Полицијски гласник

СТРАНА 372

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 47.

и нерогулисане досада наше односе регулисати и обратити пажњу на наше специјално ерпске односе својом опширношћу, која му не само да неће удити већ ће чак допринети његовом циљу нови ће закон утицати најповољније на једнообразност праксе. Опширност, која и у Грађанском Закону, у коме се аналогији оставља најшире поље, није на одмет, овде је, као што смо видели, нарочито за преноруку. За доказ уводно постављеног питања: одкуда долази погрешна применаи пракса, могао сам навести јога неколико примера али сам оволико сам сматрао за иотребно ради увода у пословну тему. Пример, који узимам за предмет ове расправе доказује са колико лакоће, и шаблонске површно< ти улазе наше власти у један од најделикатнијих дрнсавних послова што се зове извиђање и суђење кривичних дела. * * * Алимпију Н. украдена је ноћу из тора једна овца и једна коза. За украдену овцу Алимпије је био соиственпк, а за украдену козу само држалац, јер је козу покрађеном Алимпију дао на исхрапу његов сусед Милан Н. без икаквих нарочитих услова, у погледу државине или детенције. Иследна полициска власт је приступивши истрази утврдила постојање дета опасне крађе из § 223 а казн. зак. За учиииоца полицијс.ка је власт означила Стаиимира Н. по његовом признању, а и по томе што га је појављени тужилац означио за учиниоца. За приватног тужиоца полициска власт узела је само појављеног Алимпија, а не и Милана и ако јој је било познато из саслушања Милановог, да је Алимпије за украдену козу био само држалац, док је прави сопственик био само Милан. Код иследне полициске власти утврђено је даље и то, да је приватни тужилац Алимпије рођени ујак оптуженом. Суд је у своме решењу о стављању иод суд изменио само квалиФикацију дела, нашав да овде стоји дело просте крађе из §-а 221 а казн. зак., а не опасне како је означено у тужби иследне власти, иначе је у свему усвојио стање ствари утврђено претходном истрагом. На претресу је оптужени признао, да је ово дело учинио, а ислеђењем је утврђено постојање дела истим доказима као и код иследне полициске власти. Даље је суд утврдио да је приватни тужилац Алимпије рођени ујак оптуженом Станимиру, дакле да је са њим сродан у смислу § лО казн. зак. као што то захгева став I §-а 235 казн. зак. те се према томе ово дело има извиђати само на приватну тужбу, а утврдио је и то : да се у овом случају има сматрати за приватног тужиоца сажо појављени тужилац Алимпије и поред Алимпијеве изричне изјаве, да је за украђену козу он само држалац, а сопсгвеник исте да је само Милан; исто тако и поред. признање оптуженог Стаинмира, које се у свему слаже са поменутом изјавом Алимпијевом и осталим иолеђењем. Напомињем да је Милан по овој кривици саслушан само као сведок,

којом је приликом изјавио да он за украђену козу не тужи оптуженог, и ие тражи за себе никаких накнада. С тога је суд позвао Алимпија да па осн. чл. 9 и 10 зак. о таксама и напомене 1 и 3 код ТБр. 227 в тога закона положи таксу по тужби као приватни тужилац, јер исту дотле није био платио, а дело се сада према овако утвр^еном стању сгвари код суда има извиђати и оудити само на тужбу повређеног, за коју се плаКа 10 дин. таксе. Али како приватни тужилац Алимпије то није хтео учинити, то је суд на оспову става 1 §-а 235 казп. закона узео да његова тужба и не иостоји, те се с тога оггтуженп, »и ако је према напред наведеноме доказано, да је оп учинилац овога дела крађе пе може казнити по се на осн. § 250 6 казн. суд,- пост. има испод суђенуа отпустпти« '), с тим да је одговоран за односне трошкове по закопу. Даље је суд узео »да та околиост што се по овом предмету појавио као тужилац и Милан Н. изјављујуКи да је украдона коза била његова својина пе можо утпцатп на измену квалиФикацијо дела (крађа између сродника на коју се има применити § 235 казп. зак.) с тога пјто је нста коза била у притежању — тору — тужиоца Алимпија, што то оптужсном није било познато, и што је Милагт изјавио код суда да ои и не тужи оптужепог"*), према чему суд Милана није ни узео за приватног тужиоца поред тужноца Алимнија. Ироцедура је код иследне пол. власти и код суда текла на показани начин. Оптужени је према показачом на осн. § 250 6 кр. с. п. решењем пуштен испод суђења. (паставиће се) Бор. А. МилојковиЋ суд. писар

