Полицијски гласник

ВГОЈ 46.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 367

исти уиотреби на иепредвиђене општинске издатке. Надзорна власт примила је к знању •ову одлуку с тим, да се новац унесе у касу и да се троши само по буџету, а ако нису одобрени никакви непредвиђени општински издаци, онда да се не сме ни новац трошити. Противу одлуке одборске изјавио је жалбу Марин Њ надзорној власти, и тражио, да се ова одлука поништи. Начелник среза н по расмотрењу одлуке и односних акта, нашао је, да је одлука одборска на закону основана, пошто по тач. 3. чл. 86. закона о општинама општински одбор коначно решава о начину уживања и употребе општин. утрине. С тога је решење од 25. августа 1910 год. № 102029, а на основу чл. 33. закона о уређењу округа и срезова, поменуту одлуку одобрио, а жалбу као неумесну одбацио, Противу овог решења среске власти, Марин је изјавио жалбу Државном Савету, и у њој навео, да исто не одговара закону с тога, што је општински одбор о овој ствари једном већ донео одлуку још у априлу месецу ове године, те сада иије имао разлога, да о овој ствари доноси другу одлуку и да раније одређену таксу повишава. Трећи Одсек Државног Савета, по расмотрењу односних акта, нашао је, да је одлука општинског одбора заснована на пропису тач. 3. чл. 86. закона о општинама, те да је према томе и решење надзорне власти, којим је примила к знању и одобрила горе поменугу одлуку општинског одбора, на закону основано. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, одбацио жалбу као неумесну. Одлука од 1. октобра 1910. године № 9383.

Члан окружног одбора не може бити народни лосланик, председник или кмет општински, лице у државној и у опште плаНеној јавној служби, као и лиферант или предузиман за ранун округа. Окружна скупштина округа в . . . . на свом састанку од 6. августа 1910. год. одлучила је, да се за чланове ширег окружног одбора изберу ова лица: 1., В. Л., деловођа општине с.... 2., А. С., учитељ, 3., В. С., председник општине г. г . . . 4., Д. М., председник општине к.... 5., Н. С., учитељ. Надзорна власт нашла је, да је ова одлука о избору ових лица за шири окружни одбор противна чл. 110. закона о уређењу округа и срезова, па ју је стога решењем од 7. августа 1910. год. Л» 10540, задржала од извршења и сва акта послала Министру Унутрашњих Дела напомињући да скупштина није могла друкчије ни поступити, јер није било других лица, која би се на њихова места могла узети, а да се не огреши о чл. 110. закона о уређењу округа и срезова. Министар Унутрашњих Дела нашао је, да је рад надзорне власти правилан и на закону основан, јер је иоменута одлука окружне скупштине противна чл. 110. закона о уређењу округа и срезова, пошто

поједина лица, изабрана за чланове окружпог одбора, немају услове за ту дужност, које је законодавац предвидео за што стварнију заштиту самоуправних окружних интереса, па је стога, на основу чл. 14. зак. о уређењу округа и срезова, спровео цео овај предмет Државном Савету на коначно решење, како би се евентуално могли наредити нови избори појединих окружних посланика по дотичним срезовима. Државни Савет нагпао је, да је, решење надзорне власти правилпо и на закону основано. па га је на основу чл. 14. закона о уређењу округа и срезова одобрио. Одлука од 20. авгуота 1910. г. № 8331.

