Полицијски гласник

СТРАНА 364

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46.

пласти хотећи тако да се спасу могуће погрешке, баш тиме упадају у исту. При овоме се заборавља да је боље и правога кривца пустити но невиног кињити и казипти. Колико невиних одлежи у притвору код полиције и суда док се нб дође до претреса, на ком ће се утврдити певиност оптуженога и погрешка иследве полициске власти ! И све то због Фарпсејских обзира и педантерија нследппка, који руководи претходном истрагом (полициског или судског чинов[1ика) да он само не одговара, да се њему само не аребаци и не з амери. (паставиће се) Бор. А. Милојкови-ћ суд. писар

0ДГ0В0РНИ УРЕДНИК ПОВУШАЈ ОДРЕЂИВАЊА ПОЈМА од Д^ра Аегувта ЗУГИричке јавног редоиног проФесора права на чепшом унпверзитету у Прагу

(НАСТАВАк) Али па супрот томе с друге се стране (ВШо-да, 6. Агс М у Г. 8ћ\ В. 43 сН.) зацело с правом указивало на то, да то није пикаква необична појава, кад једном приватно - правном односу припада важан казнено - правни значај. У осталом од значаја је, као што смо горе видели, само споразум подузетпика новина са другим једним лицем у том погледу, да опај на ово лице преноси вођење одговорнога уредништва, и ово дотичну Функцију прима. У колико је овај споразум постигнут и докле он постоји, за правни положај постављенога одговорнога уредника без значаја су остала садржина, услови и судбина најамнога уговора, ако је такав у опште закључен. Најзад указује се на знатне тешкоће, које би овде заступана теорија иоказивала у пракси, пошто би се. да би се лице, именовано као одговорни уредник, могло повући на одговор, у сваком олучају тек морало доказати, да је ово лице одиста постављено за одговорног уредника. Ипак овај доказ не би зацело причињавао никакве веће тешкоће него на пр. доказ, да је неко Фактички вршио Функцију уредника односно одговорног уредника у погледу једнога одређенога инкриминисанога броја. Овај би доказ био очевидно потребан по горе под бр. I 2 означеној теорији, па и заступници онога под бр. I 1. означенога учења, који именовање одговорнога уредника на штампаноме спису као искључиво меродивно сматрају, па према томе односно доказивања најугодније гледиште заузимају, морају признати, да при усвајању њиховога гледпшта могу настати тешкоће у доказивању онда, кад именовано лице тврди, да именовање не одговара истини, на пр. стога што је оно учињено без његовог знања и пристанка. Такве ће се тешкоће вероватно увек појављивати, када окривљени одговорни

уредник пориче тачност свога именовања на листу, па држали со овога или онога мишљења. У осталом именовање одговорнога уредника на лпсту није — исто онако као ни љегова претходна пријава власти — чак ни по пагаем мишљењу, и ако му ие припада конститутиван него само декларативан значај, у пракси баш без икаква значаја. Оно ће по правилу чинити важан оопов за судијско убеђење, тако рећи Фактичку претпоставку стварати за то, да је именовг>но лине одиста постављено као одговорни уредник, претпоставку, за чије обарање једва да ће бити довољно просто тврђење окривљенога, непотпомогнуто каквим чињеницама и доказима, да се именовање не слаже са стварношћу. VII. Ахилова је пета институције одговорнога уредника од увек могућноот постојања аривидних уредник а, т. ј. таквих лица, која Фактички у уредништву немају никаква учешћа, него се само ради тога подмећу, да се Формално одговори законској паредби о именовању одговорнога уредника. Таквим лицима пада онда у дужност и тај не баш тако пријатан задатак, да за правога кривца одлеже казну затвора, која је изречена због кажњиве садржине листа. Наравно да су се такве појаве у толико чешће јављале, што су биле строжије законске одредбе о одговорности уреднпка, и што су се оне чешће и интензивније у пракси примењивале. Ове појаве, које су осујећавале намере законодавчеве, нпсу наравно могле законодавцу измаћи из вида и бити му равнодушне, него су, сасвим природно, изазвале тежњу, да се тим незгодама стане на пут. На то циљају пре свега оне одредбе закона о штампи, које одређују казну за случај, кад именовање одговорнога уредника (на листу одн. код власти) не одговара истини. Али такви прописи показали су се као сасвим недовољно средство за сузбијање речених незгода, и то с једне сгране због тога, што су казне, одређене за лажно именовање одговорнога уредника, као просте казне реда далеко блаже од оних, које су због кажњиве садржине одређене, а с друге стране и због тешкоћа у доказивању, да је одговорни уредник подметнут. Искуство је показало, да се обично индивидуе врло сумњивога карактерапонижавају, да се овога како недостојнога тако и шкакљивога задатка приме, и да њима поглавито недостаје понајчешће оно образовање, које се тражи за уређивање новина или часописа у опште односно баш листа, који је у питању. С тога налазе неки кврактерну разлику између правога и подметнутога одговорнога уредника баш у томе, да ли дотично лице 6ар такво образовање има, да је саособно уређивати лист. Овај се степен образовања оглашује тако рећи као појамна ознака, као сопсЈШо 8те ^иа поп одговорнога уредништва, и тражи се да се овај захтев

