Полицијски гласник

СТРАНА 370

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 47.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., одобрено је решење Народне Скупштине, сазване у трећи редован сазив за 1. октобар 1910. године, донесено на XXXII састанку од 20. новембра 1910. године, које гласи: „Да се село Д. Добрић одвоји од своје садање општиве јад. ■ лешничке, у срезу јадранском, округа подринског, и да образује нову општину под називом: општина добрићска у истом срезу и округу«. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 29. новембра 1910. год. у Веограду. Указом Његовог Величанства Краља Петра I., одобрено је решење Народне Скупштине, сазване у трећи редовни сазив за 1. октобар 1910. године, донесено на XXXII састанку од 20. новембра 1910. године, које гласи: „Да се село Штшшна одвоји од своје досадање општине потркањске, а село Горње Зуничје одвоји од своје досадање општине доњо-зуничке, у срезу заглавском, округа тимочког, и та два села (Штипина и Горње Зуничје) образују за себе општиеу под називом: општина горњо-зуничка у истом срезу и окрЈгу". Из Канцеларије МинистарстваУнутрашњих Дела, 29. новембра 1910. год. у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Петра I., одобрено је решење Народне Скупштине, сазване у трећи редован сазив за 1. октобар 1910. године, донесено на XXXII састанку од 20. новембра 1910. године, које гласи: »Да се село Градиште одвоји од своје садање општине жуковачке, и село Причевац од своје садање општине штрбачке, у срезу заглавском, округа тимочког, па дасамаза себе образују општину под називом : општина градишка у истом срезу и округу. к 11з канцеларије Министарства Унутрашњнх Дела, 29. новембра 1910. год. у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Петра I., одобрено је решење Народне Скупштине, сазване у трећи редовни сазив за 1. октобар 1910. године, донесено на XXXII састанку од 20. новембра 1910. године, које гласи : «Да се село Бресница одвоји од своје досадање општине бањске, у срезу пчињском, округа врањског, и споји са општином моштаничком, у истом срезу и округу«. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 30. новембра 1910. г. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., одобрено је решење Народне Скупштине сазване у трећи редован сазив за 1. октобар 1910. године, донесено на ХХХП састанкуод 20. новембра 1910. године, које гласи: „Да се село Навалин одвоји од своје досадање општине богојевачке, у срезу

лесковачком, округа врањског, и придружи општини манојловачкој, у истом срезу и округу«. Из канцеларије МинистарстваУнутрашњих Дела, 30. новембра 1910. год. у Београду. СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ (НАСТАВАК) По §-у 652. Грађ. Зак., купац је дужан положити угс.ворену цену о року, што ако не учини, продавац има право, по §-у 656. истога Законика, тражити раскид уговора, наравно и уз то још и евентуалну накнаду штете. Али. да би ово право продавац имао, потребво је да до купца нма нривице што цену положио није, т. ј. да он ову није положио било зато што то није хтео (или „из упорства", као шт > се изражава § 656. Грађ. Зак.), било зато што то ннје могао (није имао новаца). Отуда, ако до купца кривице нема, ни продавац се нс може послужити једним правом чнја је е; зистенција условљена купчево.м кривицом. Специално, купац није крив у случају у § 655. Гра1). Законика предвиђеном. Овај пропис основан је на тој мисли : да купчева обавеза плаћања цеие одговај а продавчевој обавези да њега. купца, начини власником продате ствари (§§ 6 11. и 65 I. Грађ. Зак.): обавези кулчевој је основ (саива) у тој обавези продавчевој, Стога купац није дужан цену положити, ако продавац неће или не може да изврши своју обавезу предаје (традиције), која је законски начин (то^из) за пренос својине (§ 285. Грађ. Зак.). Ове консидерације су, у исти мах, разлог и прздавчевој обавези заштите наспрам купца (1а ^агап^е, БЈе Ое\уаћг1е181ип§'): по тој обавези продавац, који је ствар купцу предао, дужан је, у елучају да је купац у држању купљене ствари узнемирен од стране неког трећег лица које тврди да продавац није био никако или није био потпуни господар иродате ствари, бранити овога и, ако у томе успео не би, већ би купац ствар сасвим илн делимично изгубио (случај потпуне или делимичне евикције), њега, купца, обештетити (§§ 554. и 555. Грађ. Зак.) 1 ). Отуда, купац, и ако му је продавац ствар предао, има право цену не аоложити — ми претпостављамо да је продавац ствар купцу дао и пре него му је овај цену псплатио (в., н. пр., § 653. Грађ. Зак. који говори о предаји на почек, КаиГ аиГВог§: § 1063. Аустр. Грађ. Зак.) —, ако је наступио случај заштите, то јест ако је, у држању ствари, узнемирен. По §-у 655. Грађ. Зак., купац, који је ствар нримио, има право цену не положити чак ни онда ако би се он »основано бојати имао,