Да би општински насници могли бити разрешени од дужности због сродства, мора ово бити доказано и утвр^ено узерењем општинског суда, а не извештајем надлежног свештеника. Надзорна власт приметила је, да Милан В. и још неколико одборника општине д не могу на том полажају остати због случаја из чл. 71. закона о општинама, јер су у сродству са часницима исте општине. С тога је надзорна власт иредложила општинском суду, да се у овом случају примени пропис чл. 71. закона о општкнама. Одбор општински, на свом састанку од 12. септембра 1910. године донео је одлуку, да се ови одборници не разрешују од дужности, пошто надлежни свештеник није објаснио, какво сродство постоји између неких одборника. Надзорна власт, с обзиром на мишљење надлежног свештеника да постоји сродство између ових одборника, задржала је горњу одлуку одборску од извршења својим решењем од 28. септембра 1910. године № 17590. Према овом решењу надзорне власти, одбор општински донео је одлуку, да се ови одборници не могу разрешити стога, што је Државни Савет оснажио њихов избор, а жалбу, у којој је било наведено ово сродство, одбацио као неумосну; а ако надзорна власт ипак налази. да се они треба да разреше од дужности, то нека она чини своје по закону, Према оваком стању ствари н ^дзорна власт решењем својим од 11. октобра 1910. год. Ј\» 18484., а на основу чл. 71. и 75. закона о општинама, разрешила је од дужности одборничке Милана В. и још четири одборника. Противу овог решења изјавио је жалбу Државном Савету разрешени одборник Милан В., и у њој навео, да постојеће сродство није правилно испитано и утврђено, па према томе да је регаење надзорне власти о његовом, односно њиховом, разрешсњу ненравилно. Трећи одсек Државног Савета, по расмотрењу како жалбе и решења, тако и акта овог предмета, нашао је, да жалбено решење не може остати у снази, јер је надзорна власт узела, да је сродство између извесних одборника утврђено извештајем надлежног свештеника; а ме1 ( утим, она је за овај случај то могла учи-

нити према уверењу општинског суда, издатог на основу тач. 4. чл. 97. закона о општинама. С тога је на основу чл. 170. закона о општинама донео одлуку, да се решење надзорне власти поништи. Одлука од 1. новембра 1910. године № 10504.

Протнву избора пуномоЂника варошких или сеоских, жалба се изјављује надзорној власти, а не Државном Савету, М. С., из В жалио се Државном Савету противу избора пуномоћника села В који је извршен 12. маја 1910. год., због ових неправилности: 1. што првостепени суд није оверио препис азбучног списка, по коме је вршено гласање; 2. што је за пуномоћника изабрано тице, које је заузело општинску утрину; и 3. што је збор закључен пре законог времена. Трећи Одсек Државног Савета нашао је, да се према другом одељку чл. 170. закона о општинама жалбе противу свију зборских радњи, сем избора општипских часника, свију одлука општинског суда или одбора, изјављују надзорној власти, и да, према томе, ДрлГавни Савет није надлежан за расматрање ове жалбе, па је стога, на основу чл. 25. зак. о послокном реду у Државном Савету, одбацио ову жалбу као ненадлежној власти поднету. Одлука од 29. септембра 1910. године № 9426. Јос. К. Ст.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П О Т Е Р Ш Марко Вељовић, пекар из Ниша, извршио је превару на за тим побегао. Он је отар 19 година, оредњег раста, у грађаноком оделу. Акт начелотва округа нишког Бр. 21037. Милош Симић, нритворенпк крагујевачке гарнизоноке управе, побегао је из затвора. Он је мадог раста, црномаљаст, малих црних бркова. У горњој вилици два предња зуба знатно развијена. — Депеша начелотва округа крагујевачког Бр. 27720. Драгутин Милојевић, из Рашевца, има да издрзки 20 дана затвора због крађе. Он је стар 50 година, раота оредњег, црномаљаот, очију зелених. — Депеша начелника ореза темнићоког Бр. 1 4 987. Милан Петровић, из Заграђа, има да одговара за разбојништво оа убиотвом. али се налази у бегству. Он је стар 2 6 година, средњег раста, добро развијен, косе плаве, бркова поткресаних. носа великог, очију зелених, гласа крупног, ногу кривих, у сељачком оделу. Депепта пачелника среза качерског Бр. 1314 1, Спасенија Неранџић, собарица из Шапца, извршила је крађу, па затнм побегла. Она је отара 2 2 године, смеђа, лица грубог. — Депеша начелства округа подриноког Бр. 21 578.