује: »осим »случајева који су поменути у чл. 32. и »46. прокуратор републике извештен било »доставом .било другим путем, о томе „да је учињен у његовом срезу, какав »злочин или преступ. или да се какво »лице које је за истл окривљено, налази »у његовом срезу, биће дужан да захтева » од истрожног »судије да нареди да се »исти извиди, баш и да изађе, ако јепо»требно на лице местадатамо учини потребно ислеђење. Чланови 53. и &4. додају да је он дужан такође да испита одмах доставе и извештаје које су му предали његови помоћнници и да их преда са својим захтзвима које налази за умесне истражном судији. Најпосле, члан 64. прописује му исти поступак према тужбама које су упућене, било његовим помоћницима, било њему самом. Тако дакле, мимо случајева Па§тап1; сЈеПс!;, државни тужилац само својим захтевима участвује у судској полицији. Он захтева од истражног да изађе на лице места, да учини извиђај или да исти нареди, да саслуша сведоке, да

изврши вештачење, да н'ареди апшење окривљених. Он прати корак по корак ислеђење, оцењује сва акта ислеђења, провоцира с-ве мере које могу учинити да сине истина. Његова се акцеја састоји у овој непрестаној интервенцији, којом он расветљава ислеђење и показује изворе из којих истрага треба да црпи своје индиције и своје доказе. У неким околностима међу тим, он се придружује активно радњи судије. Тако, кад овај излази на лице места, он је дужан да извести о томе прокуратора републике који га прати и чини захтеве у току извиђаја, према природи дела и карактеру индиција, које могу бити корисне за ислеђење. Изввн ових тесних граница у ко.јима је његовт, надлежност обухваћена, може ли прокуратор републике да приступи по званичној дужости ислеђењу и да врши радњу судије кад злочин није ни Г1а§тап1;, ни подобан злочину Г1а§тап(;? Треба одговорити негативно. Закон је дао државном тужиоцу изванредно овлашћење да приступа провизорвом ислеђењу због хитности само по изузетку И због потребе хитне интервенције, у случајевЕма АеШ Па^гап!;. Чим деликт није Па§гап1; и не постоји више хитност констанције, он може тада само да чини захтеве: чланови 47. и 61. зак. о крив. поступку јасно обележавају правило и изузетак. Прокуратор републике, као иистражни судија надлежни су: један за гоњење, други за ислеђење свих дела које закони квалиФикују као злочине или преступе; има изузетка од овога општег правила само однооно специјалних дела за чије су гоњење надлежни особени агенти или за чије је суђење надлежна каква специјална јуридикција 1 ). ПомоКни су органи прокуратора републике примирителне судије, службеници жандармерије, кметови и помоћници кметова и полицијски комесари. Њихове су атрибуције у материји судске полиције различне, као и атрибуције самог прокуратора републике, према томе да ли је деликт Г1а§:гап1 или није Па^гапЂ. (свршиће се) Милош М. СтанојевиЋ суднја

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине грловске, актом својим Бр 1946, пита: »Пресудом суда ово општинског, од 16. јула тек. године Бр. 1121, кажњено је извесно лице за иступно дело из § 339, тач. 1. каз. закона са 10 дана затвора и на плаћање осталих трошкова, а по тужби приватних лица. Пресуда осуђеном саопштена је 28. јула тек. године и иста одмах постала извршном, пошто противу исте није било 1) РаизНп ШИе. — 'ГгаЦв <Гтв1гис1шп сптшеНе, Стр. 88.-96.