') В. опширније о овој обавези продавчевој у нашој књизи: Обавеза зашгите у случају евикције код уговора о ародаји и куаовини. Одломак из цредавања на правном факултету (оглтампано из Архив а за Правне и Друштвене НаукеК

да ће узнемирен бити®, ма да још није узнемирење наступило. У оба та случаја, вели § 655. Грађ. Зак., купац »имаправо захтевати од продавца, да узроке узнемирења с пута уклони, пли бар да добар зато стоји, и донде може да цену уговорену не плати, оснм ако није он све то на себе узео". И када кут.ц коме је продата ствар предата има ираво да цену не положи, ако би се он »основано бојати имао, да ће узнемирен бити", тим пре се то право (аг^. а ГогНоп) мора, у једном таквом случају, признатп оном купцу који добро још није од продавца примио 1 ). Из ових објашњен.а излази да купац који не полаже цену продавцу, из узрока који му даје право на загптиту, није у крпвици, и на њега се не може применити § 656. Грађ. Зак., по коме продавац може тражити раскид уговора због неполагања цене од стране купца, и, поред тога, и накнаду штете. ако ове има (§ 553. Грађ. Зак. т Гте). Ова правила имамо да применимо и на јавну продају, која је само један случај уговора о продаји и куповини. Другим речима, и овде купац има право да не полоаш цену у оним случајевима у којима би он то право имао код обичнога уговора о продаји и куповнни. Према томе, ако купац, пре него што је излицитирану цену положио, сазна за узроке због којих би се он »основано бојати имао, да ће узнемирен бити® (§ 656. Грађ. Зак.) у државини купљенога добра и да може претрпети већу или мању евикцију, он има право одбити да цену положи при таквом стању ствари. На пример, купац сазна, пошто је продаја већ постала извршном, да продавац, дужник, није сопственик тога пописанога и на лицитацији иродатога добра: тада купац није дужан цену положити, догод, као што вели § 656. Грађ. Зак., нродавац, дужник, односно повериоци овога не би узроке узнемирења с пута уклонили, или бар не би добри за то стајали. Јер, за разлику од онога шго бива код јавне продаје нокретних добара (§ 221. Грађ. Зак.), јавна продаја непокретвога добра не прави купца сопствеником његовим, ако дужник није био власник (с1оттиз) па ма да је купац био у доброј вери (ћопа Ме): у таквом случају прави господар има времена да, за десет година од дана \ баштињења купца (мп претпостављамо да је купац био савестан и да постаје сопственик на лицитацији купљенога добра тек од дана убаштињења, што је, одмах примећујемо, спорно), подигне против њега својинску, петиторну, тужбу (гет утсНсаМо) п добро новратп (§ 929. у вези са §-ом 926. Грађ. Зак.). Факат да је продаја постала извршном нема утица.ја на право с1отти8-ово да може поднћи, у означепом року, влчсничку тужбу. Ако је, дакле, такав случај, онда 2 ) се пе може рећи да је до купца кривица Ј ) В. нашу књигу: Обавеза заштите у случају евикције код уговора о иродаји и куиовини, стр. 59. И Дс1Л>6. * 2 ) И код јавне продаје покретних ствари, купац би имао право цену излицитирану не положити, ако би био случај §-а 655. Грађ. Зак., то јест ако би