0ДГ0В0РНИ УРЕДНИК ПОВУШАЈ ОДРЕЂИВАЊА ПОЈМА од Д-ра Дагувта Ј\Диричкв јавног редовиог професора права на чешком универзитету у Прагу

(наставак) Да би се ово зло тиме могло сасвим искоренити, наравно да се не усуђујем тврдити. Стога законодавство о штампи неће моћи бити без одредбе, да се кажњава неистинито именовање одговорнога уредника. Али маука има задатак да утврди, када је неко имоновање одговорнога уредника неистинито. Несумњиво је да именоваље одговорнога уредника не одговара истини, када именовани није у ствари одговорни уредник, то јест када он као одговорни уре дник није ни постављен. Овај случај наступа поглавито онда, када је им»новање учињено без изричнога или бар прећутнога споразума с именованим, поглавито на пр. без његовога знања или чак против његове воље. 0 томе је већ било горе

Ј ) Став из разлога саме одлуке судске.

говора, и у овом погледу једва да гоже бити неке сумње. Ова, у пракси у осталом врло ретка евентуалност, могла би се по моме мишљењу с успехом сузбити одредбом, да се једновремено са пријавом одговорнога уредника властп подносењегова својеручно потписана (евентуално у овероној Форми) изјава, да прима одговорно уредништво. Ипак језгро овога проблема лежи на другом месту, т. ј. у питању: да ли именовање једнога лица као одговорног уредника, учињено са његовим аиањем и вољом, може бити аротивно истини и када је оно то? У питању је случај, да је именовано лице истина формално примило одговорно уродпиштво, али у етвари иије одговорни у редник, дакло једна евентуалност, па коју се баш обично мисли, кад је о подметпутом уроднику говор. Које је карактеристична ознака овога случаја? Где лежн критеријум, по коме се разликује такав подметнути одгов >рни уреднпк од иравога одговорнога уредника ? Ово питање јесте по моме мишљењу у исто доба п пробни камен тачности и употребљнвостп сваке теорије, која се поставља о појму одговорнога уредника. Па њега се различпо и одговара према различном осиовном глсдишту. У најтежем положају палази се оно учење, које једину појамну ознаку одговорнога \реднпка гледа у његовом именовању на листу (упор. горе под I 1.) Јер ово гледишге пеизбежпо води, као што смо горе веК впдели, зацело неодржљизој консеквенци, да је именовани у сваком случају одговорни уредник, и да према томо о именовању подметнутога одговорнога уредника не може ни бити говора. По другој теорији, која као одговорног уреднпка сматра, без обзира на именовање, оно лице, које је односно једног одре1>еног броја одиста вршпло урећивачку делатност (упор. горе I 2), наступа случај подмстнутога одговорнога уредннка онда, када именовани ову делатност у погледу онога броја, на коме је именован, нпје вршио. Ово би решење на први поглед можда могло тамо задовољавати, где у обзир долази један једини уредник, који сам уређује цео лист; али чим имамо пред очима уредништво из више лица, долази дотично учење у врло велику незгоду. Јер онда морамо одмах поставити питање: каква својства има уређивачка делатност, коју именовани мора да је вршио, па да се не сматра као подметнути одговорни уредник? Да то баш не мора бити делатност главнога уредника, признаје се зацело једногласио. Да ли је дакле можда потрсбно, да он уређује један нарочито важан и значајан део штампанога списа (на пр. уводне чланке илп друге политичке чланке у једном политичком листу), или је довољно, да он у опште ма који део новина, можда само Фељтон или чак само огласе уређује. 1 ) Као што се види, ово

Ј ) Фактички је при претресу § 19. владинога пројекта о немачком закопу о штампи у комисији са разних страна свраћена пажња на то, да врло'често ирави духовни управл>ач једног великог публици-