унесе у закон 1 ). Фактички ово је у неким закоподавствима о штампи и учињено, тако иоглавито у ауотријском закону о штампи од 27. маја 1852 године, који у одељ. 2. § 12. одређује, да одговорни уредник „ мора битп безпрекорно моралам човек и имати онај степен знанственога образовања, који се претпоставља за управљање литерарним предузећем". Ипак не може подлежати сумњи, да је гаква одредба погодна угрожавати слободу штампе, и да би се практично једва могла остварити, а да и не говоримо о томе, да се овде никаква разлика не чини између способности за уређивање и способности за отправљање послова одговорно?а уредништва, премда то двоје, као што ће се ниже изложити, нису никако идентични појмови, У осталом таквом одредбом једва да се може што више постићи до то, да се у будуће употребљују само поменути уредници са законским минимумом образовања. С тога се с правом у модерним законодавствима у штампи способност за вршење дужности одговорнога уредника не чини више зависном од степена образовања, и само се може одобравати што дотичан пропио аустријскога закона о штампи од 1852 године, није унесеп у у садагањи закон. У осталом не треба превидети, да недостатак једнога од захтева, који по закону условљавају отправљање дужности одговорнога уредника, још није прејудициелан за питање: да ли се неспособно лице, које је примило Функцију одговорнога уредника, и поред тога имв сматрати или не као одговорни уредник. Одиста пе би било ни најмање бесмислено, да онај, којп је примио одговорно уреднигатво, и ако му је недостајала законска способност, пошто је овај недостатак био прећутао, или можда ни сам није за њ знао, испуњава дужности законом намстнуте одговорном уреднику, и да за њихово нспуњавање може бити узет на одговор. Ово гледиште не може се чак ни с1е 1е§е Ша просто одбацити. Јер зар би по аустријском ираву било то баш тако апсурдно, да малолетно лице, или странац, који би био иостављен за одговорнога уредника, буде кажњен због нештампања неке исправке или због неке друге н'ебрижљивости у области права о штампи, које је он скривио пре но што је власт, евентуално издавач новина или можда и сам именовани, сазнао о дотичном недостатку и погодна наредба била издата ? г ) С тога би било у толико погрешније из неспособности — било законске било Фактичке — лица, постављенога за одговорнога уредника, без ичег даљег изводити закључак, да постоји привидан уредник. Али на сваки начин да означена чињеница може према околностима

! ) Уиор. 1_,оепт§, 1. с., 37, К1оерре1, Ко1сћ8ргеззгесћ1, 203, против тога Вегпег, Рге8згесћ1 213 и Еепкпег, сНе ОтипсИа^еп с1е8 Ргезз<;гаГгесН1з, 60. 2 ) Ово гледиште застуна с!е 1е$е Гегепс1а Рг1ес1шапп, Уогзсћ1а§е гиг ТЈш^езкаНип^ с1ез бзкегг. Ргеззгесћкез, 8. 26. Упор. и излагања заступника генералне прокуратуре приликом одлуко Касационог Суда Збирка Бр. 1796.